Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Večeri jedne podigoh glavu mjesecu punom na nebu plavu, kad gore mišić, glavom i bradom, sjeo na mjesec, glođe ga kradom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši. Možda je požar — pomislih i lagano se podigoh, da ne bih probudio one pored sebe. — Čuvaj se pasa, gospodine!
Hladan me znoj probi... Ali glupo je ležati na otvorenoj ledini. Podigoh glavu da osmotrim, zatim naglo skočih i dotrčah do jednog debeloga hrasta. Skinuo sam šajkaču i brisao znoj sa čela...
Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti. S naporom se podigoh i tada ugledah konja, koji je stajao pozadi i sav drhtao. Dohvatih ga za dizgine i pođoh trčeći nizbrdo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Srce mi jako zakuca od uzbuđenja; skinem kapu, i vetar baš od gora te zemlje pirnu i rashladi mi znojavo čelo. Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Iđah polako, gledajući preda se, pa tek docnije podigoh glavu i zanemih od čuda. — Gde sam ja, šta je ovo!? viknuh glasno i protrljah oči.
Ređam ja: »dolgodenstvenoje i mirnoje žitije«, ništa... ide dobro, ali kad podigoh glas i uzviknuh ono »odoljenije«, a tek u grudima nešto puče, otkide se i baš na samoj sredini zakrklja nešto...
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zato i ja, ukrepiv svoju nemoć, pokrenuh se koliko mi snaga dopusti, podigoh vrt sveti, dom Presvete Vladičice naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije im dovoljne u
Potom, opet, podigoh ovde u Orahovici mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči
I izišavši stvorih sebi prebivalište koje će biti za dvojicu ili ne više od trojice. I crkvicu podigoh u ime Svetog i Prepodobnog pustinožitelja oca Save, čije ime i ja nedostojni imam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kao braća rođena!“ - I on mi pruži ruku, u znak da je naša pogodba obavezna. Podigoh se sa stolice. „E moram da idem“. „A kuda, ako smem da znam?“ „U Leon“. „Trgovačkim poslom?“ „Da.
Tako stigosmo u našem razgovoru do bečkih jezuita do bečkih devojaka; mladi student je bio njima oduševljen. Podigoh čašu: „U zdravlje mladih bečkinja!“ Kucnumo se, a on poče da mi priča o svojim ljubavnim doživljajima; slušah ga pažljivo.
To je mišljenje i svih uzvišenih knezova i velikih naučnika kojima sam pokazao vaše opite, plemeniti gospodine Gerike“. Podigoh svoju čašu. „Čestitam vam, gospodine Gerike, na vašem uspehu i pijem u vaše zdravlje“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zuba, koje ne znam kako nije polomio, valjda savlađujući se da ne udari mene ili koga drugog, dok se ja odlučno ne podigoh tvrdo rešen da napustim društvo. Ali me on zgrabi: — Sedi... marš... sedi!
“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam jednog trenutka pomišljao da ubijem studenta, pa u tom strahu podigoh glavu. Onda svi povikaše: „Dajte mu konjaka da preseče; da preseče, da preseče.
Ja skočih. Moj okrugli šeširić od slame ležao je na travi. Ja ga hitro podigoh i pojurih za njima. Začas oni se izgubiše; ali, gle, ja na njih nisam više ni mislio. Ja sam bežao od vitla.
Ona beše videla sve. U tom trenutku, taj krst ove žene osvesti me do užasa. Ja se naglo podigoh, pa, osramoćen kao nikad i kao da je ceo svet primetio sve, pojurih kući.
“ Tek što sam to pomislio a on stiže pred kafanu, te se podigoh da prikupim stvari. Ali samo što sam ih namestio i naumio da sednem pa da krenemo, kad se odnekud pojavi pa nam priđe
Ja podigoh stvari poispadale iz kufera i rasturene po prašini, pa, pošto bacih novac kočijašu koji osta da podiže kola psujući nas
i ne sećam, ja naglo osetih kako se u meni krv pali, i oganj, koji se razgori, obuzima me svega, pa kao nečim uboden, podigoh se, priđoh joj. — To pletivo — rekoh ne znajući šta govorim — šta je to, kome to, bacite vi to! — Gle! Šta?
A tada, najposlušnije i sa ambicijom kakvu dotle nikad ni za šta nisam osetio, ja podigoh ruku koju sam oslobodio, pa drhtavim, a ipak čitkim, potezima napisah: Svetlana.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
On gotovo nesvesno skide pušku i tupo me zagleda, ne govoreći ni reči. — Udri! — viknuh mu i podigoh svoju pušku; podiže i on. — Udri, bre, junače!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Komandant odreda!“ — reče mi desetar. Išao je uspravan pored rovova vojvoda Vuk. Ja se podigoh da mu iziđem u susret. Malo sam pretrnuo kada sam se ispravio. Ipak sam se savladao i prišao komandantu.
Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod. On htede da pređe i ja ga podigoh na drvcetu. U tom momentu baš zviznu kuršum iznad moje glave. Priljubih se za kamen. Ostao sam tako neko vreme...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja. Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom.