Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?“ Obično posle takvih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili
, itd. Nos mu je već pocrveneo, i kako uđe na vrata, čuješ kako mu se mućka pivo u trbuhu. — Tumanov obično prošapće: Kräftige deutѕche Natur!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ To bi dabogme izazvalo, uvek ponova, vrisku i ciku stidljivih žena, a njegov brat, Petar, pocrveneo bi. Đurđe je to i hteo, u svojoj obesti. Tresao bi se od smeha svaki put ponova, videv kako Petar crveni.
Dete ti tvoje! Ta gde mi je igla?“ A odmah zatim bi se trgao, pocrveneo, zastideo, pa bi pitao ćerku da nije, slučajno, čula šta je kazao.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ja, znate... spisak potrebnih stva... stvari da sastavim, zamuca iznenađen i zastiđen kicoš. Beše pocrveneo od sramote, pa ne zna kud će oči.
— Jeste li vi ovo pisali? uzviknu on, pokazujući prstom na Gojkov potpis. Beše sav pocrveneo od ljutine, usne mu se trzaju i skupljaju grčevito. — Ovo, sve ovo... tužbu ministru prosvete... tamo o Ljubici, a?!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— i pokazivala je na gotovo gola prsa i izgužvane fute i jeleke. A na to niko da se postideo, pocrveneo, već su joj se svi smejali, osobito žene i to stare, | sasvim u godinama, jer ona je bila najmlađa međ njima, pa zato
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (sve razdraženije): Ha, ha! Gle kako se zbunio, kako je pocrveneo! MLADEN (gleda je bolno, moleći, kršeći prste). VASKA Ha, ha! »Služba mi plata!« Bre, lud li si, Mladene?
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Da podmladiš Simku.“ Oči su mu se smejale. Sigurno sam pocrveneo. Tola sasvim tiho, šištavo zvižduće i prutom požuruje volove.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kenig je pocrveneo od ljutine i ko zna do kakvih reči bi došlo da u tom trenutku nije stupio u moju sobu sam Helmholc, kao da je iznikao
Krakov, Stanislav - KRILA
Providne, žute kapsule se prosule po zemlji. Pocrveneo je kao devojčica. — Zar i na frontu? Govorio je kako laricin leči od bubrega. Baba ga je od godine upustila.
Telefon je i poslednji put zazvrjao, major je pobledeo, pa pocrveneo, ađutant je nervozno pogledao na vojnike pod sobom, i zapovest je pala. — Napred.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pavle onda priznade kako je uticao na sudbinu. — Pa zar je mogućno da ti u takve stvari veruješ! — Pavle je malo pocrveneo: — Mogućno je. Čovek čoveku smeta na sto načina, vidljivih i nevidljivih. Ja to posmatram u razredu, i u našoj kući.
A tamo, jedan moderni francuski list pozvao me u saradnju. — Pozvao, pozvao! — Pavle pocrveneo. — Izvini, molim te; znaš, ja ne mogu da razumem da je tebi, ili lako, ili svejedno, da pišeš na kom jeziku bilo.
Dopusti da te zapitam: kome pišeš i govoriš, kad francuski pišeš! — Pavle pocrvene jako. A Branko, kada je to opazio, pocrveneo još jače. A srce u njemu nemirno kuca: ne, ne, nešto se promenilo, treba paziti kako govoriš.