Jakšić, Đura - PROZA
— U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi... Onaka pogan nikada nije dobra kob...
Tek, evo, kažem ti: sve je u božijoj ruci, i ljudi i životinje, al’ onaku pogan ne treba ni sniti, a toli na putu videti... Tako u razgovoru dođosmo do jednoga proplanka.
Obradović, Dositej - BASNE
misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa! Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A Stevan, opet sa Srećkom i Ilijom na drugu stranu. — E jest pogan čovek! — reći će Srećko Iliji i Stevanu. — Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija.
Baš, ako će... Pre mi zakide tri oke vune, zakide mi jednom dve oke loja, jednom oku graha, sad četiri voska!... Pogan Cincarin!« Ćir Trpko je ostavio vosak u svoj dućan, pa je opet vrebao drugu mušteriju.
— Neće ti ni platiti. I ja sam mu doterao, znaš, jedna kola još pre tebe, pa — tu! — Pogan čovek! — reče Vitomir; poćuta malo i nastavi: — Baš ne bi trebalo da mu to prođe na lijo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko ova zemlja daleko od neba, toliko od mog djeteta svako zlo i nesreća, pogan i plač.
Kostić, Laza - PESME
dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe nosim od paše!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR: Svinja je poganija od konja. STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan. VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.
To je pogan i nesreća od žene, ceo se komšiluk na nju tuži, gde god dođe oće da je prva da sve nadgovori, kanda je drugima jezik
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Zar i to može da bude ? — pomisli on. — Pfuj, buranija!... Razbojnik, a oseća. Čudnovato!... Baš je pogan ovaj čovek: ovamo je razbojnik, a mladost hoće svoje!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p. u zid i kaže: »dokle ova p. bude sirova, dotle i onaj čovek bio zdrav; dokle ova p.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sad sam sigurniji nego ikad da mi je tada sasuo u jelo neku sluzavu pogan koja me je prognala. Poznajem valjda svoj trbuh, izdržao bi on, ali ta rđa mi je nešto gurnula u čorbu one večeri kad
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama svaki taj sasud može sebe oprati ako je i pogan, da čist bude i svome gospodinu da je pošten. Tako i ti, ženo samaranska, teke isto očisti sebe od zločesta posla, pak