Jakšić, Đura - PROZA
— To je tužno! Ona je jecala od bola. A kad se malo stišala, podiže svoje isplakane modre trepavice, pogleda me tužnim pogledom, pa onda, skoro moleći, reče: — Tvoje su crte blage,
Kad je videla Živka, ona mu pođe u sretanje, podiže svoje crne oči gore, u kojima su sve strasti ženskoga srca gorele, na belome licu zatalasalo se tanko rumenilo, a na
Onom njegovom dvocevkom, lepo pa namesto... Te se, eto, podiže čitava hajka, te ako ga dočepaju, nesrećnika... E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?...
Jedanput joj se učini kao da se baš ispod jednog debeloga grma saže, a posle se podiže, pa, pažljivo posmatrajući sa sviju strana debeli grm, uvuče u jednu šupljinu ruku, pa kao da je onde neku dragocenost
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U Donjem dimi se kazan, sa Gornjeg top: Gornji grad brani Donji, koji ga hrani! U Gornjem gradu despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i gavrane, bude
i lopovlukom, povučen dole u najdonje tame i dubine, svojim tasom dotakavši dno, tim silaskom u ponor i ad, podiže gore, u onu visinu, visoko iznad šarana i vina, tas na kome svetli Gornji grad? 10.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,A ko vas na to sve nagovori i podiže?’ — upita car preko tolmača. — ,Gospodin Mijuško!’ — odgovorim ja. — ,Koji je to g. Mijuško?
Odsekoše mu veliki prut, navr̓ pruta načiniše procep, i u taj procep metu pismo. On uze taj procep s pismom, podiže ga visoko da se vidi, I ode u turski logor.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ti platim šesnaest. — Kaki šesnaes'? Ni za dvaest ti ne dam. — A osamnaest? — Aja! — učini Tiosav i podiže torbu da uprti. — Stani, more, stanide! Ti dam dvaest 'oćeš? — Ne mogu, ćir-Trpko; nije vajde!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaliste, i kostima potrusiste svaku stopu zemlje, a iz krvi i kostiju vaših niče bujina, koja nam oči k nebu podiže!... Hvala vam, i... praštajte!...
Evo!... Naj!... Beše skočio. Oči mu sjaje kao žeravica, a lice se smeši ozareno radošću. I Marinko se podiže. — Hvala ti, čestiti efendija!... Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare. Tvoju ljubav ne može mi niko platiti!
— Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan. Prvi put, te noći, dahnu on dušom...
On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!...
Samo uzdahnu pa saže glavu... Noć je bila tiha. Na nebu ni jednog oblačka, samo zvezde trepere, a mesec se lako podiže i plovi po plavetnilu nebesnom, kao laki čamac po glatkoj vodenoj površini... A u vazduhu mir...
Ali kad suze odneše bol, pošto oduminu onaj silni nastup, ona se podiže pa, držeći glavu na grudima a ruku u nedrima majčinim, poče tiho šaputati: — Dojo! Cijo moja! Nemoj me kleti!...
Kao što rekoh, bio je to miran domaćin; nikad se on ni s kim nije parbio niti pred sud izlazio. Kruška se podiže sa divana, pa priđe Milošu i osmehivaše se na nj. — Dobro mi došao! — reče. — Bolje tebe našao!
— Pa, opet, hvala je bogu!... On kad da — da!... Njegova je ruka vazda puna, a njegov je dar najslađi! — reče Aleksa i podiže kapu te se prekrsti. — I evo, dok ovo malo raščistimo od Turaka, i oženiću te!... Rad sam videti i tu radost za života.
Ali osećaše sve veću zimu... Samo odmahnu glavom, pa reče: — Ne ugreja kad zima sa srca dolazi!... Da idem leći... Podiže se, ali stare noge zaklecaše... — Ej, moj Aleksa! — reče sam sebi i nasmeja se nevoljno. — Ni noge te više ne slušaju!
Glava se sve više primicala lako, neosetno, da se jedva šaš zaljuljao... Prikučivši obali, podiže se. Ivanko zinuo od čuda. To beše Deva. Čim izide na obalu, uputi se žbunu za kojim beše Ivanko. Ovaj stade preda nj.
Dučić, Jovan - PESME
Reka se lagano gasila. Magarac podiže glavu, krupan i silan. Dva njegova mokra, svetla, široka oka zagledaše se nesvesno u dolinu koja je bila puna zvuka.
I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo. JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata, podiže gđa Sida glavu tužeći se na vrućinu, i viknu preko sobe pop-Spiru: — Spiro! O, Spiro, spavaš li? — A?
A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta... ne znam, znate — reče pop Ćira i podiže obrve, a dobi dve ozbiljne brazde oko nozdrva — jesam li se, to jest, dobro atresir’o i ’oće l’ vrediti što vama
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
bluzi sa crnim okovratnikom i sa visokom, tvrdom šapkom na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši.
I neizdržljivo mučen baš onim pojavama, on se brzo podiže, upali sveću i uze jedan zavežljaj njezinih pisama, marljivo složenih, pa ih stade po redu čitati, gutati.
se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri nejednaka zvona, on se podiže na snažnim mišicama pa je opkorači.
“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega. On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste.
A onima se gore to ne dopada, jer oni ne vole čoveka koji misli nego mašinu. Pa se onda u pola podiže, privlači je i obgrli: — Je li, pita je on, pravo da mi kažeš: šta bi radila da sam poginuo?
i nagnut prema njoj kao da hoće da se uveri: je li to zaista bio njen odgovor Hristić se iskrivi, iskezi pa tako nagrđen podiže pesnicu. Zubi su mu cvokotali. Ali ona divna, pakosna i vitka zmija osta mirna, izazivačka: — Udri!
A drugim, izvanredno svesrdnim naporom ona se podiže i munjevito i očajno prope; ali, u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši
bio okružen. — Gospodo, reče on, ima li koga ko bi dragovoljno... jedan oficir podiže ruku i pozdravi: — Dopustite meni, gospodine pukovniče. — Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite...
Neko je kucao na njegova vrata. Babin Vladislav zvao ga je na večeru; Badnji je dan: da bude njihov gost. On se jedva podiže i pođe pokorno za studentom.
Afrika
Jedan od mojih pagajera reši se da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade.
naglo, kao da se iz žene pretvara u oficira, husara, a konj bi se propeo, pa bi zatim preletao preko prepona, kao da ga podiže neka nevidljiva sila, uzdama, rukama. Gospoža Kumra govorila je jetrvama da hoće, još koju godinu, da se nauživa.
Umoran, podiže glavu i obuhvati pogledom Mahalu, kao uplašen, da nije nekud nestala. Ona je bila tu, pred njim, i ležala je mirno u
Trandafil je iskočio iz kola i pritrčao Pavlu. Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao.
Obišao je sto i seo na svoju fotelju, a počeo da prevrće neke hartije, na stolu. Isakovič je ćutao. Grof onda podiže glavu i reče jetko: ima li kapetan da doda nešto, usmeno, svom izveštaju?
Bio se setio one Črnogorke iz lazareta. Gospoža Evdokija, međutim, trže se, i podiže se na kolena, pa ga za trenut pogleda, kao zver, koja je iznenađena.
Dok je malopre hteo da je izgura na vrata, sad je podiže, poče da joj tepa i zagrli je nežno. Luda je, kaže – ne treba da ga sluša.
Osmehnu se, nekim čudnim osmehom, kojim se žene osmejkuju, kad ništa više neće da kažu. Podiže svoje hlebove i ode prema lazaretu, kao da joj ništa nije kazao.
Ana ga onda napade da je pod starost doveo švalerku u kuću, kraj matere svoje dece. A Trifun se onda podiže i pokloni Ani, pa reče da je u njenoj kući, tako reći, a da nisu, drukčije bi sa snajkom razgovarao.
Videlo se, međutim, na njegovom licu, da je došao kraj njegovom strpljenju. Đurđe onda namignu na ženu i Ana se podiže i povede i Varvaru. One će se, reče, vratiti, kad mir Božiji uđe opet međ braću!
Konj pod njim je bio stao, drhćući, ustuknuvši. Pavle tek tad skliznu iz sedla i podiže svoj trikorn. Vide da ima oprljenu rupu.
Lišće bi uzletelo pred njim, zalepršalo i padalo, kao bezbrojni, žuti, crveni, mrki, mrtvi, leptirovi, koje vetar podiže, ali koji krilima više ne mašu.
Teodosije - ŽITIJA
zidati crkvu posvećenu Rođenju presvete Bogorodice, i drugu crkvu posvećenu svetom Jovanu latoustome, a treću crkvu podiže na velikom pirgu, Preobraženja Gospodnjeg.
A kada su ovo svi čuli, gromu podoban plač od sviju podiže se, tako da su mislili da se pokreće mesto na kome sabrani stojahu.
A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak svetlosti, tako se prosvetlio dušom i svima čulima, n blagodareći podiže svoje prepodobne ruke k Bogu i njima zagrlivši ga, sa suzama u ljubavi celivaše ga.
probudivši se iza sna, i sa slabim kolenima od starosti, Do krajnosti iznemogao od posta i prihvaćen od sina jedva se podiže, i njime kao žezlom podupiran stade na molitvu; i prepodobne svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga
Ali kao što smo rekli, od starosti i posta beše iznemoralo, tako da nije mogao ni na konju sedeti. A bogonosni Sava podiže ga kao na nosila između dva konja, i Tako nošen okolo sagledaše, ali mu se nigde ne svide, samo Hilandar.
Došavši u zapusteli Hilandar, osim crkve nađe sve razoreno; odmah ga ozida gradom i trpezariju podiže iz osnova, i ćelija dovoljno za bratiju sazida, a crkvu obnovi i zlatom oslika, ikonama i zavesama i sasudima svetim
među carevima apostol, jer je apostolski narod svoj naučio i verom prosvetio; hramove besova obori i crkve Bogu podiže, jeresi progna i sveštenike uvede, trnje zločašća istrže i lozu blagočašća zasadi, carstvo i krasote sveta kao trice
Bratija ga opkoliše i oplakivahu gubitak oca, a prepodobni, jedva mogavši, podiže ruku i mahnu da bude tišina. i razvedri mu se lice, i veselo gledaše ka prečistoj ikoni Hristovoj i prečistoj njegovoj
u mestu zvanom Kareja, sa dobrim vodama i plodonosnim drvećem ukrašeno, i ovo kupivši od prota ćeliju za ćutanje sebi podiže, i crkvu svetoga i prepodobnoga oca Save Jerusalimskoga sazida.
Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave. Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše.
Ovaj podiže i Kaina na Avelja i učini prvo ubistvo rukom, zbog čega se nazva čovekoubica od iskona. Ovaj učini neprijateljstvo Isava
sada svi ugledaju darovanu mu od Boga počast blagodati na nebesima, izlivanjem mira na zemlji iz svetih njegovih moštiju. Podiže se k Bogu na molitvu i prizivajući prečistu njegovu Mater u pomoć, reče: „Mnogomilostivi i svedarežljivi Gospode, koji
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sad ću da ih raspalim toljagom! Čiča Brko visoko podiže toljagu, tako visoko da bi sigurno dohvatio do zvijezda samo da mu nije smetao kameni svod pećine.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MILE: Vas tuži što ste lažnim dokazima kod suda prigrabili imanje. Traži povraćaj imanja i podiže krivičnu optužbu protivu vas. SPASOJE: Gle, molim te! Krivičnu? A one ostale tri?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Gledajući njene plakate sa suknjicom koju podiže struja vazduha iz metroa, teško je bilo poverovati da je mrtva. Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute
Osetih kako mi se nešto toplo i surovo podiže sa dna utrobe i nasmeših se, jer sam znao da je to trenutak prevazilaženja: sada sam bio spreman da sve počnem i
- Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo o Crvenku
Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica. Za trenutak videh jaku crvenu svetlost, a onda sam već bio na njemu.
Samo sam prešao dlanom preko njenog kolena i stavio joj glavu u krilo. Ispod svog obraza osećao sam kako joj se stomak podiže i spušta. Hteo sam da joj kažem kako je volim, a onda se uplaših da će početi da se smeje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika moli Sokolovićeve da mu dopuste spomenik dići Juci. Malo se zatežu, posle dozvole. I, doista, podiže joj Šamika spomenik. Lepa mramorna ploča, i genije, baš po onom planu kao što je u novinama. I stihovi su izrezani.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule.
Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše. U baruštinama i vrbacima, na drugoj strani, podiže se magla, mlečna i teška, što uskoro kao dim ispuni svu dubinu nad Dunavom, i posta gusta.
U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i laveža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu. Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče.
Učini joj se da se čaršav, na peći, podiže i da kroz zavesu, kod postelje, duše hladan dah. Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog
“ Princ, igrajući se, levom rukom, lancem od sata, zagledajući minijature, amorčiće, mitološke boginje i cvetove, podiže, desnom, krilo svog kaputa, osetivši da ga je Majka dovela u nezgodan položaj i da bi trebao nešto da kaže.
Dva prva čamca se nasukaše na pesak. Isakovič vide još, kako se Berenklau podiže u čamcu i da vojnici poskakaše u vodu, da čamce oslobode, zatim odmah utonu u polumrak, primetivši da su blizu
” on ih podiže sa kaldrme i trže za sobom, urlajući od milja grupama veterana, kojima su mlađi punili puške: „Serbi! – za grafa Valisa!
Aranđel Isakovič podiže se, u kolima, i vide red starih bagremova koji behu povezani isprepletanim šibljem, tako da tuda, kolima, nije bilo
Zagrlivši je zajedno sa jastukom, on je podiže i prigrli, ljuljajući se nad njom, plačući. Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer, maramom).
ni pobjeći, pazi da mu je sve spravno i ispravno u kući, povinuje se njegovim zapovjedima i osim što djecu rađa, doji i podiže, sve druge ženske radnje izvršuje, i težačke se radnje ne štedi...
Posle roditelja, pa čak i više nego otac, o deci vodi brigu baba. U Crnoj Gori dešava se da baba, očeva majka, zapravo podiže i vaspitava decu, jer je najviše vremena sa njima, dok ih majka uglavnom doji i pere.
Budućnost jednog naroda, opstanak i razvoj njegove kulture zavise od toga kako podiže svoj podmladak, odnosno prema kakvom obrascu, po kakvom uzoru i s kakvim ciljevima odgaja decu i oblikuje ih kao
1, Beograd 1897, s. 27. ⁵ Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba: ili kako naš narod podiže porod svoj, izdanje Zadužbine Il. M. Kolarca, Beograd 1914, s. XXVIII. ⁶ Kovačević, I.
), „Pripomenak“, ZNŽOJS, 1, JAZU, Zagreb 1896. Miodragović, J., Narodna pedagogija u Srba ili kako naš narod podiže porod svoj, izdanje Zadužbine Il. M. Kolarca, Beograd 1914. Mićović, Lj.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
o njemu ne govori niko da je slab kad oprosti i da je krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i mrtve vaskrsava, klevetnici ćute, ne kažu da je zanesenjak ili pesnik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Cvrčci! — reče mladi čovek. – To su kreštala... — ispravi ga Stonjanin. Kaluđerica podiže ruku, preprečivši put stjuardesi: – Ne možete goli u crkvu!
Stajali smo bespomoćno na kiši u gradu Stonu. Jedan ljubazan čovek, koji se razumevao u automobile, podiže poklopac na stražnjem delu kola i ja tako najzad doznadoh da se motor nalazi pozadi, a ne napred kao što sam
I ne gledajući ga, ona podiže svoju ruku pa on oseti na vratu laki dodir mekih prstiju, a sasvim dole pritisak čvrstih i u isto vreme toplih butina
Dame me zapanjeno pogledaše. Jedna od njih podiže svoj biftek prema svetlu, ali u bifteku nije moglo ništa da se vidi. Jednostavno, biftek je biftek je biftek.
Tada, pričaju oni što su bili tamo, starac poče da podiže kamenje oko profesorovog tela i da čupa razne travke koje su tamo rasle, jednu po jednu, sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih
Ponekad, kad zazvoni telefon, sredovečni muškarac podiže slušalicu, ali se niko ne javlja. Neko ćuti s druge strane žice. Ćuti, ćuti, a onda se veza prekine.
Njen pogled naliven zebnjom srne koja je osetila vonj hajkačkih pasa podiže se prema rošavom konobarovom licu, no ono nije odavalo ništa drugo sem pomirenosti sa sudbinom što ga je bacila ovamo,
Dižući se sa stolice, momak joj je lagano uvrtao ruku, tako da se i Nina, protiv svoje vole, podiže i učini nekoliko koraka, osvrćući se preko ramena prema dvorani, kao da traži poslednju pomoć.
Matavulj, Simo - USKOK
— reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama! Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ! Da oružja i mejdana, ja se nadam!
Deset godina docnije, podiže ga opet vladika, a sedamdeset godina po tome (1785) opet ga pohara i spali turska najezda, i opet ga opravi vladika
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ded samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen,
Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku, (Proleće) ponekad se svede na narodsko
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prosvećen i književan čovek, on pribira oko sebe pisce, Simu Milutinovića i Vuka Karadžića, 1834. podiže štampariju na Cetinju, u kojoj se počinju štampati srpske knjige. Oko 1840.
On jednom za svagda suzbija ruskoslovenski jezik iz srpske književnosti i izvojevava pobedu narodnom jeziku, podiže ga na visinu književnog jezika i za Srbe i za Hrvate.
»Od književnosti se zahteva da donosi samo ono što je zaista korisno društvu: da pretresa i podiže suvremena pitanja, da predstavlja istinski život narodni sa gledišta suvremene nauke, jednom reči, da je po mislima i
Milićević, Vuk - Bespuće
Jednom rukom držala je za bravu i gledala ga svojim velikim očima. Gavre Đaković, podiže oči i začudi se. — Ne, — reče on, nemam zašto da se ljutim.
Radičević, Branko - PESME
Šćaše ulest, ali se ustavi, Kosa mu se podiže na glavi, Čudno nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?
Pa zato se Mustafa podiže, I pokrenu konje i junake, Sve pokrenu što na dvoru bješe, Samo dvije što ostavi sluge. Zaman su mu zborili
Pa napred pođe, ka dragome kroči, On žubor začu i podiže oči: Pred sobom vide svoje sunce jarko, Pa lati mladu i poljubi žarko.
— Al' ne traje to tako vazda, Jer skoro uka ova seda, I vedro opet nebo gleda, Ovako bija, druže, s nam', Kad podiže se burni plam, Ovako tiša se ljutina, I prva vraća se tišina. Itd.
A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno.
Djed samo podiže ruke zadivljen ovim blaženim goveđim neznanjem. Valjda je jedino ono moglo da sačuva momka od svega što se vidi i ne
Djed samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen,
— A gdje vam je ono momče koje je Drmogaću vodalo po selu? Kad me izvedoše pred narednika, on začuđeno podiže obrve, očekivao je, valjda, mnogo starijeg dječaka, a onda se namršti i strogo upita: — Ime i prezime? — Branko Ćopić.
— Hoće, dušo, znam ja Gojkića. Na prvom zastanku, momčuljak opet podiže oči na garavog zaštitnika. — Kume Perajica, jesu li oni baš ozbiljno, ovaj, to ...izdajnici?
Prolaze i kola s materijalom, gore se podiže tribina. Sprema se proslava dvadesetogodišnjice čuvene bitke u kojoj je do nogu potučena čitava jedna neprijateljska
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.
Ruke mu 1 50 drhtahu, a ponekad tek vrcne suza niz umrljano mu i zemljom posuto lice. — Što plačeš, more? On podiže glavu. Pogleda me pogledom u kome beše sve: zakopana ljubav, proćerdan život i večita tuga za nečim.
— Uzmi, okusi nešto. Još otkad nisi ništa okusio, a ovamo tobože hoćeš da ozdraviš, da se izlečiš? Mita podiže glavu, pogleda je duboko, umorno, jedva držeći otvorene oči i odgovori: — Čamovina će me izlečiti, — šalim se, šalim!
Mita poče da pije, guta. Grlo mu je pucalo. — Oh! — odahnu. Rakija ga zagreja, osnaži. On se podiže, okrete i poče da gleda u Aritona milo, blagodarno: — Tone moj ... — poče da mu tepa. — Pij, de!
— Ita — reče joj majka brzo. Anicu nešto preseče u polovini. Podiže ruku ustima, kao da spreči krik, radost, šta li? — Ita, Ita, ćerko ...
Kostić, Laza - PESME
mu glava od teške muke, ispadoše ključi iz mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu igumnu Varnavi, podiže ključe, zatvori vrata, zar, da ne dođu Turci iznenada! pope se starac po trošnim stepenma, i opet nasta tišina nema.
” I okupi kosu vojnu, nožicama po njoj krojnu, stade seći pram po pram; pa podiže rukovetak, njim će svoj da kiti kletak, svoje sreće mali hram; i već uze ređat breme od ljubavi pregoleme po svom telu i
ЅALUTE Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što TI zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Ѕanta Marіa
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad izjutra ustade, obuče se, umi se, a maćeha ni da ga pogleda. On se začudi, ali ne upita. Uze šešir i štap, pa podiže jastuk da uzme i maramu. Ali, hoćeš! Nje nema. Prevrći ovamo onamo, a jok, nje nema. Gleda da nije pod krevetom, — nema!
Tako je u ćitapu, a ti traži svjedoke. Jadni putnik podiže glavu i ugleda u kadije crvenu bradu. Uzdahnu i ode, držeći da su mu novci zauvijek propali.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I šta se dešava? Naiđe neki gliser „Kris—kraf“ dole iza mosta, podiže čudo jedno od talasa i mi ti se lepo potopismo! Čabar.
Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe. Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na ovom svetu što tebi ne izgleda... kako ono kažeš? — Falš ...
— bavi se bakuta folklorom dok izvodi prednje upore. Folirant, kao i obično, matori podiže samo stražnji deo tela, učtivije rečeno „ono mesto gde se leđa prestaju pristojno zvati“, to jest dupinger šta tu da
Izbacuje knjige sa polica, zaviruje u slanik; podiže tepihe i pretresa džepove starih pantalona. Naravno — čabar! što je najsmešnije: dobro se seća da je negde sakrio sam
Ma ne napravi ni pet koraka —cap! — ruka mu se sama podiže, kao, fol, do kose; sakriva momak zbunjenost! Sule je radio na još nekim važnim teorijama, između kojih su za mene
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za njim je širok, raspuhan rep, priznati valja, prilično lijep. Neznanko tajni, lopovska duša, podiže glavu i prozor mjeri, Mačkove priče pažljivo sluša i njušku svoju lukavo ceri.
“ Poskoči mačak čilo i vedro, na maloj barci podiže jedro i skide šešir svoj: „Naći ću gdje se ribica krije, donijeti mladost što mogu prije, čekaj me, starče moj!
Smiren je žrvanj još topal bio i mirisao na brašno meko. Prenu se deda, podiže glavu: „Mlin je zaspao!“ — tiho je reko.
— Oblače, ploviš u neznan modru, lakše, pričekaj mene! Za prvog snega odjednom živnu, pospanu zbaci mrenu, podiže glavu, zalaja glasno, u pustoš belu krenu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo. Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće mlade — I od njenih šapa i tuna i tamo U prvome snegu
U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
PEĆINA NA RUDNIKU 1 Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.
SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Posluga na svoje mesto! Vojnici se zgledaše kao da se premišljaju, ali se niko ne podiže, Dok topovođa ne ponovi zapovest komandira baterije. Mrzovoljno se dižu, kao da se nude ko će prvi.
Sestra Petkovićeva spusti ruke na krilo, glavu obori i duboko uzdahnu. Zaćutasmo. Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku — mnogo!...
Zadovoljno se počeša negde iza vrata, zabi ruke u džepove čakšira i podiže ih, uzdižući pri tom ramena. Sa puno pouzdanja pogleda u pravcu prvog diviziona, merkajući uparkirana furažna kola.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tek tada opazi čobane, koji ga pažljivo posmatrahu. On podiže glavu i mahnu rukom na njih: — Ej, more... odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu
« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada... Sad pravo iz škole« pomisli on i podiže napred svoje velike sanjive oči. Beše već ušao u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja se, sa svojim
Odjedared zalaja jedno pseto i iskoči iz dvorišta, za njim pojuri drugo, pa treće i oko umorna učitelja podiže se čitav urnebes.
Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti. Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega... Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito
Ljubica podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijs
— E pa dede, za srećna poznanstva! podiže pisar čašu, dodirujući uzgred, vrlo lagano, Ljubičinu čašu, a sa Gojkom se kucnu drugarski.
Ljubica podiže glavu i pogleda ga za časak. Ironičan osmeh, pomešan sa preziranjem, zaigra na njenim usnama. Dohvati maramu, kao da se
Gojko primi hartiju, razvi je i stade čitati. Odjednom preblede sav, ruke mu se zatresoše, podiže oči i pogleda Ljubicu pravo, otvoreno, oči u oči.
Prvi trenutak beše strahovit... pakleni gnev zagrme i zaklokota u njoj, ona podiže desnu ruku, izvi je u stranu i spremaše se da pljesne njome iz sve snage po tom tuđem obrazu, pa odjednom, kao posečena,
Pisar se izmače, preplašen, zbunjen, iznenađen, podiže zažareno lice, koje odjednom poče bledeti, usne se iskriviše i zatresoše, celo mu telo zadrhta, naročitu slabost stade
« On uđe, kao obično, gledajući u zemlju, ali kad stade pred nju, podiže oči i pogleda je za časak, samo za jedan trenutak, pa opet ih obori, nakašlja se malo i progovori kao istrke: — Treba
Deca behu izišla na odmor ; on je izvesno to i očekivao, pa da dođe u školu. Ljubica podiže oči na njega, ali se odmah trže, pocrvene i zbuni se.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu.
Onda podiže oči svoje k nebu. — Bože, Bože, šta učini to od mene! — htede da vikne u očajanju, ali mesto reči, iz kljuna mu izađoše
je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!“ — pun strahote Glas mu zaori... Golgota gori!...
Mrtvi pripadaju Bogu, njima je dobro. Gore je živima kad ostanu samohrani. Ali Bog je milostiv. On podiže naše mrtve u živima. I tako matere nalaze izgubljenu decu, a deca roditelje... Ajde sa mnom...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mudri stranac za sve vreme tog dirljivog govora ne podiže ni glavu. Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše; oborio glavu, namršten, ćuti, lupka batinom po zemlji i
— Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli; na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio.
ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više ne podiže. Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Svanu mu pred očima. Postade mu sjajan ceo svet. On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega.
Nastade neobičan prizor. Čiča Pera pozeleni, zadrhta sav k’o da ga je uhvatila troletnica, skoči i podiže obe ruke u vis.
teta potrča s nožem, zamahnu... Bora vrisnu i — probudi se... Dete podiže glavu i razgleda oko sebe.... »A-a... pa ovo nije istina! ... A gde je mama ?... što sam ja sâm u sobi...
»A-a... pa ovo nije istina! ... A gde je mama ?... što sam ja sâm u sobi... ona uvek dođe da me probudi«... Podiže ruke i protrlja oči pesničicom, zevnu jedared pa htede opet da legne, ali kao da se nečega seti, trže se, pogleda jasno
Beše se sagnuo nad bisage pa ih nešto obrće i pretura. Zatim podiže ceo teret, namače ga sebi na ramena i ode napred. A ja gledam iz trnja kako se razmahuju kapci na bisagama po taktu
— Prvo! reče Marko, a nestrpljivo podskoči, podiže ruke i zaljulja zvono... Za njim osuše redom drugo, treće, četvrto... i opet se prolomi kroz te raznolike srebrnaste
Misli mu se naglo presekoše, jer mu se učini da kroz plahovito zviždanje vetra opet čuje ono zanosno zveckanje. On se podiže na ruke, otvara usta i sav se predaje sluhu... Sluša...
Ali kad opazi da se ništa nije promenilo od malopre, kad vide da se svatovi kreću, ono podiže glavu... Nežni, paučinasti nabori od bela vela, u koje utanja beo venac od mirte, visoko se nose, i kao da plivaju u
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Šta je, šta je? — povikaše svi. — A, Robespijeru, i ti, Marate, i ti, Kutone, pa i ti, šusteru Simeone — i podiže svoj šešir uvis u znak pozdrava — vaše posejano seme niče i sazreva i posle sto godina!!
Zar nije bolje da ga učimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podiže voćarstvo, pčelarstvo, svilodelje; da ga poučavamo kako će da čuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega učimo i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kakva vjera da se s ovom mjeri? Kakav oltar bliže neba stoji? KNEZ JANKO Efendija, ovako ti hvala! (podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku: što tražili, ono smo i našli!
Dok se jedna podiže zavjesa, treći dio od kuće otvori. Bože dragi, tu da vidiš čuda! Tu izmilje nekakvoga puka, to ni u san nikad doć ne
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kada je pogleda, on, kao da je neki stran došao a ne ona, njegova Sofka, podiže se i samo reče: — Efend'm! Ali po njenoj uzbuđenosti i silini iz očiju poznavši je i dosetivši se zašta dolazi,
Samo vide kako se on podiže, sa nekim suvim podsmehom, onako u čarapama, priđe joj i svečano poče: — Sofke, sinko! Lepota i mladost za vreme je.
Svaka će gledati da bude što luđa, što vatrenija, da tim, tom svojom velikom ljubavlju prema njemu, svom mužu, kao podiže mu i daje neki veći ugled i cenu.
Oseti kako joj od straha i užasa poče crkva da se vrti. Ne znajući već šta će, odjednom podiže glavu i pogleda svekra tako očajnički, da se ovaj prenerazi i zanese od straha.
— Sviri! — poskoči on uplašeno i viknu tako silno da cela kuća pretrnu. I sama Sofka, zaboravivši se, podiže se i poče ga zaustavljati: | — Ne tato. Ne, tato. Ali on je ne pogleda.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Konte, na to, opruži lijevu ruku, stisnuvši balčak od svoga mača; desnu podiže, onako kao što čine propovjednici. Svi očekuju kad će izlećeti prva riječ.
Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi. Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.
„Iguman! iguman!“ povikaše ljudi, a glas im je odavao čuđenje pomješano sa veseljem. I Vladika se podiže da se uvjeri. Prije svega, poštovani čitaoče, posumnjaćeš ovako (otprilike): ili je u svoj Crnoj Gori bio tada jedan
Povijest je krupnim slovima zabilježila događaje onijeh čuvenijeh sto dana, kad se div potonji put podiže i zamahnu da jednim udarom spršti svoje sitne supostate.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84. Podiže se peteljeva vojska, te mi oćera po ledu goveda, kad mi bješe u kitu všenica. 85.
A ona je podiže govoreći: „Ne boj se, moj sinko, ja nijesam za drugo došla nego da te darujem kao poprav svoje dijete.
Sveti Sava - SABRANA DELA
a potom tihim glasom: „Blagoslovite, sveti“, krotko pozivajući, udarivši tada u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam poje, paleći, kako je propisano i sveće u crkvi.
I obnovivši očevu dedovinu i još više je utvrdivši Božijom pomoću i svojom mudrošću datom mu od Boga, i podiže propalu svoju dedovinu i pridobi od Pomorske zemlje Zetu sa gradovima, a od Rabna Pilota oba, a od Grčke zemlje Patkovo,
Kao što ovde obnovi i ustroji sve, tako i to mesto sveto podiže, da nas ni tamo obnovljenja I pomena i pribežišta ne liši.
Stanković, Borisav - JOVČA
A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!
JOVČA (Anđi): A šta ti? Kako tvoji? Gde si ti? Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo?
Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi? MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud?
Ustaj! Tata došao i... (Prijateljima koje propušta u svoju sobu, pored Sofije koja podiže sveću uz vrata i krije lice): Sad će ona, maznuša, dok se spremi, udesi!
JOVČA (mračno, prezrivo): Hm... pa?... NAZA (prigušujući glas, razvlačeći reči, podiže oči koje sjaje od vatre s ognjišta, gleda ga tajanstveno): U tvojoj bašti — cveće — fidani...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim se okrenu i, prezrivo preletevši pogledom po Mijatovom mršavom vratu i opipanoj šubari, podiže glas: — Rekao sam: preži!
— Kako sam ja mogla? Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno. Šta mogu protiv Boga? — nemoćno podiže ruke. Zar pred njom ovo kažem? Okrenu glavu ka prozoru i uhvati se za drvene rešetke.
— Ja imam pravo to da zahtevam. Uostalom, sutra putujem. Služba... (Ne, večeras se mora sve svršiti.) — Služba? — podiže se Aćim. — Pa čovek je državni činovnik. Čuva svoje parče hleba — mirno reče Đorđe. — Putuj, sine, putuj noćas.
„Ja sam, gospodine, učitelj. Premešten sam jer sam radikal“, samo je to rekao i produžio da glavinja niz put. Vukašin podiže glas: — Ideje su za kulturne narode, a ovde, u ovoj seljačiji, one su suvišne i fatalne.
— Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu. Podiže se i zaljulja u gustoj tami: — Čuj me, Vukašine... ova kuća nije više tvoja.
A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro. — Ti možeš da je spaseš. — Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom.
— Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu... Nikola otegnuto jeknu, podiže se s ležaja i sa ispruženim rukama pođe ka glasu u pomračini, da ga zadavi i baci napolje. ...
Pusti ženu, pa se nagnu nad korito, podiže maramu i zagleda se u crvenkaste i naborane dečje glavice. Crna, ulepljena kosica pokriva im čelo.
Sve ću im dati samo da tebe puste da prenoćiš pod grobnicom.“ Ćutala je. Đorđe polako podiže glavu sa kafanskog stola i šapnu: „Znala je. I nije verovala.
Samo mu šubara pade. Opančar pod stečajem izvuče se ispod stola, podiže šubaru i, držeći je prstima, nežno mu je stavi na glavu, šapćući mu u uvo: — Daj mi banku!
— Gazda-Đorđe, vojska otišla u Prerovo! Sad mi je čovek javio. Aćim podigao bunu! — drma mu rame Ika. Đorđe jedva podiže glavu, gleda ga iz daljine, prazno. — Jeste. Čovek iz vlasti me izvestio da je Aćim podigao bunu. — Ako.
preko leve ruke, iziđe iz opštine, stade na prag, ispuni vrata strogošću i snagom, izvadi opštinski pečat iz nedara, podiže ruku uvis da bi ga svi videli, i viknu: — Vidite li ga, braćo? — Vidimo! Dugo se rumene otvorena usta.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Devojčica je bila tako slaba da nije imala snage ni da ustane ni da zaplače. Tek pred noć sažali se jedna starica, podiže malu i odnese je svojoj kući, iznenađena sjajem koji je izbijao iz njenih očiju. Otkud devojčica u močvari?
Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na zapad! — Ti onda teci na jug, a možeš i na sever!
Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više! Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala je mala reka.
— naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i zaprepasti se: bila je teža od najveće lubenice, i topla. Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana?
Majka, čudeći se, podiže obrve: — Otkuda ovaj cvet ovde? — uzviknu zaprepašćeno, ali devojčica ne izgovori ni reči. Čudesno mirišući, sav
Ona podiže uvis svoje srebrnasto lišce s ugašenim očima, a dečaku prođe kroz glavu: »Zar ona ne zna da je potok koji protiče kroz
— Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga.
Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: —
« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču nečiji tanušni glas: — Ko kaže da nema? Evo ti vode!
Je li čudo što je jedva čekao noć? TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu. — Gle, ja putujem!
« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače. Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi.
Samotna sred peska na rubu velike vode, nalik na zalutalu zvezdu, ona samo gordo podiže glavu i nastavi da zuri u vodeni beskraj pred sobom. — Zar ti nemaš usta?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sve je tako čisto u blagosti junskog vazduha, i oprano od svake slutnje. Iznenada kao da se sa dna tog zelenila podiže uzvik: glasovi jačaju, uobličavaju se, dolaze do njega i ne donose ništa dobro.
Sima se naginje nad dečaka a na licu mu je tuga. Podiže glavu, više nema tuge, sad je na redu odlučnost, ne gleda ni u koga u obruču a svakome izgleda da gleda baš u njega (i
Prvo ga sebi pozove Miloš Obrenović i naloži mu da Mačvu podiže na ustanak. U Valjevu, gde su se sastali, Stojan je gledao u Miloša, koji se takođe bio izmenio: to nije bio onaj mladi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dodaj mi zlatni pehar! Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća.
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!“ s puno strahote Glas mu zahori... Golgota gori!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagorini učenici se podigoše sa svojih sedišta, a on podiže desnicu u znak pozdrava Suncu koje se rađalo. Svi zatim padoše ničice zemlji, a kada se digoše, predadoše se pobožnom
Bio je sposoban da govori samo rukama i očima. Zato zatrese kosu i podiže desnicu svečano u vis. No ti gestovi dopadoše se majmunu, te i on zatrese svoju grivu i diže desnicu u vis.
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu
Vrati se smesta u svoj rodni kraj na Strimonskom zalivu i ne ljuljkaj se u snovima koji se nikad neće ispuniti!“ On se podiže na noge da se vrati u Pireus.
Kralj klimnu, odobravajući, glavom, a Dositeos pozva Aristarha da stupi pred kralja. Aristarhos se podiže sa svog sedišta.
Dositeos zapita prisutne da li ko od njih želi kakvo objašnjenje ili diskusiju. Na to se podiže istoričar Klejtomahos i zatraži reč.
Klejtomahos se obazre pobedonosno oko sebe. Kad pri tom podiže oči i do sedišta kraljevske porodice, dočeka ga princeza Berenika pogledom koji ga sasvim zbuni.
Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu. On je podiže, metnu na sto, sede pored njega poduprevši glavu obema rukama i razmišljaše.
Kada se redom oprostiše od aleksandrijaca i iziđoše na kopno, a lađa podiže svoje kotve i otplovi iz luke, reče riđokosa plavojci: „Nisam li imala pravo? - Ne može da prežali svoju Demaristu!
Kralj se podiže sa svog sedišta i viknu: „Ukradena četvrtina zlata? - Hulja, lopovčina! - Tako da mi podvali! - Daj ga, Erazistrate
Stari inženjer je sve to nadzirao i naređivao što treba. On sagradi i nove ubojne sprave, a na gradskim zidovima podiže drvene galerije, natovarene teškim kamenjem a podešene tako da se ceo teret njihov mogao sručiti u dubinu jednim
On podiže onde, pored svoje palate, botaničku baštu, zasadi u njoj prvu urminu palmu i opeva je u jednoj pesmi, punoj bolne čežnje
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
opkoljene roditeljske kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika stvari, puna neke snažne životne energije koja podiže, prkosi, opija.
I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati. Utom mršavko ustade i podiže čašu: — Meѕѕіeurѕ, mangons et buvonѕ, car demain nouѕ mourrons!
Drugu, sinko, bolju, pošteniju. Tada se krezubi student podiže upola, nagnu prema Nikoli i pogleda ga drsko u oči: — Ja znam najbolju — reče on — Čovek peva posle Rata.
Nikola je izgledao strašan. — Na kolena! — grmeo je on mlatarajući se — nek og-luvi i čo-vek i Bog! Mršavko podiže glavu i svečano ispružajući kažiprst u tavan, upade: — I Jugoslavija... Du reѕte, je m' en fouѕ!
Gospodin sa masnim brkovima, i sa navikom da nervozno podiže desno rame, molio me je stalno da opomenem Nikolu te da idemo tamo gde je maločas predložio.
šajkače za kojom su poređane cigarete što vire i s jednom u zubima, krivulja tako za pukom, purnja kljakavim nogama i podiže prašinu više nego i sama pukovska saka sa ćoravim u oba oka Cezarom, isluženim artiljerijskim rudnim.
— Molim... — Govori! — Žandare da ne gađaju u u... u... u glavu. I on podiže oči k nebu. — Treba se i tamo a... a... a... dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se.
— Je li, ima li žaba rep?... A što žaba nema rep? Pukovnik se najedanput upola podiže s kreveta i u službenom stavu gleda strogo i razjareno u oči potpukovnika. — Slušajte vi, gospodine potpukovniče.
Onda smače onaj ostatak košulje s ramena mrtvaca pa se podiže i zamućenim očima pogleda u nas; zatim pođe i posle nekoliko koračaji zastade, okrenu se poluzgureno sa nekim pretećim
izvlačila se i s mukom čupala izvesnost neka donekle, ona izvesnost poslednjih trenutaka što je preživeo na putu i on podiže opet glavu i upravi pogled na rešetku kroz koju su sevala ona dva iskrivljena oka sa strašnom zlobom.
Mehaničkim jednim gestom on prikopča ono poslednje, prebijeno nadvoje, dugme na kaputu, podiže jaku da sakrije go vrat, crn i prljav od krvavog blata, pa se još jednom okrete i pogleda onu mračnožutu i memljivu
A kad opet podiže glavu, velika i kao krv crvena kugla upadala je naglo tamo iza Bežanijske kose. I Svilar oseti: kako s njom zajedno
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Jok ja, onogaj... video je sav narod... pao sam kâ proštac... Zar on meni da podmeće nogu! — uzviknu on i podiže ruku s nožem. — Dole tu kusturu! — ciknu kmet. Đurica se samo odmače nekoliko koraka. — Dole nož, kad ti kažem!
Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom da iskaže i neko
« — Pomoz’ Bog, Stanka! — Viknu neko ispred vrljika, za koje se dotle beše zaklonio. Ona podiže glavu i oštro pogleda Sretena, koji joj beše pošao u susret, ali videvši ovakav pogled, zastade na mestu i obori glavu.
Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac. On podiže novčanik i opet ga pruži unapred. Đurica za sve to vreme gledaše, u čudu i strahu, šta se zbiva, dok ga Pantovac ne
Najedared trže se iz sna; razbudi ga pljuskanje vode. Podiže se malo i, kroz gusto lišće, ugleda nju, Stanku. I ako mu je bila okrenuta leđima, on je poznade i oseti da mu neka
— Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož. — Vi znate da je sav moj novac po narodu; kod sebe ne držim ništa. Danas nemam više od sto groša kod sebe.
Radovan planu, sevnuše mu oči kao u tigra, pa odskoči u stranu od razjarenoga Đorđa. Podiže pušku i taman da je pruži, a u kući se opet začu vrisak.
— Ne, duše ti; samo njega nemoj. Evo para, eno ih u vajatu. Zlikovci je poteraše pred sobom u vajat. Ona uđe, podiže neke gubere i šarenice, istrese jednu trubu platna i iz nje ispade jedan veliki zavezak.
On podiže glavu, i sa nekim svetiteljskim dostojanstvom pogleda zlikovca pravo u oči i odgovori mu: — Ovo je mesto, gde samo ja
Podizaše glave i uprepastiše se, videvši Đuricu i Pantovca s naperenim ostragušama. Sreten, koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta, zastade i sam, dvoumeći šta
— Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge. Perje kukuruzno zašušta i zatim se ču tiho zviždanje, koje najviše podsećaše na pištanje uhvaćena miša.
U taj mah nešto šušnu više njihove glave. Oni ne opaziše, ali Pantovac lagano podiže glavu i oslušnu, pa, kad se šuštanje ponovi, on skoči i pruži pušku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Momak ga uze u ruku, zajaše ga i ode od cara. Kraj drveta podiže curu na konja, pa bjež̓ s njome svojijem putem. Teta lija ostala kao cura u carskome dvoru.
Jednoga zimskoga jutra podiže se vezirović da obiđe svoju staru majku, ali je ne nađe kod kuće. Onda iziđe u bašču, da malo prohoda.
Petković, Vladislav Dis - PESME
doba, ona svetla, vedra, Da ih već nestaje polako i tužno, Da prolaznost svoja otvara im nedra, I da stvarnost svuda podiže se ružno. Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo.
Ja mislim dugo na podzemne staze Koje podiže jedna ruka vešta, Velika avet, monarhija stara; Koje podiže Beč i bludna Pešta. Dva crna gnezda beloga vladara.
Ja mislim dugo na podzemne staze Koje podiže jedna ruka vešta, Velika avet, monarhija stara; Koje podiže Beč i bludna Pešta. Dva crna gnezda beloga vladara. Koje podiže Beč i bludna Pešta.
Dva crna gnezda beloga vladara. Koje podiže Beč i bludna Pešta. Ja znam da sila prolazna će biti, I da će zaći borbe i svi krici.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sunce podiže vodu iz Okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U toku čitanja imao sam utisak kao da se podiže neka teška magla koja mi je onemogućavala da jasno vidim Faradejeve i Maksvelove misli.
Majka se rodila u vreme građanskog rata, a dete u doba svetskog rata. Blago onoj zemlji koja i u doba rata podiže ustanove čija je glavna svrha da gaje i neguju one delatnosti koje su odlika mirnodopskih prilika.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zastali su onde kao uklesani: niti se miču niti o sebi glasa daju... Najednom vetar plaho du'nu i podiže hartiju i drugo smeće. Ono šušti i kotrlja se dok se negde u zaklonicu ne uvuče i smiri.
Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu.
Poslije duga pisanja, sudac podiže glavu i stade u sebi da čita što je napisao. Braća ga posmatraju, kao čini im se da od njega zavise njihovi životi.
Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju kapu.
mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a kako ga more lagano podiže, čini se da glavom sebi zove.
Eno, sad lađa prolazi pored lješine, sada će je dotaći veslo. U taj čas mladi ribar podiže veslo iz mora. —Mrtvac je tu, a mi što da radimo? — javi se prvi stari ribar.
Čuo je da se dolje, kod mora, podiže nova hrišćanska crkva, da primaju na radnju i njih, Crnogorce, i da već mnogi od njih tamo rade i stiču para.
Žena ga upita gde bejaše. —U krčmi, pio sam. —Pio si? — Jesam... No ti ne znaš što se dogodi... Pa se podiže, sede na kraj kreveta i gleda preda se u tle.
—I mene su srušili, — upade u reč Ilija glasom iz čijeg se zvuka ispoljavala tuga za izgubljenom snagom. Pa se malko podiže i reče kao za se: — Kako Lazo slatko 'rče!... Kako se novi hram diže, onako Ilijin život opada.
Majka izmeni Laza, a ovaj sa stečenim parama povrati se kući. ...Početkom zime novi Hristov hram podiže se; mramorni stupovi ponosito se dižu i pozlaćeni krst u suncu se svečano odbljeskuje. Nastupio je dan osveštenja.
mače svezanim rukama, ali se mahom priseti, pruži glavu kao konj kad mu se iz ruke nešto daje, i zubima prihvati hleb. Podiže levu nogu i, pridržavši hleb na kolenu, poče ga jesti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(Pesnik se kloni blistavih akorda, U trube on duva, tuče po dobošu da sve pišti. Isprekidanim rečenicama podiže narod.
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisi čule.
Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa. I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu“.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
dugoga uvoda zašto se izgubilo carstvo, glas mu je bio jedna jeziva tužbalica dok se vojske ne sudariše: on tada podiže glavu i obori oči na Hamzu kraj odžaka, koji ga pobožno slušaše.
— Napolje iz kuće, Ciganine crni! Nadvor i ne plaši mi dijete! — kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg. Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne
I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu.
U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina
Vujana ustade. Pogleda na hučnu reku, na okolna brda, podiže oči k nebu, pa ih hrabro pribra i, kao da ništa nije bilo, spusti ih na Košutana.
Najzad lažni svedoci, sud i robija njegovom sinu... Otac sam, a ko ne voli decu? — podiže svoj trubni glas čiča Mojsil. — Ali eto, ne žalim njih.
prostoga muslimanina koji je od te tako stečene vere živeo, no ohola i zla Turčina koji prezire i mrzi sve što na čelo podiže tri prsta.
Budi Bog s nama, danas!.. On me toplo zagrli, ali ne podiže na moje traženje ruku da me blagoslovi kako je nekada samo on umeo, naročito kad gledaju Turci.
On gotovo nesvesno skide pušku i tupo me zagleda, ne govoreći ni reči. — Udri! — viknuh mu i podigoh svoju pušku; podiže i on. — Udri, bre, junače!
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom.
Pri prelazu reke noge je ukvasio. — Sramota, mogli bi vojnici pomisliti... Mija se malo podiže. Vojnici leže kao crne trupine po zemlji. Glave se odigle. Po vratovima se vidi da im se oči razvukle. Očekuju.
Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave. Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese.
Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke. Videla se ruka kako se podiže sve više, a glava zatura sve niže. Ču se poslednje: — Glu—glu... — i prazna čuturica pade u ruke maloga vojnika.
Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedan od mojih pagajera reši se da zapeva takođe; nađe u dnu sebe jedan tihi jedva čujni glas; podiže ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad se malo podiže dim od ovih plotuna, ja videh mnoge konje, gde bez gospodara jure preko polja, a Čerkezi su se povlačili, pucajući
reče Komarov i obode konja, a vojnik pogleda za nama pitajućim pogledom, sleže ramenima, iskrivi glavu na jednu stranu, podiže obrve i reče: da bog da se u zdravlju vratili. Zaiđosmo u sitnu, gustu čestu, taman svrh čoveka na konju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osećam kako naleću na mene, batrgam po vodi da bih se izvukao. Uhvatio sam se za nekoga, koji me podiže, i gotovo nesvestan potrčah napred, kao da me vuče ona masa. Nagazio sam na neki mulj, odakle jedva noge izvlačim.
— Škodiće vam. — Ove moje reči kao da su uticale. Ona se pritaji, potom lagano podiže glavu i odupre se rukama. — Neka škodi! — progovori promuklim glasom. — Našto živeti!
Kada su se zatvorila vrata, on podiže glavu i pogleda nas preko naočara. — Jesu li svi došli? — Nouѕ u ѕommeѕ touѕ, mon général!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I snažna kopljem, buzdovanom. Nema, ah, Đorđa, visokog duha, Kom' srce zraka podiže nebesna, Da Srba brani, vraga mu progoni, I stub utvrdi slave rodu — — — — — Pa ipak, i pored sve svoje amorfnosti,
Da grozna serpskom duhu pozorišta! O mati bede, večero kneževa! Uvi, Lazare, što ti reče! Podiže neveru pored sebe, A blagorodnu nizvrže dušu, ah, Na večno Serbom žalosnu pagubu! On reče.
Kao sjajno, veliko zdanije negda, Što sruši vremena zlost; Tako života tvoga sudba Podiže nemu žalost. No ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio
Onda se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan.
Oprosti mužu, prosti čoveku! Lepote tvoje sjajem zanesen, Što podlu glavu drsko podiže, Da te izmami, da te prevari, Laskavim reč’ma žarke ljubavi — Iz Venecije ti — raja večitog.
tazbina Onako carskim darom pozdravlja; Jer to te i u samom narodu; I protiv podle želje njihove, Kao vladara silno podiže... KNEZ ĐURĐE: Sad sve razumem — Zašt’ im se svima čelo sledilo Zbog prijateljstva sa Latinima. Umir’ se, čedo!
KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo! Pa me svojijem ognjem sažiže, U duši strašan vihar podiže, Želje se lome po srcu mome, Traže megdana i traže krvi, Onde da budem — da budem prvi — Gde prvi jekne grom!...
JELISAVETA: Da, Đurđe, da! A ovamo se tajno podiže I sa Stanišom nešto šuruje, Baš kô da žali onu neveru Što si je danas po zaslugama Prognanjem večnim muški darovô.
Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti. On jedan može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi silom čudesnom Utišat časom i umiriti... (Knez Đurđe odlazi.
) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže? Još nije, čedo, dan osvanuo — A sunce samo onda ustane Kad ponoć mine i bledih zvezda Na tavnom svodu svetlost
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Kako to Slatke Duše!“ — kao da se malo Dule ljutnu. — Lijepo! Slatke Duše ono je grob... On se podiže na koljena i pruži ruku između dva vrhunca, kroz koje se bjelasalo selo dole pod planinom.
On sio na kućni prag, podnimio se na obje ruke, pa šuti i gleda u zemlju. — Neću! — izdera se Mijo silovito, pa podiže oči, u kojima se svijetlilo nekoliko suza. — Zar je baš do toga došlo?
Digoše ga. On se preseli u 'nu dolinu. Od starije' brvana podiže mu selo nešto kolibice, jer nije ćio da se potuca po tuđije' kuća'. Imô je samo jednu jedinu kravicu.
Deset uze pop sebi za opijelo, a petn'est odnese knez sudu i sasu u carsku kasu. — A ko mu podiže biljeg? — Selo je podiglo biljeg svojoj Slatkoj Duši.
Jakšić, Đura - PESME
Vidiš ono stenje što se nebu penje? To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
kao što treba, da ne samo sad više nego otac mu poče da zarađuje, proširuje, učvršćava radnju, nego kad sasvim odskoči, podiže se, i uze sve u svoje ruke i postade ono što je u redu, kako treba da je sin na kome ostane kuća, radnja...
Star sam... I zaista, tada se oseti toliko star, suv, bolan, ispečen od bola, da nehotice grčevito podiže ruku, uhvati se njome za usta, vilice, kao da spreči da mu to ne drhti, trese se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
uči hodža jezan, i on na tom mestu podiže džamiju (BV, 16, 177). OPIH Sellerіe (apіum graveolenѕ). Opih; celer; (divji) selen (Šulek).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iako je jak i gospodar od sebe, nenadani susret zbuni ga — i zastide se. Ništa ne odgovorivši ženi, podiže gunjac, napi se, a ono što ostade pruži njoj. Žena ispi zaostalo nadušak. —Fala ti, Rade, kao da si me i vinom napojio!
Što ne osudiše pokojnoga gazda—Stjepana, što dođe odnekuda iz Bosne, u gorim benevrecima od mojih, pa u malo godina podiže mlinicu, pokupova kuće, i pusto polje ostade za njega.
On joj se nasmiЇa i zažmiri kratkovidnim očima, da je bolje vidi. Njezin dolazak trže ga iz misli, ispravi se i podiže iz postelje. Kada se starina povratila, bijaše se počeo oblačiti. Ona postavi podnos na sto i gledaše u nj.
Djevojka pođe da ga isprazni, pa htjede da ga sama nastavi na glavu. On joj pomogne, prihvati ga s jednog kraja i podiže. Zgledaše se trenimice i lica im zasjate, kao da su oduvijek zajedno.
— Mukte, da! — podiže trgovac glavu s knjige. — Ja valja da plaćam kada pitaju, a meni kad ko hoće i nikad! — Platiću!
— Zar ste ih tužili? — izmače se Ivu. — Dakle! — Paljetkovali su... — Ne zanovetaj! — podiže otac glavu. Ivo ućuta, primače se k vratima i zagleda napolje... Uto uljeze u dućan, protrkujuć', bosa djevojčica.
— O čemu mislite govoriti? — upita načelnik. — Čućete ... — Dnevni je red ... — Iscrpen, — prihvati tajnik, podiže glavu i s nategom se ispruži. — Ma nije sjednica zaključena...
— Ča govoriš ti, Jure? — nastavi susjed i pogleda na nj. Jure podiže glavu; oči su mu podbule i zakrvavljene. — Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ...
Ljupko osmjehujući se, spusti glavu u njezino krilo, nu odmah kao da mu se ne da da mirno uživa, podiže je, obujmi je čvrsto bolje oko pasa, i željno potraži njena usta... — Ne, Jure! — šapnu ona...
— Dođi sa mnom na bal! — poče Ivo, i podiže plamenom obasjanu glavu, iščekujući odgovor. — Ne mogu! — otežući reče Kate.
Dakle, pozvani ste opet, jer sud hoće da zna samo istinu! — Jeste li razumjeli? — reče jače i podiže glavu sa spisa. —Gospodine, mi smo mislili da je stvar svršila. —Polako!
Sudac se nasmija prama zamjeniku državnoga odvjetnika. Uto i Ivo podiže glavu, popomjesti se na stolici. — Meni se čini, — reče naglo, da oni nijesu imali namjeru da koga oštete.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže.
Još pesma prestala nije, a strašan vihar se diže, Brsno se zaljulja granje - i Ljeljo na zemlju stiže. Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi.
Dodaj mi zlatni pehar. Iz tvojih očiju, lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća.
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
1888. DVA PESNIKA Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i ko treba prvi ući?
1883. PEĆINA NA RUDNIKU Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.
tiran, pod carskim vencem, lukavo praštajuć svima, Surovo pogazi nogom sveštene zakone Rima Tada se nasuprot njemu podiže senator jedan.
Sunce se gasilo jasno, Kada se Silvije jednom od kuće podiže kasno. Veče je proletnje bilo. Pod nebom crne se ždrali, O puste obale reke lome se rumeni vali, I magla uvija râvni...
To je Riga, sin Jelade, majsko sunce koju greje, I potomak hrabrih Grka s Maratona i Plateje. On podiže ruku desnu, (na grudi mu leva pala) Pa govori straži svojoj, što se zbila kraj mašala: „Otmanova mrska deco, mrak
Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga svežinom prožma da kravar
No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao. Podiže šubaru samo, dotera na njojzi bore, I onda, psujući sanćim, zamače u svoje dvore.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedna misao, iznenadna kao munja, sinu mu kroz glavu, i podiže ga sa klupe: „Te dve prave su paralelne!“ On sede ponovo na klupu, osećajući da su mu noge utrnule od uzbuđenja,
Urnebesna graja se podiže posle tih patrijarhovih reči i pljusak psovki i pretnja polete na njega. On je stajao bled ali uzdignute glave, a na
„Godine 640 osvojiše Arapi Aleksandriju i udesiše je po svom ćefu. Na starom mestu Aleksandrije podiže se nova, orijentalna varoš, puna džamija, harema i hamama.
j. u doba prve i poslednje četvrti, diže Sunce površinu mora kada je Mesec potiskuje na dole, a spušta je kada je Mesec podiže. Zato je onda plima najmanja. Pri svemu tome ima Mesec veće dejstvo od Sunca, a to zbog svoje veće blizine.
Mars postade njen glavni objekat. No Amerika ne htede zaostati za Evropom. Bogati Lovel podiže onde, u Arizoni, veliku zvezdaru, da odande otkriva tajne Marsove, pa i poznati Pikering, koga smo već upoznali kao
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ovde, eno tamo, zatekao sam njega i nju, tvoju i našu Tašanu, u zagrljaju. (Polazi.) Oh, i sada eto pomen i lep spomen podiže mu ona sa Sarošem. (Odlazi.) MLADEN (bratstvenicima): Pa?... Čuste li? Pa?... PRVI BRATSTVENIK Glava mora za obraz!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali njegova vedra hrabrost ga opet podiže. — Što tako sve vidiš naopaku stranu? Ima naopaka strana u svemu, naravno. Ali, nemoj, brate, svaki kaput nositi
osvojila; žena obesila na prozore guste čipkane zavese; dve ćerke sviraju u klavir — prosto vila, i jedno gospodstvo! Podiže se rang Gornjoj Varoši. Brže-bolje, prekoputa, sazida kuću apotekar, i potuče veterinara rekordno.
— Tih godina, u ortakluku sa svojim orahom, ako ne sa alasima, Nata podiže ogradu sa druge i treće strane. — S lica će ograda biti okrugla, kao kod apotekara.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
k ovim pamtenja dostojnim žitijima dolazi da, sledom neki novina, jedan magarac sada strašno vnimanije u Parizu podiže.
— proncicljivost, u izrazu: visprenost uma VKUS — ukus VNEŠNjI — spoljašnji, stran VNIMANIJE — pažnja, uzimanje u obzir; podiže vnimanije »pobuđuje pažnju« VNIMATELjNO — pažljivo, s pažnjom VOŽDELENIJE — silna želja, čežnja, žudnja VOZLOŽITI —
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Život je nemilosrdan vladar ljudskijeh dneva, a smrt varljiva gospodarica onijeh velelepnijeh palača što ih vječnost podiže svijem nezasićenijem ljudskijem snovima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A nu, što zboriš, čoče! — uzvikuju razdragani Crnogorci. — Ovoga mi! — i podiže čašu. Onda dohvati činiju sa pečenjem i ponudi je komandantu. — Jeo sam, hvala, hvala...
— A pobratime, šta misliš, kada bih ja ovako digao noge, pa te izbacio iz tvog kreveta! I Luka podiže nogama dušek, koji je visio na kaišima, a sa njim i Dušana. — Nemoj da si lud!
Nešto me je gušilo. Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani. Onda se zavali na jastuk, ruke mlitavo opusti, a usta mu ostadoše otvorena.
Suva zemlja brzo nas je izdala. Od ubrzane puščane paljbe podiže se oblak prašine i otkri celu liniju našega rova. Neprijateljski artiljerci su osmatrali i počeše da nas tuku nekim
Kosta je presedeo celu noć i netremice gledao samrtnika. Izjutra Kosta razrogači oči i podiže ruke: — A, umre... a, čovek! — pa se zavali na jastuk. Ljudi zanemeše.
Ako ja celoga veka treba da se mučim, onda je bolje neka me upute na front da poginem. Potporučnik Svetislav podiže se na laktove i povuče noge. Zatim se nasloni na jastuk i dohvati kutiju sa cigaretama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Izvede starac dečaka na ulicu. Kad, gle! Ulica kamenu košulju obukla: gde tu da nikne cvet? Podiže Vedran glavu uvis. Ali, kamene kule nebo zaklonile: tek tu i tamo sevne plava maramica neba.
Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza. Ona podiže ruku da je obriše, kad nekakav tanušni glas reče: — Pusti me, sam ću! — Ko si ti? I šta ćeš sam?
Smejale su mu se i oči i obrazi. Od sreće — žena zaplaka, a mladić podiže glavu kao da nešto naslućuje. Čudo! U vedrom, plavom nebu sav srebrnast lebdeo je oblak obasjan suncem, a iz njega su
— Šta sam vam rekao? — podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi
— Zašto ne umeš da ćutiš? 3ašto nevolju iz glasa zoveš? — upita tiho, a mladić podiže glavu uvis i Mirno reče: — Šta ti je druga želja, reci! Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala!
Najduži i najmršaviji je bio Sofronije u devet sela unaokolo. Kuda je otišao? Odakle stiže? Strese se Starac, podiže ruku: — Ipak si se vratio? — reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima.
drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska. Podiže Starac ruku, dohvati vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra
Njegova metlica izgledala je, zaista, jadno. Ali, čistila je. Čistila! Dečak prkosno podiže bradu, a metlica mu šapnu: — Ne daj se! Ne daj me!
— Žena još i ne izgovori do kraja svoj predlog, a metlica se podiže uvis i krete k njoj. Ali, tek što joj se primače, a nečija je ruka zgrabi.
— A sada? — uskliknu pobedonosno reka. — I sada! — prkosno podiže glavu poslednji Belutak. — Uvek! Uzalud je penila reka, vrtela se, o kamene ga obale udarala — Belutak je ostajao pri
— Šta je to belutak? — podiže obrve morska kornjača. — Nešto za odelo ili nešto za jelo? — prišunja se kornjača Belutku, zagrize, ali ni komadić ne
— Neka ga uzme ko hoće! — reče Hobotnica. — Ja sam i četvrti put udovica! — podiže Hobotnica Belutak, ali niko ga nije hteo. Nije za jelo, ne igra, ćuti, šta s njim?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh. (Zagleda se u njega, hvata ga za mintan.
Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zdaden! (Diže a suze mu teku, kaplju po rukama.) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti.
Šantić, Aleksa - PESME
Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže. Tu gore zlatna slova stoje. I u prvom redu, na Mramornoj ploči, Ugleda imena lepe dece svoje.
I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
I njen poljubac se upi U san moj, od zlatnih nita što se pleo. Zatim nasmijana mekom rukom skupi I podiže s trave svoj prozirni veo, I pođe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I to je čitav temelj na kome se podiže ova čudovišna pretpostavka. A gde je tu logika? Crte narodnog života koji je prodro u pesme nisu istorijski mlađe, a
“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na
“ Kad se svati malo odmoriše, podiže se Kraljeviću Marko, pa izvadi sablju dimišćiju, pa je metnu sebi na kolena, i Janku se onda okrenuo, pa je njemu tijo
“ To izusti, a dušu ispusti. 40 SMRT VOJVODE KAJICE Podiže se gospodine kralju od prekrasne od Mađedonije iz pitoma mesta Smedereva, od svojega dvora čestitoga, s sobom vodi
kralju od prekrasne od Mađedonije iz pitoma mesta Smedereva, od svojega dvora čestitoga, s sobom vodi dvanaest vojvoda; podiže se itar lov loviti. Na Kovinu Dunav prebrodio, pa se maši Vlaške, zemlje ravne, dok s' doiti Vršačke planine.
51 ŽENIDBA MAKSIMA CRNOJEVIĆA Podiže se Crnojević Ivo, te otide preko mora sinja, i ponese tri tovara blaga da on prosi lijepu đevojku za Maksima, za sina
Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi! Podiže se kita i svatovi, razviše se svileni barjaci, zasviraše svirke svakojake, udariše jasni talambasi, začuše se svatske
Ode beže u novu mehanu, ode piti s četnicima vino, da se vali Turcim’ Udbinjanim’ kakvoga je roba zarobio. Podiže se lijepa đevojka, ona ide na tavnička vrata, i donese jednu kovu vina, na uzicu spusti u tavnicu, sa tavnice grlom
“ „Jeste, brate, milom bogu vala!“ Podiže se Mustaj-beže Lički, on otide na zelenu londžu, da vijeću čini s Udbinjanim’ kako li će umorit Stojana; a đevojka na
Tako svakom onome junaku koj’ ne sluša svoga starijega! 70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i
70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i levere i povede hrte i ogare.
ne može; a kad dođe Zuko od Udbinje, ud’ri barjak u zemljicu čarnu, pak đevojci pruži desnu ruku, đevojka se i sama podiže, i usjede za njga na đogata. Onda Zuko okrenu konjica, i poleće preko ravna polja kao zv’jezda preko vedra neba.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
E, jesam neka šeprtlja. Ono zvijere, kao da je slutilo da se radi o njegovoj koži, odjednom podiže glavu i zagleda se pravo u Mačka. Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle .
Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci. Djevojčica podiže prema krošnji svoj miran pogled i odgovori tiho i sasvim prijateljski: — Ne, ja volim našeg Strica.
Nosiš li bateriju? Mačak izvadi iz njedara električnu lampu i svečano je podiže uvis. — Evo je! Nov je novcat umetak u njoj. Sija kao sunce. Dječaci trkom krenuše kroza šumu.
— Bombarduje! — jedva izusti Mačak. Jovanče lagano podiže glavu i virnu u onome pravcu kud se izgubio bombarder. Iznad zaravni na kojoj je bila škola dizao se ogroman mrk oblak
Odjednom se Jovanče sasvim ispravi, jer se hodnik na tome mjestu širio i radosno povika: — Svjetlost! Podiže se i Mačak. Na tome mjestu tunel se penjao strmo naviše. Iz toga pravca prodirala je razlivena bijela dnevna svjetlost.
— Lunjo! Djevojčica podiže oči nimalo iznenađena. Činilo se da joj je svejedno ma šta se događalo na svijetu. — Lunjo, šta je to s tobom?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
IZ BLAŽENOG AVGUSTINA Kad padoh, Gospod me podiže, kad ustadoh, zadrža me, kad pođoh hoditi — vodi me! I ko bi taj, toliko nesvestan bio putnik, videći pred sobom
Ta to i jest ponajbolje od svega, ama Savi sami komadi ne dolaze, ako se ne podiže tražiti ih! Sa svoji dušmani vala i boriti se, te eškile se biti...
I od Maksimijana se nije moglo zatajati, te ga podiže to čudo na zavist i nije mogao otrpiti nego li uhvati toga čudnoga mučenikova slugu, što mu ime bijaše Lup, i dade ga
mu sagradi veliku lepu crkvu hram je učini imenovato se Blagoveštenije presvetije Bogorodice, i s ćelijami je obgradi. Podiže slavni manastir, sabra u njega podosta kaluđera, sam dragovoljno trudeći se o Bogu i o duši poživi, i njih sviju jednako
Braću rođenu rastalja po sebi, gradove mete, sela rasela, narode svađa, jezike na kavge i bojeve uzjaruje, careve podiže i nemiri zemlju, razmirje čini drug na druga, zlom vrlaiše, manastire zapuštuje, ljude na svoje popove s najahivanjem
i nemiri zemlju, razmirje čini drug na druga, zlom vrlaiše, manastire zapuštuje, ljude na svoje popove s najahivanjem podiže i popove na ljude garezi. Roditelji na svoju decu mrze i deca na svoje roditelje mame se.
Ruka ruku pere i drug druga valja da potpomaže i podiže na rađenje, putove stične ukazuje, u bolesti pazi i čuva, od nalepa zaklanja, u nevolji je oko njega hodac.
Svakome zlu besposlica je snahodnik. Pamet nikad ne otpočiva; svakad ona hodi i podiže se, zato kažo ždrepca s uzdom k dobru je valja okretati. Kisla kiša na runo. To mi nismo iz prsta isisali.
Kamen, gvožđe, lašnje se odmekšava nego li zločesti ljudi. Savi sami komadi ne dolaze (ako se ne podiže tražiti ih). Ružica miriše, a bžur zadiše. I u žitu jest čista pšenica, i ima raž i kukolj.
Što je to što te nosi i podiže, koja je pri tebi mudrost, koje li su potajne skone i veštine, kako svoju meru imaš i prehodiš s pameću na jave i na
Eda do viđenog mesta pruža se, il' se vid putem nastala il' mu tamo prehodi, vraća li se natrag? Kako to jedno i podiže i nosi se samo s voljom upraljano? Gde mu je stojište, od kuda se diže, može li se kad umoriti s gledanjem?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I Zona kao da podleže. Silno joj se uvrte u glavu i silno je uspravi i podiže pomisao da je ona čorbadžijska kći i prva lepotica.
Ti si sirotinja. Kad ručaš, ti tag ne večeraš... Ta, vikam... ako iskaš... — i tu podiže Zona glas i nastavi jačim glasom da bi i Mane čuo — vikam... da dođeš, ete, da se ceniš u tatka mi...
— pa podiže glas da bi ga čula tetka Taska, koja je baš u taj par sa Zonom i ostalima prolazila tuda. — Ću te pitujem, ako, demek,