Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek kad bi je, katkad, videli kako zadiže suknje penjući se u kola, oni bi se, iza njenih leđa, podgurkivali. Pazeći, pri tome, da im se na licu, ono što misle, ne vidi.
A dete je bilo lepo – što Neda nije bio. Njegovi joldaši, sirmijski husari, svinje, podgurkivali su se, na to, i namigivali. Dovikivali su sirotom lajtnantu, od koga se ljubav pokazala jača: „Nedo, tvoje dete, a ne
Oficiri kijevskog, grenadirskog puka, koji behu prisutni, smejali su se isto tako, i podgurkivali, međusobno. Bili su srećni da ta šarena gomila odlazi iz Kijeva.
Tako treba! Takvog oficira treba! Oficiri grenadirskog puka, iza leđa Kostjurinovih, podgurkivali su se, kikotali, tiho. (Oni su imali običaj da se iznenada pitaju, i kod žena, i pri igrankama i pijankama: „No, knjaz,