Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mi sabismo glave. Zemlja zadrhta i prolomi se urnebesni prasak. Slušamo još tupe udare izbačenih busenova... Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru. Stanoje promoli glavu. — Gde udari? — Ispred topa. — Posluga na svoja mesta...
Srce je snažno udaralo. Zastrašeno podigosmo glave i nemo se pogledasmo. Bez ijedne reči brisali su vojnici zemlju sa ramena, a nišandžija skide šajkaču i zbrisa
U ovoj grupi zatekoh se i ja. Stigosmo u Lapovo po noći i podigosmo bivak odmah iza stanice, očekujući svakog časa pokret. Ali za nas nije stizalo nikakvo naređenje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove. Slučajno, u mraku, nagazio sam na bombu i trgao sam se, kao da sam zmiju otrovnicu dodirnuo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali zadržaše nas neočekivano na pola puta u Ćupriji. Tu se istovarismo i na jednoj poljani podigosmo bivak. I zamisli, dok se u Bugarskoj vršila uveliko mobilizacija i koncentracija trupa na našoj granici, mi smo
Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva! Isajlo pozdravi, i veselo otrča. Vetar uskovitla vatru i mi se podigosmo, okrećući joj leđa. Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule.
— Hajde, pobratime! — reče Gruja. — Eh, kad bih mogao... Priđe još jedan vojnik, i sa velikim naporom ga podigosmo. Predadoh dizgin Gruji, a ja produžih pešice. Na jednom zastanku privede mi Gruja kona. 3apitah ga, gde je pešak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car umrije, a mi ostadosmo, i mi našeg cara ne slušasmo, već veliki zulum podigosmo: pogazismo njihovo poštenje, svakojake b’jede iznosismo, i na raju globe navalismo, i grijotu bogu učinismo.