Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič sustiže gospožicu Teklu, brzo, stidljivo, jer se eto podetinjio, pa je uze pod ruku, kao da vodi njenu mater u šetnju, gospožu. Trogatelno, pokuša da to mlado stvorenje urazumi.
Kao što se svetlost i mrak u životu smenjuju. Trifun priča, kao da se podetinjio, da je Mahalčanka onakva kakva je bila Kumra pre deset godina. Eto to je!
Isakovič tu snažnu, pustu, devojku nije nikom pokazivao. Ali je bio zavoleo tu svoju polegušu. Kao da se bio podetinjio, ona ga je uspavljivala, bajkama, o nekom princu, koji se, sa nekim aždajama, borio.