Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I njemu sinu jedna misao kroz glavu. On priđe Turčinu. — Molim te! — reče on. Turčin prevali očima na nj. Lazara podiđe neka jeza od toga pogleda. — Šta ćeš? — Ja-ja-htedoh... — ušeprtlji Lazar. — Šta? — Da te nešto zamolim. — Govori!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe. Crkva je služila svaki dan, a nedjeljom je bila uvjek dupkom puna.
U očima mu nešto strašno, da te svega jeza podiđe. Bilo nas je koji smo pomislili da je pomjerio pameću. — Vodu! — dreknu on.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
slušali smo kako udaraju kišne kapi o šatorska krila, dok su posilni opkopavali svuda unaokolo kanal, da voda ne podiđe u šatore. Čujemo kako vojnici šljapkaju po vodi.
Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!? — vikao je narednik.
Ništa... Pođem ja tamo, a konje ostavim malo podalje od kuće. Još izdaleka čujem larmu, pesmu, ženski smeh, i podiđe me neko milo. Bre... bre... znaš koliko ih ima!... Sve se poređali: žensko, muško, žensko, muško... Ima deset parova...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U krpi koju je premetao bilo je nekoliko kutijica, nožica, kliješta, štipavica, čudnijeh svrdlova i igala. Jeza podiđe ženske, gledajući te meleme i alate, a pomišljajući, valjda, koliko je junačkijeh tijela sve to obišlo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ludo prestravljen ja pokušah najpre da ga uhvatim, i to levom rukom pod koju mi nekako zgodno podiđe, ali ne uspeh. Onda, sasvim mehanički, okidoh inače labavi oroz revolvera.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— More, devojke, ako sad bane pred nas Đurica! — reći će jedna posle dužega razgovora. Stanku podiđe neka topla jeza, i oseti kako joj se menja lice, ali se brzo pribra, pa odgovori mirnim glasom: — Neka dođe, pa šta bi
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe. Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna izvešća ranjenika, Ona su bolje kazivala pravo stanje stvari, no svi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Rešili smo da jedne noći izvršimo prepad noževima i bombama. Mene podiđe neki žmarac niz leđa, a oči kao da mi se zamutiše. Zapitao sam ga zastrašeno: — A šta ću vam ja tu?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad svešteni oganj našu utrobu podiđe, Serce dotle bespristrasno dvojno želi biće; Sva priroda izmjeni se, onemile ljudi, Duša sama — no ne dugo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A tamo daleko je zemlja naša. Jezičak magle podiđe iz jaruge i zakloni nam vidik. Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle... Kolona se diže.
Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža. Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat... Odahnusmo kada opazismo da voda opada te konj pođe brže ka obali.
On se pravda kako mora da žuri da bismo uhvatili voz. Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza. Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba... Nije valjda...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazara Mačka podiđe jeza. Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi.
Jaruga je vijugala, tajanstvena, sumračna, puna raspucalih krečnjačkih stijena, ispunjena grgoljenjem crne vode. Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac!