Obradović, Dositej - BASNE
Kad ja lupam, da se ne samo nakovanj nego i zemlja poda mnom trese, tebi je to taman spavaća muzika! A kako se moje vilice počnu micaši, nama' ti skočiš, kao da ti sto šiljaka
njejzino namjerenije nije da što dobro pričini i proizvede, nego da to vospeti, udruči i uničtoži, i kad god joj se poda i uzmože, ona to i čini.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Hadži-Mustafa-paša vrati se s vojskom u Beograd, a Pasman-oglu pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njega gurnuše, i on se spotače preko stepenica... Korači dva-tri koraka i, mesto tvrda poda, stadoše mu noge utanjati u blato... Vrata se zatvoriše za njim, i on ostade u gustoj pomrčini...
— reče jedan. — Bogami će trajati! — Ja spavao u šarampovu, pa me probudi voda! — I mene! Lepo podli poda me!... — O brate! Ko bi pre tri dana rekao da će ovako zahladniti? — reče jedan Rudničanin.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa. Đeda se diže, oturi guber, prekrsti se, podavi noge poda se, pa osta sam u mraku, sedeći na krevetu i preturajući svakojake misli. Drugi petli zapevaše.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
O, jaoj meni, nigde života! I zemlje se najviše bojim, jer drhti isto kao ja, prigreva kao jagnje i tutnji poda mnom i sva se ustremljuje na mene. Bojim se, jer, eto, pred mojim preneraženim duhom ruši se i poslednja vera u sigurno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je, u nedoumici, začuđen da sebe vidi, takvog, u ogledalu, digao sa poda svoju crnu, husarsku, poponu, ispravio se i smeškao.
misao, kaže, biće sad, do smrti, ona, koja se može izraziti formulom, kojom je Višnjevski izražava: U se, na se i poda se! Trifun se u Kijevu bio promenio, i u licu.
Teodosije - ŽITIJA
mojega Icyca dolina ova n stene ove i sa pešterama meni su u deo dati, i peštera u kojoj si se ti ugnezdila da živiš i poda mnom sada pokvarena lukavo prebivaš, moja je.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom! - pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman,
Sada sam opet bio sâm kao pseto, tako sam da sam mogao zaplakati da je to išta moglo da izmeni. Nije moglo. Šine poda mnom bile su još vrele, ioko je sunce zalazilo a močvara se pretvarala u golemo, crveno ogledalo. Opet čuh hor žaba.
Radičević, Branko - PESME
i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce vrelo bi tad pod oblake — Ao noge, de bijaste lake!
Vedro nebo onde nada mnome, Brdo travno ovde poda mnome, Okoline oko mene mile, Da ništa se neste promenile! Ja tu stojim, oko duše moje Slatki časi umiljato s roje,
“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti. Dočeka ga Gojko — udriše se — Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se sretoše, Ali Turčin beše sreće loše: Živo odbi, življe Srbin manu, Obori
juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad, nema tuna.
Zbogom, zbogom, moje blago milo, Tone srce što vas zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga vremena
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ti se, Nidžo, pritrpi, sjedi gdje si tu si, a ovamo štokakvi: noge poda se, štap u drage šake pa raspali kuda ga oči vode.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Lude li žene, bože moj! Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA: Zinuo bi ti kad bi video šta sve može da učini čovek kada ogugla na sramotu!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nikad se ne osećah tako čio, svež, lak, da bih mogao da se utrkujem a da poda mnom zemlja tutnji, da kličem gledajući u sjajno, modro nebo; da me opija i zanosi sveže zelenilo i da me istinski
Onda dolaziš k meni, otkrivaš me, podvijaš tvoje koščate, smežurane ruke poda me i, onako golišava, ugrejana snom, dižeš me iz postelje i uzimaš u krilo, ljubeći me među oči: — Ajde, sine, ustani,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O, aždajo, o aždajo!
— O, tebe mi i tvoga mi društva, — naruga se starac, skoči na Tarigoru, te ga dobro izlevuša, pa ga strpa poda se, te sjede na njega kao na kakav stočić, i opuca sve sam što je ovaj bio spremio za njih trojicu, pa otkasa na svom
— Vidiš li, — reče mačka vojniku — pod ova tri kotla valja da ložiš; pod onaj što je poda nj malo žeravi, pomalo loži; pod onaj što je više, malo više; a pod onaj treći, što je najviše, najviše treba da ložiš..
— zgurio se pop u kotlu, pa čuči. — O, gospodin popo, — reče vojnik — a okle ti o'đe? — Nemoj, moj sinko, poda me ložiti! — stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima!
— moljaše ovaj. — Kad nijeste šćeli vi mene avancirati, ja ću vas! — reče vojnik i naloži poda nj cio naramak drva. Zatim otklopi treći kotô, pod kojim bijaše najviše žeravi.
U to dođe i mačka spolja, pa kad viće da nema žeravi pod onim kotlom što mu je rekla da poda nj najviše loži, sjeti se da je ovaj gledo šta se u kotlima vari te će mu reći: — Jesam li ti rekla da ne gledaš šta
treći — nego ko što o čem, mi o dobru, dok nije zec đe u grm zašao, a za noge mu se ne bojim dok su ove moje dvije poda mnom. Odoše polovica njih za zecom u poćeru, a pola tražiti jasenov ražanj.
— To je strašilo božje! Više od ikakva duba, deblje od ikakva jablana, a granatije od najviše jele. Poda nj se može sve selo okupiti i u hladu spavati i raditi šta hoćeš.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li reko.
“ U mlinu starom šupljega poda pod grubim točkom klokoće voda i pravi grobnu jezu, a čudan vjetar kroz brvna piri i uklet šapat po mlinu širi:
Palato divna, drvenog svoda, kolevko meka, lisnatog poda, uvek ću veran ostati tebi, nizašto ja te menjao ne bih!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pozadnji sve jače pritiskuju, ljudi se već dave, još malo... zemlja se poda mnom oburva i, kao potkovana lesa, sručismo se u vodu... Potporučnik uzdahnu, onda šakama pritisnu oči i protrlja ih.
do druge baterije, da tražim po poljima komandante bataljona, da izviđam puteve bez predaha i odmora dokle konj ne padne poda mnom. Čujemo da je Torlak oslobođen.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji sve kao u svinjcu. Da uzme sad da on počisti, ne sme — dići će prašinu, opaziće ga.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Opas’o se pasom mukademom, Mukademu rese objesio; Kad mu vidim mukademu rese, Poda mnom se crna zemlja trese. Kad ja vidim svoga draga oči, Ev’ umrijeh, evo duša skoči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
dva broda kao da igraju, drže se parno i izvode krugove, dok polako dreše i počinju spuštati mrežu, iza svojih krma. Poda mnom jednako vidim sobu i četiri daščana kreveta u mraku, otkuda dopire smrad.
Da, samo ja sam patetičan, noći je svejedno. Pobesneli konji spomenika na Gran Paleu hoće da skoče dole. Poda mnom, duboko, u zemlji, ispod Sene, jure vozovi, a kraj mene prolaze zagrljeni parovi, i protrčavaju mačke.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Trgnu konopac i obojica se sagnu do samog poda, pa odjednom odskoče obojica kao na drotu... — Ujaa!... viknu Marko i obojica povukoše uže iz sve snage i poleteše u
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Hoću li rakiju? JEVREM: Jeste, rakiju! XXI JEVREM (sam) JEVREM (dohvati ono zvonce sa poda i metne ga na sto): Bar da je upamtila samo početak od njegovog govora. (Šeta uzbuđen.) Mora da su već blizu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
zar već svanulo! A ja, vi’š, ka’ čovek uspav’o se! Pa ka’ zaklan, — veli Maksa, koji se diže pa sede i podavi noge poda se, pa primače svoju pakfonsku, užasno olupanu tabakeru i stade zevati, i liznu palac desne ruke, očupa list papira i
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena, knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć, dođi, dakle, u pomoć našu, ma gde da si.
Rakić, Milan - PESME
Podignuću glavu svoju ponosito, I kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
se mirno sprama sunca, a pod sobom munje i gromove gledâ, slušâ đeno cijepaju; gledâ jȅkom grada stravičnoga đe s' poda mnom jalove oblaci, — al' ovoga čuda jošt ne viđeh!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto posrnu, da joj se ruke dotakoše poda, brzo se ispravi i poče, ustrašena, a nikako ne verujući sve to, kao u groznici, očima da traži mater.
Pandurović, Sima - PESME
Ali ne znam kojem kraju; Možda gde duše u večnosti staju. A dole dalek šum sveta što gmiže! ...Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom. Moj pogled jasan i čistoti predan!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj glas potrese svaku žilicu u mladića, te klisi kao da neko podasu uglavlje poda nj, i — pade u naručje tobožnjeg jezuvite. Bješe to glavom grof Pavle Pšenel, prerušen u jezuvitu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: „O aždajo, o aždajo!
kako mu je re | kla ona baba, baci ono kruha pa svako od zvjeradi pošto primirisa ono kruha pade potrbuške i rep savi poda se.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A piće uobičajenom čašom po zakonu da se poda. Ako li se slavi kakav praznik nekoga od bratije, to neka bude sa znanjem igumana i tada da se ne čuva ovo pravilo za
Gospod Bog blagosloven pospešiće spasenje tvoje, i neka poda ti umesto zemaljskog blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put života tvoga, kojim ranije od mene poteče,
i čudotvorac javi se, miro istače grobnica moštiju tvojih, bogonosni Simeone, moli Hrista Boga da grehova praštanje poda štovateljima tvojim!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Peloponisiotskoga knjigu na vlaškom jeziku i znao sam je kao naizust, i mogao sam se o tom dišputati da se zemva poda mnom trese.
„Vreme je ručku“, vele nam, „ne idite gladni od nas.” Al’ meni nije do ručka, jer mi kolena poda mnom drkću. Ne pamtim kako smo se ispriča|li; to znam da iziđemo, pak bež’ iz grada.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonji se učini da je na jezero stupio, tako sijahu crvene i plave ploče od poda, a tako isto i mramorne stubice ispred sedam oltara.
zidom, pri dnu koga bijaše kameni kolomat za sjedenje; pri jednoj stijeni prigrađena bijaše jedna peć za hljeb; nasred poda bijahu dva gvozdena prijeklada, gdje je gorjela vatra.
Grgo opet nagnu: kljuka, kljuka, dokle se ne nadu kao tenac, pak sjede nasred poda i poče puniti lulu. Sad ga svi okupiše, zadijevajući ga na stotinu načina.
Bakonja se ne probudi. Tada Brne dohvati čizmu s poda i baci se njom u vrata, pa riknu kao da ga kogod kolje. Bakonja skoči, pa, misleći da su lupeži kod strica, istrča na
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sluh mi ko u hrta: Ne škripi ni orman (o nismo u priči!). Ova svikla soba već mi na grob liči. Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta. Svaka stvar je sama u svojoj tišini. Sama mi je ruka — leva, sama desna.
Ćosić, Dobrica - KORENI
u vrelu maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o lampu, stolovi — izvrnute bubašvabe, koprcaju se sa šest,
od klečanja ni utrnule usne od ljubljenja kamena; onda se podvukla pod grobnicu i, s licem pritisnutim na kamenu kocku poda, suvo je jecala jedne te iste reči: „Sina, sina mi, Gospode, daj...“ Sveće su u kapanju dogorevale.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
se začuti iz djedove sobe gromko pušačko iskašljavanje, a malo zatim njegovi teški koraci, pod kojima će škriputati daske poda u hodniku, Pojavio bi se malko nabuhla lica i zakrvavljenih očiju: izgledalo je: sad-na nekoga je tamo u sobi svojim
Sve je u tome: treba imati vještinu da se svakoj stvari poda egzotičnost. Treba posegnuti u način mišljenja i osjećanja nekog udaljenog ljudožderskog arhipelaga, pa po mogućnosti takvu
Ako čovjeku pođe za rukom da taj karakter egzotičnosti poda svojim domaćim stvarima, ima nade da će i one postati zanimljive, da će i one moći da zainteresiraju „svjetsku javnost”.
Jedan ga zamara uzbudljivim novostima, trudi se da svemu poda neki vid izuzetnosti, neki vid senzacije; tobože da ga rastrese, da mu odvrati misao od tamne mrlje.
četvorice” ili „šestorice” o protestnim notama, o prihvatanju vojnog budžeta per asslamationem, prostro sam na klupu poda se (jer zemlja je još vlažna, a proleće zna katkad biti zasjedno!). To ću pročitati večeras, pred spavanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A sad sedite svi. Posedaše svi, kao po komandi, a kmet još podvi noge poda se. Đurica, stojeći, izvadi duvanjaru i stade da savija cigaru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— O, tebe mi i tvoga mi društva, — naruga se starac, skoči na Tarigoru te ga dobro izlevuša, pa ga strpa poda se te sjede na njega kao na kakav stočić, i opuca sve sam što je ovaj bio spremio za njih trojicu, pa otkasa na svom
drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali poda nj da čeka. I tako ležeći onđe i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe.
Dođe i do bitke. Ero pritisne kaluđera poda se. Opeta se kaluđer davraniše pa pritisne Eru poda se. Sve selo izišlo i gleda kako se biju.
Dođe i do bitke. Ero pritisne kaluđera poda se. Opeta se kaluđer davraniše pa pritisne Eru poda se. Sve selo izišlo i gleda kako se biju. Malo se umutiše, dok će kaluđer: — E, hajdemo ih sviju popiti.
— Ama, ne pitam te ni to, no ti meni kaži ko je najstariji u ovome selu. — Dub nasred sela, što se poda nj iskupljaju seoska goveda, — odgovori mu dijete. Pop se na to naljuti, pa će djetetu: — Hajde, dijete, s đavolom!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
mjesec i u njenu golu krošnju, obavio je i ispunio svijetlim, prozirnim pahuljicama, naresio je, kao da hoće da je ožive. Poda nju pao osjen, zamršen, ispremiješan bljeđom i tamnijom svjetlošću. U tom osjenu podbočio se Danguba.
Devojka uze jedan prsten i jednu ukosnicu, i, izvadivši iz nedara nekoliko jaja, poda ih u zamenu staroj pretrgi. Zakitivši se time, beše zadovoljna i jače stište ruku svome Marku.
— Vidiš, — javi se stari, ne dižući izgubljenih očiju s poda i prebacivši sa čela još gustu kosu, — vidiš, na prvi od mjeseca treba da iselim iz ovoga budžaka... — Pa što?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
licem prema nebu, gledam dugo s divljenjem u nj, i odjednom imam tačnu senzaciju, iako je nisam izazivao, da je nebo poda mnom, a da sam ja sa poljanom nad njim, da se zemlja na kojoj se ja nalazim nalazi upravo iznad nebeskog svoda koji je
prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna linija, I senka linije poda mnom još zanosnija [...].
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao (recimo u IV glavi isprobavanje, pa brzo odustajanje da se poda mutavom Vanku), da bi je kasnije, kao već udatu i upropašćenu ženu, povukao u ponor od kog je toliko strepila.
uplašio kad su Francuzi osuli vatru dok je jahao obalom Rajne, i tada se „poče, na najopasnijem mestu, izmicati sedlo poda mnom, i već sam pomislio da ću pastima zemlju“ Pri tome, naravno, Piščevića nije pogodio metak, ali zato jeste
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Te su prostorije na dva poda i sa uzdužnim tremovima: radi njih je stena, koja sve pećine zatvara, isprobijana za onolike prozore kolike su obično
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Poštovani i dobri građani, muže i žene, mali i veliki, i svi žiteli su poda zaštitom carstva, i Visoka Porta nikad nije izmenila, niti će izmeniti dobrih svojih raspoloženja i saobrašćenja sprem
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Eno ih! — pokaza mi vojnik u jednome pravcu. Zemlja se poda mnom malo oburva, i tada mi odjednom pade na pamet, kako je u istom stavu, projektujući se prema zvezdanom nebu,
Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih strana kao grom strašni tresak puče, Da se čedna poda mnom veja zemlja zatrese, I sva se krov strahom u meni pretrese.
Da protivnost sad me goni, Breme tišti nesreće, Poda mnom da breg se roni, Tre m’ uboštvo najveće, — Dajem sade nemaren’ju.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: To puška beše — I to, i to — I ponoć grmi, ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi glasi skoru pohodu Krvožednoga moga nebrata?... JELISAVETA: Je l’ i to san? Snevam li ja?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Suton se sve više smračuje, i kao da lagano šušti, obavijajući sve poda se u drhtavo, nijemo, ledeno ćutanje. Sve ćuti i drhće; sve se sprema na miran, ugodan počinak, da u zanosnom, slatkom,
Vrišti đogin poda mnom kô carski at, grize đem i razbacuje pjenu, propinje se na prednje noge, a iz stražnji' pršte varnice kô nebeske
Obodo' konja, pa podvrisnu': — Kurvo kučko, Asan-beže Čeko, u susret ti ide Simeune! Vrišti at poda mnom, baca pjenu, propinje se na prednje noge, a ispod njeg' sijevaju varnice kô nebesne svjetlice.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još na livadi izbija trava, još nije sve dala, a daće. I opočinuće zimi, kao i on, da opet na ljeto poda se koscima! Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ...
E, da! Pop Vrane naredi Maši da mu poda čašu vina. Čobanče ispi i, otrvši usta rukavom od košulje, prihvati kamen iz kaluđerovih ruku.
I povorka, uz smijeh i jadikovanje, odmiče dalje. Spustiše se najzad ulicom poda se k Jurinoj kući i ustaviše se kod nje. Ivo gleda, a oko njega sakupila se i ostala čeljad... Rubač pokuca na vrata.
I izvedoše kozu iz dvora na uzici. Potežu je za sobom, a ona se ne da; skupila glavu poda se, pa se odapire prednjim nogama. — Uzmite je preda se!... Nemojte je mučiti!... — moli Marija.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
da se od tog pojasa vidi samo ona polovina koja se u to doba nalazi iznad horizonta, dok druga polovina zalazi duboko poda nj, on je uvideo, i morao uvideti, da nebeska sfera obuhvata Zemlju sa svih strana, a da Zemlja lebdi u središtu te sfere.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na jednom obrazu ima znak: poveći mladež neprijatne modro-crvene boje, kao da je krv podišla poda nj. To ga ruži, ako tu stranu lika okrene.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dovoljno pažnje, ja sam ga, vele, gađao papučama, četkom, vatraljem i svim što bi mi došlo do ruku i što bi se moglo sa poda skupiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zapnem što Mogu jače i tada... Ah, bogamu, to neću zaboraviti. Nešto puče poda mnom. Donje krilo kreveta se preklopi i ceo krevet se sa treskom sruči na gomilu. A-uh!... Šta ću sad?...
Vide i ostali da mi je teško, te pomogoše da legnem. Krevet se tresao poda mnom. Komandant naredi da odmah dođe lekar. Vojnici su nabacali na mene ćebad, ne bih li se zagrejao.
Strah me je obuzeo. Čini mi se i postelja se usijala poda mnom, te ih molim da sad zbace onu ćebad kojom su me bili pokrili. Neko reče: „Nazepšće... Ovako će se pre oznojiti.
Petrović, Rastko - PESME
dugo ostadoh nem, Zamočih ruke nadute, i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana koji poda mnom i sada čeka Kao zamorna duboka reka.
prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboko zanosna linija, I senka linije poda mnom sve zanosnija, Kao da smo se hteli poštopoto jedno drugom prikučiti, Kao da je sav cilj bio jedno se u drugo uliti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
barjaktaru, pokupi im svijetlo oružje, pa zatrpa u jelovo granje, al’ ne može sablje Kuničine, jer je Kuna pritiskô poda se; oko njega tenef presiječe, ispod njega sablju izvadio, odnese je Senjanin-Tadiji.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Vrlo zabrinuti izviđači se vratiše natrag u pećinu. Ostali su već bili polijegali prostrijevši poda se neke stvari iz Mačkove radionice: vreće, kartone i geografsku kartu. Ubrzo je zaspao i Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnoge privela sam i čudim se sad zato kako me zdrža more ili zemlja poda mnom ne zinu da me živu proždere i u paklo svede. Tolike duše idući im za svoje spasenje božjim putem što sam oskvrnila!
Vrlo se posiliše i na glas izađoše veliko od Istoka do Zapada. Na sve strane započeše vojevati i preuzima ti poda se mnoge vilajete. Ponapre osvojiše persijsko carstvo, otuda dođoša u Misir i Liviju.
I skopa se s Lijem hrvati se, pomože mu Bog i molitve Dimitrijeve, te ga sobori poda se i ubi ga na mestu. Ih, car se do konca smuti i zabrinu se za tim zatočnikom svojim i samoborcem Lijem, kako to on
Mlad i ćudovit konj s uzdom i s bojem mučno se pod ruku poda, ako ne isprva s laskanjem, zviždeći mu, na seno, na zob li primamljujući ga k sebi, čovek uhvati i polako nauči ga da
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Svi se trgoše, pogledaše na prozor. Kroz zavese se belelo, zora se prokradala u odaju koju beše od tavana do poda pritisnuo dim kao oblak gust. Digoše se da idu.