Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje. Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji.
I osećam k'o da sam s hrastom jedno: Kroz žile k'o da sišem podmlađenje, I kao da mi kravi srce ledno Života mladog, sočnog, jedrog vrenje; Da puštam žile sve dublje, sve šire, Kroz mnoge
u čas ovaj proletnji i mladi, Dok svuda pucka, šušti, struji vrenje, Ja osećam kako u meni radi Života svetskog večno podmlađenje. K'o drveće i moja duša pupi, I sa blaženstvom san stvaranja sniva.