Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
bez krivice, ova starost kojoj se na sedi perčin pljunulo, ovi okaljeni grešnici bez greha — svakoga jutra i večeri podizahu svoje smežurane, suve ruke k nebu, moleći se. Ali se nebo zatvorilo!... Moliše se bogu. Ali je bog ćutao...
Teodosije - ŽITIJA
od bola srca, i sa uzdisanjem, i kao lavovi čupajući noktima iz sredine utrobe dozivahu ljubljenoga, uzimahu vlasi, podizahu rizu kao neko blago i razgrabljivahu kao plen, i kropeći ih suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i još više
Videvši opet ovo samodržac i blagorodni koji su s njim došli, čudo što čudesa prevashodi, plačem plač podizahu. Bojeći se svetoga u oltaru, bez meteža, ćuteći, kropljahu zemlju suzama.
Nego molitvama jednoga, a pomazivanjem mirom drugoga duhovi izganjahu se, bolesti isceljivahu se, raslabljeni podizahu se, i mnogo drugo o čemu nije vreme da se govori, tako da su se svi oni koji su ovo videli divili i zaprepašćivali, i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zebnja, ali dosadašnje uzbuđenje beše veće, te nadvlada, i ona opet obori glavu, stidljivo i plašljivo, a grudi se podizahu i spuštahu burno, sve jače i jače. On je uze za ruku, pa obema svojim rukama steže tu mekanu, vrelu ručicu.