Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i setio se, a ono nije, nego ga stid da ostane i dalje tako pred Iketom, i ne može više ni da izdrži onaj njegov podsmešljivi pogled. — Fiiiuuu — veli. — Pa znam, brate si ga moj, znam, kako ne bi znao Milića Sandučarevića.