Radičević, Branko - PESME
Ali de je ono pusto? Što pobolje, polomljeno, Što ostalo, razbijeno, Uzastopce zlotvor goni, Al' ko znade, možda oni — Slušaj samo, što to šušti?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace. — Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam
— Bolan, druže, da imam toliko ruku zar bi ja ovako izgledo? Tek na tu njegovu primjedbu, ja ga pobolje osmotrih: da je David — jeste David, da liči na ozebla pjevca — liči, brate, da je siroma' — bogami, siroma', ima li u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
bijela, brate moj, pa gledna, pa obična, ka' molovana, al' 'oćeš, pogledaj je pobolje, pa da ti se stuži, ako si baš i samog pečenja jeo...
Ali opet nije ništa doznala. Mama je sasluša, raspita pobolje za neke pojedinosti, pa ućuta i zamisli se. — Mama, šta će to da bude?... Hoće li me teta opet voleti?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, iz dušu mi izvadi svako toj slovo. Sam da sam uzeo kalemče, pa da pišem, gospodin-učitelj, pobolje i poubavo ne teše da bude. Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Toliko ozbiljnosti! Kad se pogleda pobolje, Majstorska odgovornost tu je dovedena do mrzovolje. Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću samo
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A on joj odgovori: „Gospođo devojko! ako si rada znati, porani pobolje pa ćeš videti.“ Drugo jutro careva kći urani vrlo rano, i stane da gleda u bašču nejavljajući ni ocu ni materi, kad ali
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ražljuti se Miloš Vojinović: „Ustan' more, bijelo Latinče! Na tebe su pobolje haljine, s tebe ću ih na sebe obući“. Tad Latinče na note poskoči, pak posjede pomamna dorata, odmah ode poljem
: dijevojka m. djevojka, biježati m. bježati), upotreba superlativa mesto pozitiva (npr.: na tebe su pobolje haljine; da umesim prebele kolače), upotreba genitiva mesto akuzativa (kad imenica u genitivu ima jedan slog više, npr.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I da polučimo vazdanije večnoga blaga. BUNA U PRICARIGRADSKOM MANASTIRU Svemu promotriljivi i staralac se Bog, pobolje hoteći mu proslaviti i na bolji glas izdignuti ono mučeničasko sveto mesto, uoči njihova na stanu toga svečana goda,
Ako jošte i pobolje svrh toga se, o sveti duhovniče, probereš i jasnije se prosvestiš štono svi takvi preda te za nauk dohode (i dužan je
A ovi su pak vruća srdca samoprevolni, gotovi su primiti zapovest, te pobolje priteže s odvraćanjem oseknuta reč. Nekim i dičeno hvaljenje hvajdiše, a ovim prigovor.
Mal dobitak s mirom i s pravicom pače merovom s hilom i s nevoljom stečeno. Lakše je i pobolje nositi i malo zlata, negoli olova centom. Bolje je malo sjanje nego velika pomrčina.
Plaća li se za taj nauk skakanja i tancovođenja s nevestami? Pobolje i veštije li tome kolovođe tražiti i daleke zemlje obilaziti za bolju majstoriju, poveštiju, mnogo se brinuti, treći o
Te se golem kalamar goli palamar nareče! A meni doista pobolje, lepše i uljudnije to se svidi po siromaški se na zemlji držati te i s dva voka s ralicom po strani na slatko brazdeći
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tetka doka se brani i veli da je ona laka, i zove ga da se ogledaju: „Ajde da preripujemo koj će pobolje da preripi kočije u avliju tam’!“ Ali se nikako ne složiše.
“ — A što je pa teb’ ti krivo za Manulaća i za mustaći? zborim gu pa ja. Ako je k’smet, pa pobolje za Munalaća nego za Manu; para paru vukuje, a čorbadžijski sin čorbadžijsku kerku, — toj si je, vikam, red u ovaj svet.
ono najmalecno što je, ono žuto, slabo i nikakvo, — i tatko ga pâ pobolje voli odi sva druga deca! E, zašto je toj sag tako u svet — koj će da zna!... E, toj ti je sag alis i sas men’...
A sag će ubavo i vidiš i razbereš zašto ti, demek, toj tol’ko dugo zborim! Imam si dom teste mušljike, i sve pobolje i poskupe, a na ovuja mi keif da pijem tutun, a one si sede dom, pa ako su poubave i pobolje odi ovuja!
dom teste mušljike, i sve pobolje i poskupe, a na ovuja mi keif da pijem tutun, a one si sede dom, pa ako su poubave i pobolje odi ovuja! Ti si esnaf-čovek, majstor na mušljike... razbiraš se u tej stvari... E, kaži mi, zašto je toj?
Kako ti to misliš?! Zar da skudiš devojku, pa da si kapče nakriviš?! Crkvu pobolje da si batisaja i oganj u nju frljija i zapalija gu nego što si skudija devojku...