Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Srdar se ljutio na „izumisli dičurlije“, a najviše na fra-Brnu, koji je baš „poditinjija“. Ali kad je morala njegova ljutnja doseći do vrška, onda baš omeča te ne karaše nikoga.
I Bakonja streknu i diže glavu. — Govorim šta znam, ali ne da odam, ni za prikor, nego da se zna da nisam poditinjija i da se zna da držim jedno oko otvoreno po noći uvike, i onda kadak je Bukar služija... Ja ću viknuti fra-Jakovu ovako.
Ali ih Grgo ne slušaše, no ljutito brbljaše dalje, miješajući svakojake misli. Najčešće je tvrdio da nije „poditinjija“ i tada bi se gotovo razgoropadio. Đaci se zgledahu.