Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro, imaš dozvolu do pet časova po podne. Pozdravio sam i nemarno se okrenuo na drugu stranu. — Podnaredniče! Jedva sam shvatio da se to na mene odnosi, pa se žurno vratih strepeći da se komandir nije predomislio...
Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo. — Šta mislio, gde piše to?... Znaš li ti, podnaredniče, da ću da te zgromošem... Slušaj, razumeš li, dok gamižeš na ovoj zemlji u uniformi, to ti je odsad dužnost.
Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora. Neko zadiže šatorsko krilo. — Podnaredniče, evo, našli smo. — Šta to? Trailo se probudi. — A-ha, je li sve? Dobro, ostavite i odmah lezite.
— Hajde, hajde, šta se vučete kao mrcine — žurio je vojnike podnarednik Živojin. — Podnaredniče, od jahanja sam dobio rane... — Rana na ranu, i eto ti lek... dok se razmrdaš, sve će proći. U front!
Hoćete ja da vam čuvam konje!... Podnaredniče, udari svakome po pet batina. I grčila su se tela, stiskali zubi, ali ćuteći otrpeše vozari po pet udaraca.
— Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale. — Da se ovo nije ponovilo, inače ću tebe, Trailo podnaredniče, tako namrtvo da izudaram, iako si podnarednik... — Molim vas... —...da ti ni Gospod Bog neće pomoći.
— Marš, životinjo jedna — viknu Živojin podnarednik — zar sada na uzbrdicu nađe da sedneš? — Pa klecaju mu kolena, podnaredniče! — smeju se vojnici Tanasiju.
— Ali ja, podnaredniče, reko tek onako... — Ajd marš!... Što ti ne dođe na pamet da padne među nas čabar vode. Kada Trailo pomenu vodu, svi
Svi smo se smejali, jer je Jankulj mislio da ga je udario upaljač šrapnela. — Ama, podnaredniče, ne se ljutim da me bapne u noga, ruka, ama posred leđa... o, firija drakuluj!
A ovo neka prokleta zemlja! — veli Milovan. — Vala, podnaredniče, čim se smrkne, idem u selo da dokotrljam jednu bačvu — veli Jankulj — i da je napunim vodom.
— veli strogo podnarednik. — Hoće da odani, neće moći posle da se vrate. — Podnaredniče, neće grom u koprive. — E, će mu se zatre seme — veli jetko jedan, glođući kost.
— A gospodin potporučnik beše ovde i pomače ciglu da vidi. Tek puče, on pade... i samo zatrepta očima. Ete... — Podnaredniče, povadi mu sve iz džepova i napravi spisak. A ja ću da popišem stvari u zemunici.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Napred, kad govorim! JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga, preduzmi nešto! VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti! Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje?
MILUN: Ti meni kaza da se zoveš Vasilije? VASILIJE: Vasilije, gospodine podnaredniče! Vasilije Šòpalović! Milun: Kako Vasilije, kad te on zove Stefan? VASILIJE: Niste vi to razumeli!
Kreći! Stefane, treba li ja kundakom da ti objašnjavam? VASILIJE: Ali, gospodine podnaredniče, ja nisam Stefan! MILUN: Oš li ti da krećeš, ili da udrim? JELISAVETA: Ali Filip je govorio tekst iz uloge!
” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se! I ne mogu stalno da pazim šta pred njim govorim! Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada!
Nemate ausvajs! Služite se lažnim imenima! Okupljate narod na javnom mestu! Nosite oružje! Kakvo oružje, podnaredniče? MILUN: Hladno oružje, gospodine Majcen!
MILUN: I nije ti se dobro ukrtila! (Na verandu izlaze Vasilije i Simka) VASILIJE: Gospodine podnaredniče, vi me tražite? Milun: Ja! Siđide doljamo! VASILIJE: Je li hitno? MILUN: Da hitnije ne može biti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Viknu Kosta i sav se naroguši. — Jesam li vam sto puta kazao da mi te džukele, mazge, ne izvodite ovde! Jesi li čuo, podnaredniče? — i unese mu se u lice. Onaj samo zatrepta očima.
Vojnici pogledaše jednoga, koji je takođe bio bez bluze. — Gospodine kapetane, ja sam podnarednik. — Podnaredniče, vodi me pravo kapetanu Radoslavu! — rekao je tako odlučnim glasom da više nije moglo biti pogovora. — Razumem!
Onda zađe u neko kukuruzište. Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš... Kapetan Radoslav sedeo je na tronožnoj stolici i razgledao neke hartije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
kao presolac! On ispljuva vodu. Ama ti ne bi bio „reponja“ kad ne bi svašta liznuo! — smeje mu se Gruja. — Vala, podnaredniče, svakojake sam „mandže“ za vreme rata pio i jeo, pa ka velim, da probam i morsku vodu.