Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe mrzovoljno otpozdravi, naredi da se rabadžijama ugreje bakrač rakije, neka se naloču, neka svi pocrkaju! Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i zagašenog ognjišta.
deca su ništa. Stranke su ništa. Žene su ništa... Očevi su ništa. Vi ste ništa! Iko, daj im rakije dok ne pocrkaju! Vidiš li da čuče oko mene kao kučići? — Đorđe ispi čašu Do dna. Grč mu nagrdi lice.