Jakšić, Đura - PROZA
Evo, pogledaj u moj dnevnik, prevrći list po list: sve sam u životu pobeležio, sve — ali sve samu tugu, sve onaj golemi bol što mi toliko godina dušu razdire...
silava svoju maramu, pa, ubrisavši znoj sa čela, okrene se svojoj bledoj senci, svome mršavome ćatici: — Jesi li sve pobeležio? — upita ga kapetan, a ćata poniznim glasom odgovori: — Jesam, gospodine!