Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
milioni gladnoga naroda... čujmo... čujmo... čujmo!...“ Onda on potrča, pa se klizao, posrtao, preturao, opet se podizao i trčao. I sve tako do onoga stana na Dunavu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo, nije mogao da odvoji pogled sa njenih grudi, sa njenog tela, a podizao ga je do njenih očiju, sa tim čudnim trepavicama.
te drhtavice, deteta, Petar je dugo pokušavao da, tresak glave i udova tog malog tela, smiri, poljupcima, zagrljajima – podizao je dete uvis, kao da očekuje neku milost sa neba, a zatim klečao sa njim, stiskajući ga, na svojim grudima, kao da
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.
Kada mu je bilo hladno, tamo na levoj obali Sene, otvarao je po ko zna koji put Vanin kaput od sive dlake, podizao joj nežno suknju i zavlačio se duboko u nežno svilasti azil, grejući dlanove na njenim toplim bedrima, dok im se dah
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja nikoga nije ubila.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U bašti od onoga jučeranjeg velikog ognja jedva se podizao i rasplinjavao okvašen, ugašen dim, koji je već mirisao na đubre.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Stado mu u široko, a ralo mu u duboko! Za njegovoga tvrdoga i visokoga šljemena, brat domaćin na više podizao, pod njim dosta čuda i veselja učinio, da bog da i majka božja!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hajdučija, galama, podvaljivanje glupim seljacima. Jeste.“ „Umukni!“ „Svi ste vi lopovi i kurjaci.“ Nije podizao glas. „A Ti si najgori među njima. Jeste.
Stvarno, čuo je, psi su u Beogradu lajali kao u Prerovu na lopove. „Kako?“ „Pa umro je kad je podizao vreću da sipa žito u koš. Čobani su osetili da iz vodenice zaudara na paljevinu. Dozivali ga, on im se nije odazvao.
Prazno je bilo i u njemu. Danima je nosio tu prazninu i želeo da je zatrpa onim čega se najviše bojao. Mrtvac je podizao svoj teški kamen: ona je rekla da je do mene krivica što nemamo dece. Ona zna. Ko joj je rekao?
Ne uzimaj mi ga, bože, iznemoglo jauknu. „Šta da radim s ovim čudom u kući?“ podizao je pesnicu. „Izješćeš ga zlobama.“ Majka te branila, a ja... „Izješću tvoje dete, tvoje, nije moje. Čudo je.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu, u blizini Kneževog spomenika i Pozorišta, podizao je kuće imućan i ugledan svet, nedovoljno sklon onim istorijskim sećanjima koja nisu uobičajena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U svečanom odelu i velikom crnom šeširu, sa primetno kraćom desnom rukom koju je redovno podizao u visinu očiju kad se zdravio, kratkovid i vrlo zbunjen, kum je iskreno zagrlio Nikolu i nešto nerazumljivo mucao kad mu
! S krajnjim naprezanjem podizao sam Nikolu, otomboljenog, mlitavog, opuštenog i tek posle neopisanih muka uspeo sam da ga položim na postelju u istoj
U parku, raju tica, kroz raskošno zelenilo granja, vetrić je donosio blago brujanje zvona i podizao, žalosno, opijao dušu uzbunjenu čudno bojama stvari kojima smo bili okruženi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Rezignirano je gledao kako slabija krv odnosi konačnu prevagu i rastače zdanje koje je dugim istrajnim marom podizao: i poslednji izdanak eto odlazi od kuće da bi se posvetio tom „ciganskom zanatu”!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Koliko se sećam ovako mi je govorila: - Sećaš li se kada se podizao Bukovalov mlin sa visokim kupastim krovom?” Odgovorio sam potvrdno a onaje nastavila: ”Bio si još vrlo mali, ali se
Krakov, Stanislav - KRILA
Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko. U baru je pijani Škot sa rumenim kolenima podizao kockastu suknjicu, i podnosio jednom preplašenom Grku pod nos svoju maljavu pesnicu. — Hіp, hіp, hourra!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je Orfej zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i svečanom mesečevom hodu kroz srebrne ponore neba.