Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bugari imaju, istina, svoj folklor, ali će se u njihovoj narodnoj poeziji uzalud tražiti umetnička obrada i visoko nadahnuće narodnih pesama kod Južnih Slovena na zapadu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
R., „Kletve“, Karadžić, 1, Aleksinac 1899. ²⁴ Prodanović, J., „Kletva u našoj narodnoj poeziji“, Književni sever, 4, Subotica 1928; Atanasijević, Ksenija, „Kletva u našim narodnim umotvorinama“, Jugoslovenska
⁵⁰ Gete, J. V., „Srpske pesme“, u: Koljević, S., Ka poetici narodnog pesništva (strana kritika o našoj narodnoj poeziji), Prosveta, Beograd 1982, s. 152. ⁵¹ Dvorniković, V., Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd 1990, s. 547.
V., „Srpske pesme (1825)“, u: S. Koljević, Ka poetici narodnog stvaralaštva (strana kritika o našoj narodnoj poeziji), Prosveta, Beograd 1982. Gete, J. V., „Srpska književnost (1824)“, u: S.
Karadžić, V. S., O srpskoj narodnoj poeziji, Prosveta, Beograd 1964. Karadžić, V. S., „Pravi uzrok i početak skupljanja našijeh narodnijeh pjesama“, O jeziku i
Prodanović, J., „Kletva u našoj narodnoj poeziji“, Književni sever, 4, Subotica 1928. Prop, V. J., „Ritualni smeh u folkloru (povodom bajke o Nesmejanki)“, Književna
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
VID UPOTREBE DEČJE 48 KNjIŽEVNOSTI 48 ZMAJ 53 POBUNA PETLIĆA 61 ĆOPIĆEVE PRIČE IZ DETINjSTVA 70 DETE U LUKIĆEVOJ POEZIJI 91 DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA 97 OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA 112 HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE 115 RIME LjUBIVOJA
pesma bila je potrebna i razvoju poezije, i određenoj vrsti pesnika, i deci, i odraslim čitaocima, a i pedagogiji. Poeziji: jedan deo njene energije našao se u nevezanom stanju, pošto su moderni oblici odbijali da tu energiju prihvate.
Kako stoji stvar kod pesnika inače, tj. na koji se način ove težnje ostvaruju u ozbiljnoj poeziji? Jer svi valjani pesnici nisu, istovremeno, i dečji pesnici. Zašto?
Istraživanja su ponekad tako radikalna i samoubilačka, da nam se čini da poeziji do opštenja i nije stalo. Tu negde, naime, daju se nazreti uslovi i uzroci nastanka dečje pesme.
Sentimentalnost, zanosi i duboke sete, velike strasti, svemoć imaginacije, humor i fabula danas su, u poeziji, elementi lošijeg ukusa i duhovne neopreznosti. Samo dečja pesma nije pristala na ovo osiromašenje.
Sa jačanjem kritičkog i samokritičkog odnosa prema poeziji bilo je potrebno sačuvati ovakvu, neposredniju vezu sa izvorištima nadahnuća, prvobitni poriv za igru sa stvarima,
i kod dečjih pesnika, oseća se težnja vraćanja ka početku, ka prvobitnom naboju reči, te, još, prezir prema Literaturi, Poeziji, kao društveno priznatim i ustanovljenim vidovima kulture.
U poeziji za odrasle ta alogičnost je postavljena kao suprotnost društveno prihvatljivom, „pristojnom“ mišljenju; u dečjoj pesmi ona
i svega što sputava i koči životni polet, brzina predstavljanja i neposrednost u opštenju — zajedničke su dečjoj poeziji i zečjoj prirodi.
Takvu neprimerenu čast, doživljava i pisac ovih redova, samo zato što se, kad ga je bila volja, ogledao i u dečjoj poeziji. Sve se to ne događa slučajno. Razlozi procvata dečje književnosti brojni su, i nisu svi povezani.
Kao kakav dežurni pesnik, spreman da se u svako doba dana i noći odazove na poziv. Ovakav odnos prema poeziji, srdačna raspričanost i vezanost za svakodnevno i prolazno, već u onom trenutku bili su štetni za bolji pesnički glas.
Tolikom zdravlju, tolikoj radosti i dobrodušnosti, mi danas možemo da verujemo samo u dečjoj poeziji. Zato su se navedeni stihovi, prvobitno pisani za odrasle, sami preselili u nju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u srpskoj književnosti onoga vremena, bio je Andrija Kačić Miošić, i to svakako stoga što je bio tako blizak narodnoj poeziji. 1794. godine Slavenno-serbskія vъdomosti (br.
U njegovom pevanju opaža se uticaj psevdoklasicizma, koji je tada vladao u evropskoj poeziji. Prozni rad mu je mnogo obilniji i bolji. U prvom redu i u glavnome on je jasan pisac.
ipak je obilnija i raznovrsnija no kod njegovih prethodnika, i on je jedan on onih koji su položili osnove umetničkoj poeziji srpskoj.
On je nešto radio i na poeziji. 1800. štampana su u Budimu dva njegova mala speva, jedna oda o prosvetnom napretku kod Srba i Stihi kakovыmь obrazomъ
Radi se na književnim rodovima koji donde u srpskoj književnosti nisu bili obdelavani. Epskoj poeziji, na kojoj dotle gotovo niko nije radio, obraća se naročita pažnja.
Ali on nije onoliko kozmopolit kao što je to obično u tradiciji klasičarske poezije. U njegovoj poeziji ima vrlo mnogo jakog srpskog patriotizma, i to je ono čime je on najviše uticao na savremenike.
uveravao ga je da »život odâ zavisi od jezika«, i predskazivao da će njegovo »slavjanstvovanje« mnogo naškoditi njegovoj poeziji, tuđoj i nerazumljivoj narodu. OPŠTI POGLED.
On je sav u onoj čisto intelektualnoj poeziji koja je u Evropi umirala kada je on na njoj počeo raditi. Stil mu je apstraktan i bezbojan; pesme kabinetske, knjiške,
On je imponovao svojim velikim književnim obrazovanjem, svojim žarkim rodoljubljem koje se podjednako ogledalo u njegovoj poeziji i u njegovom javnom radu.
svojom poezijom odudarao je od birokrata i crkvenih lica koji su tada jednoliko, svečano i ukrućeno pevali u srpskoj poeziji. Zatim, bilo je kod njega vrlo mnogo rodoljublja i on je cenjen kao nacionalni pesnik.
[On je bio radnik na epu, jedan od prvih istoričara obnovljene Srbije, najzad učitelj Njegošev i njegov inicijator u poeziji.] Ali to je bila slaba i zbunjena glava, nevešt pisac, uvrnut talenat.
Njegova je nevolja što je u poeziji posle sebe imao Zmaja i Jakšića, a u filologiji kao protivnike Vuka Karadžića i Đuru Daničića.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
), filozofije Francuza Žan-Žak Rusoa o čistoti čovekove prirode, teorije Nemca Herbera »jedinoj pravoj poeziji«, pa sve do našeg Vuka Stef. Karadžića i njegove borbe za narodni jezik.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
preko feudalnog, buržoaskog do socijalističkog, i još jednačine sa tri nepoznate i romantizam u srpskoj poeziji (tvoj pismeni zadatak), i sedam neprijateljskih ofanziva čula opažanja Galileo Galilej i osmeh Omara Šarifa i Veliki
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ni sa tim rukopisom ne znam šta je posle bilo. Rukopisi se ne vraćaju. Kopije nikad nisam imao. U poeziji, mene, i moje drugove, najviše je oduševljavala, u to doba, antologija koju je Bogdan Popović sastavio.
koji mi je dao ocenu najvišu među ocenama, savetovao mi je sa svoje strane da treba da radim tezu doktorata, o poeziji Laze Kostića. Njegova teza bila je da je Kostić sam kriv, što se njegova karijera, u literaturi, tako tragično završila.
Bogdan Popović, pozvao me je, pri štampanju Sumatre, da u obliku nekog dodatka izložim sa njom i svoje „Vjeruju“ o poeziji.
nas, najnovijih, iako se nalazimo na političkoj levici, odbacujemo sve korisne, popularne, higijenske dužnosti, koje poeziji, kod nas, ljudi bez osećanja za umetnost, a prepuni sociološkog samoljublja, tako često nameću.
Oni su osetili mnogo štošta što se naziva „bolesnim“ u poeziji. Mi izražavamo sve što oni još kriju, što ih muči, ali neizbežno sustiže.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kletva je našla velike izraze i u našoj narodnoj lirskoj i epskoj poeziji. Zakletve su slične kletvama i po obliku i po načinu izricanja, ali ono što se zakletvom izriče odnosi se u prvom redu
). V) GOVORNIŠTVO ZDRAVICE U našoj narodnoj književnosti, naročito u poeziji, očuvane su pesme i frazeološka građa u vezi sa napijanjem. Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
svoju mladost kao neki pustinjak u potkrovlju zgrade u ulici Kortland, njegovo traganje za utehom u rimskoj i grčkoj poeziji, izazvalo je jak utisak. Na moje veliko iznenađenje čak i neodoljive ”nimfe” nisu se prigušeno smejuljile.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o savremenoj poeziji.
stajalište pokušati da zasnujem tako što ću obratiti pažnju na jedan, čini mi se, nedovoljno osvetljen proces u modernoj poeziji kod nas.
Jedna linija književne evolucije u srpskoj poeziji XX veka mogla bi da se označi kao sve potpunije odbacivanje nasleđenih pesničkih konvencija.
oblasti i sve potpunije se napušta ono područje ili zaliha jezičkih sredstava koje je po tradiciji bilo dodeljivano poeziji.
izaziva takvu i toliku pomutnju kao napuštanje onoga posebnog područja jezičkih izražajnih sredstava pomoću kojih se u poeziji treba da komunicira.
Mislim da ne treba posebno isticati koliko su pesnici od simbolizma pa nadalje nastojali da poeziji vrate izgubljeni „ugled“ upravo tako što su pokušavali da izmene njen položaj, njenu funkciju u kulturi.
Od ovoga simbolističkog nastojanja da se poeziji vrati izgubljen ugled započinje veliko pribiranje i preispitivanje koje zadire u sam pesnički kôd.
Setimo se samo kako se o Popinoj i o Matićevoj poeziji ozbiljno i sa meritornoga mesta govorilo kao o bizarnoj prozi ili sračunatome šokiranju čitaoca.
Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske književnosti kaže: u Matićevoj poeziji, jezik nas dovodi do saznanja ne samo svojom izjavom, nego i – da upotrebim modernu reč – čitavom svojom strukturom“.
Tako je Popinoj poeziji komunikacija dignuta sa lične i privatne ravni na ravan onih iskustava koja kulturni model sadrži.
Zato je, između ostalog, sa horizontale ličnih, ekspresivnostilskih sadržaja, opštenje u ovoj poeziji okrenuto prema vertikali sveopštega jezičkog i kulturnog pamćenja.
Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika, koji očekuju naforu i crveno vino. U poeziji se, uostalom, snagom sinegdohe uvek može pomenuti celina umesto nekoga njoj podređenog dela, što po pravilu ima znatan
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.
227 A što je Dis 1911. započeo, to je Crnjanski već od 1919. u srpskoj poeziji široko razvijao; što je kod prvoga trenutno prozrenje u vidu čudnovate inverzije, kada pesnički subjekt sebe sama može
U poeziji, moglo bi se kazati, jezik je uopšteno-apstraktan; u prozi, međutim, on je situativan, budući da se ne odvaja od zamisl
273 Suprotno je u poeziji: „Sve što pesnik vidi, shvata i misli, on vidi, shvata i misli očima datog jezika, u njegovim unutarnjim formama, i ne
274 Kao što se iz Bahtinove oštre slike vidi, razlika u upotrebi jezika u stihu i prozi, odnosno poeziji i romanu, veoma je duboka: osniva se na nekim dijametralnim suprotnostima.
284 Tačno, dakle, onako kako se to u ondašnjoj poeziji i dešavalo: pesnici su sve češće kršili metričke pogodbe, pa se dobijao utisak kao da se ispod „vezanog” metra
To su u romanu ključni činioci, od kojih zavisi upotreba jezika; pa, razume se, zavisi i sintaksa. Dok se u poeziji sintaksa, tako reći, propušta kroz ritmičko ustrojstvo stiha, dotle se ovde propušta kroz trovrsni medijum: ili kroz
Gledano, razume se, sa čisto jezičke strane. Uzrok ovoj pojavi opet treba tražiti u poeziji ili, tačnije rečeno, u stihu.
A to, kao što je poznato, nije svojstveno prozi i romanu, nego stihu i poeziji. Tačnije rečeno, svojstveno je sa mo jednoj posebnoj vrsti romana kojoj i Seobe pripadaju.
One najčešće služe da čitaocu sugerišu skriveno prisustvo zlokobnih nagoveštaja. Tako je najpre u poeziji, tako je nešto kasnije u Seobama, a tako je i u poznoj, po formi memoarskoj prozi Kod Hiperborejaca (u dva toma, 1966).
U poeziji, u stihovnome tekstu, takav je izomorfizam prilično očigledan na formalnome planu, već i zato što ponavljanje manje jedini
Miljković, Branko - PESME
je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez žara Kao reč koja je prebolela muziku Sloboda je zastarela Moje pravo ime čeka da
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nekad je ovaj starac, kao mlado momče, mirno živovao u svome čerkeskom aulu (selu), uživao je u divljoj gorštačkoj poeziji, u lovu i oružju, zanimao se zanatom i pomalo zemljoradnjom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
predbrankovska poezija bila je, more ѕerbіco, bezmalo u potpunosti zbrisana do te opake mere da smo se čitavoga toga u poeziji zanimljivoga stoleća odrekli jednim mahom, velikodušno, kao da nam se zbilja presipa.
a bar u toliko isto odsudnom stepenu i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat svega onoga što se kod nas u poeziji dešavalo čitavo jedno stoleće pre njega; kao da bi bilo moguće zamisliti Branka koji bi u staro karlovačko vino poezije
Za svestrano i potpuno razumevanje svega onoga što se u našoj poeziji dešavalo pre Branka Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može biti
Nije čudo ako je nosilo tragove, a i ožiljke, tih evropskih dodira. U toj poeziji tako se sporo i bojažljivo pomalja i ocrtava domaći pejzaž: jedva da ga, život, i ima.
Jednom rečju: velikih potresa u toj poeziji nije bilo. Vrlo je zanimljivo i poučno posmatrati evoluciju njenih rodoljubivih motiva: postepeno, oni su se izrodili.
da se tako ne stvara živo jezičko more, ni klima jedino pogodna za poeziju; tako se najpouzdanije priprema smrt poeziji.
— recimo matematika, hemijska, astronomska — saopštenja i raporti, ali njima još niko ništa čovečno potresno i duboko u poeziji rekao nije niti može, niti će reći ili zaželeti da može.
Uopšte, u toj poeziji humor — naprasni, neočekivani pa i neželjeni, nenamerni humor — čudan je a veoma prisan elemenat zabune i zamućivanja.
naći samo nešto vrlo oskudnih podataka o karakteru, načinu nastajanja pa donekle i o izvorima muzičke građe u srpskoj poeziji ove epohe, kao i o podsticajima za njeno ovoliko trajanje.
Nesumnjivo je da nam je najjasniji Lukijan Mušicki, pa potom Sterija. Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je moralo biti, i ima, ne znamo, ni izbliza ni izdaleka.
Laure znao i za Šuldeovu Ceciliju i Čokonai Vitez Mihaljevu Lilu, poznavao Žukovskog i Krupinskog, da u njegovoj poeziji treba možda tražiti i tragove Šulceove i Čokonaijeve, i ko zna čije još, to ja evo prvi spominjem, i samo u obliku
A Pačić nije makar ko u našoj staroj poeziji, i daleko od toga. Iako jedan Vukov dopisnik, a bez ikakve sumnje i Vuk sam, imaju za njega samo prezriv osmeh i
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U domovini je u četrdesetim godinama 19. veka on postao idol romantičarske omladine, koja je u narodnoj poeziji nalazila inspiraciju za svoje vatreno rodoljublje.
U poeziji se izdvajaju pesme spevane u dugom stihu, od petnaest do šesnaest slogova, takozvane bugarštice, koje se pevaju sa ili
Na Sorboni Klod Forijel (1831/32), a na Kolež-de-Fransu Adam Mickjevič (1841) drže specijalni kurs o srpskoj narodnoj poeziji. U Americi, muž T. A. L.
U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao odbrani od pritiska osmanlijske sile.
stotine godina, najvećim delom pod turskom vladavinom, upravo u vreme delovanja hajduka, on neminovno dobija u epskoj poeziji hajdučke karakteristične osobine ("Svim je Turcim' Marko dodijao").
kolektivni rad, o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima, nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima.
Dešavanje, koje je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije, zahtevalo je traganja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji
). Dok je proza težila patetičnoj i lirskoj osećajnosti, u poeziji je preovladao ideal učenosti, i to one vrhunske, čiji su uzori u klasičnoj kulturi.
V. Geteu i F. Šileru, prema nemačkom i evropskom klasicizmu i predromantizmu, prema našoj narodnoj poeziji. Iz te škole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti, Jovan Sterija Popović (1806-1856).
U poeziji je išao vlastitim putem. On je najsubjektivniji među suvremenim pesnicima. Duboko lično nezadovoljstvo prilikama u kojim
I u životu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Važio je kao primer bizarnog, ekscentričnog romantičara kojeg
osnove realizma formulisao je socijalista Svetozar Marković (1846-1875) u člancima Pevanje i mišljenje i Realnost u poeziji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg,
(S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.« je adіnaton ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji (SEZ, 16, 353). DAN I NOĆ Freіѕamkraut, Stіefmüіtterchen (vіola tricolor).
ima izvesnu ulogu u ljubavnoj simvolici. Na dan 1. maj momak ga poklanja svojoj dragani (ZNŽOJS, 10, 51). U narodnoj poeziji ispod j. nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316).
Što je ovde gatanje, to je u nekim drugim slučajevima (o kojima ima dokumenata samo u narodnoj poeziji) božji sud. Na koga padne j. koju baci devojka, taj će joj postati muž, upor.
Među tipična αδυνατα ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji dolaze j. sa javora (»...udati se neću, Dok ne rodi javor jabukama, Suva vrba pitomijem grožđem«, BV, 10, 1895, 28;
G. (1. s.›). U Đevđelijskoj kazi, o Đurđevdanu, na j. se vrši obredno ljuljanje (SEZ, 40, 68). U narodnoj poeziji j. se često i rado spominje. U opisima kakvi su u bajkama od j. su jasle (Vuk, Pjesme, 1, 23), jarmovi (іb.
J. koji rađa jabuke spada u tipična αδννατα ‹= što ne može biti› u srpskoj narodnoj poeziji (»Da Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la tri na nebu Sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor
J. koji rodi orasima spada u tipična αδύνατα ‹= što ne može biti› u narodnoj poeziji (SEZ, 16, 353). JASENAK Dіptam (dіctamnuѕ albuѕ). Jasenak, jasenac, jasenjak (Sofrić, 126).
, Pom., 31). Inače se k. u narodnoj poeziji spominje kao tipičan jalov cvet (BV, 10, 1895, 269; 11, 1896, 339; 17, 1902, 194). K.
I Bog joj je sve to dao, i tako su postale vaši, buve, orasi i lešnici (Sofrić, 146). U epskoj poeziji, Visoki Stefan, kada je iz Rusije hteo da nešto tajno javi svojoj majci, metnuo je pismo u tojagu od leskovine (BV,
ili: nerotkinja?) neka joj metnu na glavu venac od s. pa će roditi (GZM, 20, 1908, 348). Smilje se u poeziji obično vezuje sa bosiljem ili koviljem.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa ni veselo sunce, ni čistota živoga mora, ni sugestija u čitanju, ni sve ugodnosti što ih je osjećao u svakidašnjoj poeziji zdrava života, nisu mu mogle podati onih slasti koje su se strašno na mahove u njemu javljale, nametale se i sve to više
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Imam pravu kičmu, i pored priličnog tereta godina. Volim svoju nauku i svoju lulu, a uživam još uvek u poeziji, muzici i prirodi. Ne zavidim nikome na njegovom blagu, sem ako to nije mladost.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
dok, sa druge strane, razumevanje nemirne dečje prirode u potpunosti korespondira sa savremenom teorijom igre u poeziji za decu.
ostavio je u amanet Vuku Karadžiću, koji ga izdaje 1833. Od njega ostaju prve pesme namenjene deci u srpskoj poeziji: „Na knjižicu za novoljetnji dar“ i „Mojoj deci na majales“. Umro je u Budimu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
neposredno oslovljavanje odsutnih lica (živih i mrtvih), bogova, pa i neživih predmeta (otadžbine, zakona; u ljubavnoj poeziji: drveta u šumi itd.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Život u takvoj sredini, nesumnjivo, uticao je i na njihovo stvaranje i tendencije gospodskih klasa u epskoj poeziji često su sasvim očigledne. Ali te tendencije su očigledne i u lirskoj poeziji i u prozi.
Ali te tendencije su očigledne i u lirskoj poeziji i u prozi. One su u književnost mogle dolaziti i posrednim putem, iz narodnih masa koje su vladajuću ideologiju — bar
Lirskoj poeziji (naravno, usmenoj), kao i epskoj, veli Hegel, nedostaje subjekt, ličnost stvaraoca. Taj subjekt, umesto da ispoljava
U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to. naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika:
U epskoj poeziji pevač samo izuzetno govori o sebi; u lirskoj poeziji on to. naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom slučaju pred nama je
No to ne znači da u narodnoj poeziji, u narodnoj književnosti uopšte, nema ničeg subjektivnog. Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti,
i druge kosovske junake i poznatu katastrofu od 1389; one to čine sa mnogim detaljima i motivima koji se nalaze i u poeziji kratkoga stiha i pevaju to katkada suvlje, katkada sa više nežnosti...
To će, izgleda, biti pre svega. No, bilo kako bilo, Marko je najizrazitija ličnost u našoj narodnoj poeziji, pa i u poeziji nekih drugih balkanskih naroda koji su vekovima živeli u sličnim prilikama kao naš narod.
To će, izgleda, biti pre svega. No, bilo kako bilo, Marko je najizrazitija ličnost u našoj narodnoj poeziji, pa i u poeziji nekih drugih balkanskih naroda koji su vekovima živeli u sličnim prilikama kao naš narod.
ispraća ga sa strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj našoj junačkoj poeziji: Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo, sine, dobre sreće bio!
Bilo je došlo vreme da prestane tursko gospodstvo i da „druga postane sudija“. LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena najveća lepota.
LEPOTA IZRAZA U NAŠOJ EPSKOJ POEZIJI Velike viteške i moralne vrednosti koje su izražene u našoj junačkoj poeziji nesumnjivo su njena najveća lepota.