Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nisu umeli da se snađu, i oni koji su čekali da budu primljeni u vojsku, živeli su ispod brda, u Kijevu, u predgrađu Podolju. Po kućerima, po zemunicama, po štalama, a bilo ih je i pod vedrim nebom.
Čuo je, kaže, u štapskvarteri i to, da je Trifun u Kijevu. Ima logor u Podolju, a odseo je u kući Ševičevoj – neće u familiju.
Nemaju prava da sramote, u Rosiji, familiju. Toliki se nalaze – njihovi sunarodnici – u Podolju, u bedi, nemaštini, pa trpe, izbegavaju, među sobom, tuču.
Bilo je po Podolju mnogo cike, vriske, šamara i batina, a bilo je i mnogo pokvarenih brakova. Opšta nesreća pretvarala se u sto ličnih
Sneg se bio otopio, a Dnjepar, uoči tog dana, razlio, tako, da je poplavio donje ulice u predgrađu Podolju. Oko ponoći bujica vode prodrla je bila i u kuće i ispreturala krevece, stolove, odnela i poneka vrata, a ponela i po
Rik goveda, muk krava, zavijanje pasa čuli su se u mraku, a zatim i dernjava ljudi u Podolju, koji su se bili slegli u Kijev, pred sajam koji se očekivao.
Sve je treperilo, sve je šumelo, sve je listalo, sve je bilo toplo, sve je igralo. Vašar u Podolju pretvorio se u neku igranku, tezga, trgovaca, kupaca, Kijevljana, Jermena, Jevreja, Tatara, pa i serbskih doseljenika,
Bile su utegnute, čiste, uglačane, uhranjene. Vesele. I sami ti ljudi, koji su dotle činili čuda po Podolju, pijanice pregorkije, svađalice, pretvoriše se kao u borove.
Nije mogao da veruje da gleda one iste ljude, koji su se tukli po Podolju, napadali mesarnice, denuncirali se. Oni koji su pratili Kostjurina, pričali su, posle, da su mu, dok je posmatrao
bi tada stajao, tepajući sinčiću, kao da ga pokazuje, i brdu, u travama, iza leđa, i kući, i kućercima nizbrdo, i Podolju, dole, i Dnjepru, i vrbacima, i celoj stepi u daljini, pod oblacima.
Sažaljevao je Trifuna, ali ga je i prezirao. Bilo mu je žao Trifuna, samo kad bi ga video, kako po Podolju zadržava poneko dete, pa ga miluje i mazi. Liči, kaže, na njegovo, koje je ostavio, tamo, u daljini, u Sremu.
Ležao je otvorenih očiju. Piljio je u Mesec. Marinko je, posle, u Podolju, pričao da on zna da Isakoviči, otvorenih očiju, spavaju.