Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Molimo Te, sveti Joanikije Devički, zasvetli ispred onih koji pale, ustani pred one koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe rastopi, okove raskuj, od njihove ih sile oslobodi, jedinom silom koju imaš, hlebom i solju!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gledaj samo čuda šta ga ih goru! U svakoj sobi po pola tuceta kandila, k’o na Hristovom grobu! Ta pogasi ta kandila, Žuža; ta ako je popovska kuća, nismo valjda spa’ije od Eleonske Gore!...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
zato što torta goji i što u njegovim sirotim pušačkim plućima već odavno nema toliko svežeg vazduha da se odjedanput pogasi četrdeset i pet sveća. Neko mu reče da su to najbolje godine. Najbolje — za šta? Za lukavost?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: — U careva zeta sad će da bude četiri žene: naša je opklada! naša je pobjeda!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LEPOSAVA: Ala ste i vi, bože, sve da vam je kao iz kutije! SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« — Divota! Žestoko! Bravo Brazilijanci. Živeli! — prodera se Sreten tako silno da Zac ispusti džezvu i pogasi vatru. — Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje! — pusti kroz zube ćir Đorđe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
povuče drugi dim, A oblak, što ga je izdahnulo, crn Munjom se ljutom oglasi, Pljusne kiša na strn i na trn I lulu mu pogasi. Sunce tad ogrne bundu, i slično je starom uči Na koga se niko ne osvrće više.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
reče onome što je popio jezero vode, da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: „U careva zeta sad će da bude četiri žene: naša je opklada! naša je pobjeda!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Kainovi bezbrojni potomci zlom svakijem zemlju ispuniše, gr'jeh im diza more nad gorama, al' im zloće iskru ne pogasi! Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda! O, kako je lice svemoguće mračna glupost obezobrazila!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
reče onome što je popio jezero vode da ide i skoči u peć, a ovaj odmah uskoči u peć, pa bljune iz sebe silnu vodu i žar pogasi, pa onda stane pevati: — U careva zeta, sad će da bude četiri žene: nama je opklada, naša je pobjeda!
Sluge časom nalože vatru, pa uzmu saksiju te ga zapreću. A pjevo pušta mijeh vode, te svu vatru pogasi, pa se izvuče. Pa opet zapjeva: — Kukurijeku, na divan, caru za inad!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Postajao je sve jači. Zviždao je, hujao, udarao o zidove, savijao drveće. Grunu na vrata crkve, otvori ih i pogasi sveće. Ostadosmo u mrklom mraku. Vetar je već bio pobesneo. Neko poče da paniči.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pobeglo je od čudnog isparenja, gustog, i mnogo mokrog, koje davi i gasi, hoće i zvezde da pogasi. Pobeglo je možda i od čudnog sveta koji se sav pretvorio u kukuruz.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jednim časom sve to ode u prapule, pogasi se i potrnu, raziđe se u prah i u pepeo, ode u maglu i vetar razvija, osta jedan plač i jaok.