Obradović, Dositej - BASNE
Takovi bi ljudi upropastili zemlju. Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta tu ja mogu?... Doći će, valjda, kadgod i moj dan!... Što reklo ono siroče: umrijeće i moja naja, naješću se i ja pogače!... Tako i ja!... Doći će njima crni dani, pa će onda Kruška dobar biti!... Nego, šta vele, vjere ti?...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom. Kad već dorastoše za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno su s materama na bal
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Poznavao sam onih nekoliko ulica nanizanih oko Pogače kao svoj džep, mada nisam poznavao samoga sebe. Zar si ti to mogao da uradiš, Slobodane Galac?
Bila je to jedna od pesmica s kojima se može ići do sto jedan i nazad, i ja nisam ni primetio da sam stigao do Pogače, jer je to čvorna tačka koju čovek mora da preseče da bi stigao na Tisu, ili već neko drugo ludo mesto.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Otac ode kod kuma noseći sa sobom poklon koji se sastoji od pogače i karanfila. Kuma poljubi u ruku i kaže mu: „Sus božja misla uf nidelja lagime (mislimo) da krstime!“ (đevđelijska kaza).
Za doček suđenica spremi različite ponude: pogaču, vino, bosiljak i novčić (zlatni ili srebrni). U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored deteta cele noći „dežura“ babica.
Ta pogača se zove postupaonica. Zatim se pozovu sva deca iz komšiluka i svakom detetu se otkine komad od pogače, a dete, čim to dobije, odmah počne da trči.
Matavulj, Simo - USKOK
To je bivalo usred velika smijeha. Stega bješe, dakle, popustila i sâm vođ odlomi komad pogače i stade jesti, gledajući šta djeca rade. Usred toga, dopadoše Labud i Pero i javiše: — Eto njekih Turaka od Nikšića!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Za Boga, tata, šta radite ?... — Zar ti ne znaš naše stanje, odgovori Cvetko prekorno, lomeći velika parčeta pogače i zalažući to sa po malo sira. — Pogledaj mene, vidiš... sto zakrpa, a na opancima deset podloga.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (šeretski): Jok, more, što će meni to! Posao mi, hvala bogu, dobro ide, pa što da tražim preko hleba pogače. JOVICA: Pa jeste, pravo kažeš. JEVREM: Drugo ti! Posle, što kažeš, ti umeš i da se nađeš, umeš da govoriš...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po dva sata žvaće, čija i češlja Zalogaj od pet kila: tkanine Služe joj mesto sira i slanine, Kuva ih i mesi kao pogače.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oseti kako bi i ona rado jela ta njihova jela, osobito one njihne pogače, zastruge sira, a ne ovo što su za nju brižljivo kuvali i Milenija joj donosila.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Njegovo svako jaje dvožuče. Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio.
Pijesak u more sipati. Plašiti mečku rešetom. Po vazduhu ribu loviti. Praviti od komarca magarca. Preko pogače hljeba tražiti. Presipati iz praznog u šuplje. Ribu učiti da pliva. Sâm pod sobom drvo podsijecati.
— Prazna je torba teža od pune. — Najcrnja je haljina siromaština. — Prazna torbica, — zla brašnenica. — Kad nema pogače, dobra je i ovsenica. — Prazna ruka mrtvoj druga. — Prazna ne pali. — Na siromaha i zec vadi pištolj.
Evo, pogledajte samo ove kljove (zube)! (Ovo govoreći, čauš prikazuje tako zvane svatovske časti: kolače, pogače, zaoblice, kolačiće, bieli smok, vino, rakiju itd.). Evo, kuma donela i ardov vina i lagvu cojke (rakije).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ne postaja malo dođe i jedna mala vaščica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parčence pogače pa je uzme na krilo, počne je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim dođe i mačka, ona i mački odlomi pogače pa joj da.
Za tim dođe i mačka, ona i mački odlomi pogače pa joj da. Na jedan put čuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu uđe, ali lav odmah stade
lava gde u sobu uđe, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pruži i njemu pogače, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa počne lava milovati i hraniti pogačom, dok u jedan
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta to može biti? — Molim te, majko, skloni dicu, jer sam gladan! — reče Bakonja, pa izvadi iz torbice pogače i sira i poče jesti. Mati otkloni djecu, ispričavši mu šta je bilo sa Čmanjkom. — I to mu je strina Controna darovala.
Ćosić, Dobrica - KORENI
zeleni lišaje vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga izglodala vlaga i preklala trulež.
„Moj pokojni otac je samo sa čobanima drugovao. Pričalo se da im je često od svoga brašna i pogače mesio. Sa mnom je razgovarao tek kad sam odrastao. I od nas se, dece svoje, stideo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad je već na dnu bio, Desnicom pipa špag, Pogače komad nalazi, U meden jede kus. Bilo mu dovoljane Za slaba tela glad, — Al’ već mu valja ići, Palo mu na um sad Da
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U C. Gori ostavi se na Badnji dan komadić pogače, pa se s njim pojedu u martu prve koprive, svarene (SEZ, 23, 152). O prazniku Konstantina i Jelene »udaju se« koprive
U sredini badnjidanske pogače pokatkad se meće r. (ZNŽOJS, 18, 60). R. se upotrebljuje kao lek od nesvestice (oblozi od lišća, GZM, 4, 166).
— O svadbi mese se i upotrebljavaju razni k. ili pogače počev od prosidbe pa do nevestinog prvog dolaska u rod posle udaje: na primer, u Vranjskom Pomoravlju prosioci meću
od prosidbe pa do nevestinog prvog dolaska u rod posle udaje: na primer, u Vranjskom Pomoravlju prosioci meću svoje pogače jednu preko druge ispred svekra, a on svoju povrh njih (za uspeh i plodnost), u četvrtak pred svadbu pogačom se
se jedna pogača pred svekra i jedna pred njenog oca — obe sa solju i vinom i rakijom (»presipanjem soli uzete sa obe pogače, kroz nevestin prsten, što čini svaki svat, simbolički je predstavljeno sjedinjavanje dva roda putem bračne veze«),
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
smrzlo gusto tkanje od upredene kozje dlake, naslućivale pod njim mrko, jedro zrnevlje pšenice, slutile već debele vruće pogače, goleme zalogaje među užurbanim zubima, teške trbuhe, dremež od teške sitosti, podrigivanje i zevanje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i opet sjaji od sreće; savije joj ručice oko vrata i šapće: da mu donese ili voćku, ili živog skakavca, ili komad pogače. Gospa Nola, naravno, stvori mu i skakavca.” Jednom ju je neko zapitao: kako to da baš Švapče toliko zavoli.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali, u trenutku kad sam koračio da uzmem paru, nje nekom mađijskom silom nestade sa pogače. Tražili smo je i tražili, ali je ne nađosmo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kako, kako? — Pa... slučajno, naiđem na odrešen džak — smeje se Tasa — pa umesim pogače... — Dobro ti nisu našli... — Isečem ja na kriške, pa ispod koporana. Tada su baš odabirali bolesne vojnike.
Tu se zadesila i dva mornara, koji dotrče, dohvate Tanasija, odnesu ga u čamac, a odatle na lađu. — Uneše me sa sve pogače... — Pa otkuda sada ispade ti Englez? A on priča kako je sa prvim transportom stigao na Krf. Dočekali su ih svečano.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Briga Varalicu za priče! Od plodnog polja mu širi osmeh, od tople pogače toplije reči. Šta je narodu? Ako se stvari same lepe za prste, zašto ih ne uzeti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mu dosta zobi i sijena; siguraj mi gospodsku večeru, siguraj mi što u dvoru nemaš: debeloga ispod Skadra mesa, a pogače iz polja Kosova, crvenoga vina iz Vidina, a rakije iz Demir-kapije; jal’ ću tvoju izgubiti glavu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Plovući vodom prazne lađe ne pretiču ni zasedaju razbijati ih haramije. Svrh vruće pogače tražiti okorela hleba. Carska je viđena, a popovska potajna. Sveštenik duhovni pusat u jeziku oštar nosi.