Jakšić, Đura - PROZA
Siromah starac!... A danas mu dođe da se i on malo našali... — Jest, tako je to! Spremi lepo pogaču, ipeci jedio ćure, i to još večeras, pa ćemo lepo još zorom u Jagodinu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
cepanice, greju vodu za kupanje, čerupaju kokoš, kuvaju mu čajeve, privijaju rakijave i zejtinjave obloge, iznose pogaču, kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka zobi, iz podruma donose rakiju, s tavana skidaju buđave šunke, sireve pune
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dušanka se brine o tom, kao kakva Matora reduša. Ume čak i pogaču da umesi... Najmlađi, Senadin, uzeo je devetu godinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pri povratku, na putu, njegova mati nosaše neku šarenu torbu, uprtaču, a u toj torbi znao je da nosi pogaču i čuturu rakije. To je bila spremila mati njegovog oca, a dodala je po par čarapa, ocu, majci i braći.
Deda im je bio natočio rakije i u drugu čuturu, a baba dodala pogaču i poviše kolačića, koji behu, u sredini, bušni. Ponesi, Petro, i podaj deci prija Jovaninoj!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Šumadiji, kada dođu povojničarke, porodilja zagrize pogaču od prve povojničarke, a onda taj zalogaj izvadi iz usta i ostavi ga. Kada želi da zatrudni, ona ga uzme i pojede.
“ Pošto sedne pored porodilje, ona umešenu pogaču da prvo nekom detetu da je ono načne, a taj prvi zalogaj uzme porodilja, stavi ga u nedra i čuva ga.
Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka. Za dete se donosi: kapica, platno za košuljicu i čarapice. Kum obavezno donosi kapicu i platno.
Kum u nekim krajevima donosi svoj prilog ručku: pogaču, pečenog šarana u tepsiji ili pečeno pile. Za vreme ručka pije se u zdravlje deteta, a kum i ostale zvanice blagosiljaju
Za doček suđenica spremi različite ponude: pogaču, vino, bosiljak i novčić (zlatni ili srebrni). U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored
’“²⁴ Odbijanje deteta od sise, u Gruži, vrši se na sledeći način: „Majka umesti bušan kolač ili pogaču, pa provuče dojku kroz kolač i poslednji put podoji dete, pošto mu da drenov prutić da drži u ruci.
32 Ovaj običaj Vuk je opisao ovako: „Kad počne dijete ići, onda umjese pogaču, pa skupe svu djecu (koja mogu trčati) i momčad iz kuće, te je izlome djetetu više glave: kako koje odlomi komad, a
“33 U Vlasenici, u Zvorniku, pri tome, oni što lome pogaču kažu detetu: „Živilo!“, a kod banatskih Hera mu kažu: „Sad si seo pa nikad više.
Matavulj, Simo - USKOK
Udovica i djevojka počeše donositi jelo, najprije tek ispretanu pogaču, pa zdjelu pirinča i zdjelu kupusa s krompirima, pa krompira pečenijeh, pa na kružiću skadarske ikre, a na većem
Ja se zbunih, a vi, gospodaru, s prozora viknuste mi: „Ta šta si se, Milobrukoviću, spleo, što im ne mrviš pogaču? Ne poznaješ naše tice!?“ Na to ja počeh mrviti, a tice: kljuc, kljuc, kljuc!
mladoženja javi svakojem svatu osam dana naprijed kad će biti svadba; svaki treba da donese po pecivo, a njihove žene po pogaču i bocu rakije ili vina.
Brastvenici djevojčini takođe donose u njenu kuću po pecivo, po pogaču, pića i marama, da pomognu darivanje svatova... Janko ga opet prekide: — Koliko đe biti svatova Anđi?
E, onda počinju zdravice. Prvu napija svatovski stari svat, a poslije nje stavlja novce na pogaču u ime troškova koji je podnio domaćin, to dugo traje.
Na to stari svat od doma dohvati pogaču, pa je slomi na glavi, govoreći: „Iz ovoga doma pošla u dobri čas, a u onaj uljegla u bolji čas!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
KAKO JE POSTALA KORNjAČA Srblji pripovijedaju da je čovjek (prije nego je kornjača na svijetu bila) umijesio pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš pa pogaču pa
pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš pa pogaču pa poklopi čankom, i tako sakrije od kuma.
Kad kum otide, a on ustane opet da dohvati kokoš i pogaču i čanak da jede, ali se ono sve: kokoš, pogača i čanak, pretvorilo u kornjaču, što je sakrio od svoga kuma.
počne malo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: — Znaš, sinko šta je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže onaj neka nosi svu pogaču.
Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže onaj neka nosi svu pogaču. Dijete pomisli u sebi: „Već se sad nema kuda“, pa reče: — Hajde de, počni ti.
e i isp...e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g...o! Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. ĆOSA I UGURSUZ Imao otac tri sina, a bio vrlo siromah.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ko se oženio, taj me posle psuje i proklinje; gdi sam bio na daći, tu me popreko glede, jer se boje da i njima ne lomim pogaču; te od svega ništa. Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Začuđen Ćosa tužno je rekȏ „Bogme sam zalud pogaču čekȏ, opet ću, jadan, ostati gladan!“ „Uzdaj se u nas!“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Bogosav, čuvši kašalj, stade se dizati iz prašine. — Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš... kâ pogaču od belije, sve oko ruke...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. 22. Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Hoću, nano! — ljubi je sin u ruku. — I — nastavlja Magda — nemoj Staja (njegova žena) da pogaču prepeče. Neka gleda da je | od čistog brašna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stana hitro skoči da mu nađe torbu. Zatijem diže iz ugla i ispravi nisku, okruglu trpezu, na koju postavi pogaču, soli, ožice; natoči iz neke dižvice malo vina u lončić, koji pristavi. „Hoćete li sad večerati?“ zapita ona.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KORNjAČA Srblji pripovijedaju da je čovjek (prije nego je kornjača na svijetu bila) umijesio pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš na pogaču pa
pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš na pogaču pa poklopi čankom, i tako sakrije od kuma.
Kad kum otide, a on ustane opet da dohvati kokoš i pogaču da jede, ali se ono sve (kokoš, pogača i čanak) pretvorilo u kornjaču (što je sakrio od svoga kuma).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru, te je zapreću da se peče.
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre, pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko! što je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već ajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj neka nosi svu pogaču.
što je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već ajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj neka nosi svu pogaču.“ dijete pomisli u sebi: Već se sad nema kuda, pa reče: „Ajde de! počni ti.
e, a ispr..e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g....“ Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. III.
Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka mijesi pogaču i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa!
„Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šumu, pa se ukrade od nje i vrati se kući.
” Pa izvadivši svoju pogaču iz torbe prekrsti se i stane jesti. Tek počne jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za pogačom, a ona mu
počne pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: „Znaš, sinko, šta je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže onaj neka nosi svu pogaču.
Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže onaj neka nosi svu pogaču.” dijete pomisli u sebi: već se sad nema kuda, pa reče: „Hajde de! počni ti.
e, i isp..e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g...o.” Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. 45. KRALj I ČOBANIN.
Posle nekoga vremena reče svinjarče materi, da mu umesi jednu pogaču i ispeče jedno pile i da mu natoči čuturu vina i da struk bosiljka. Mati mu to sve pripravi i spremi u torbu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bjehu tri pečene pastrmke. Zatijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogaču, viljušku, nož i čašu. Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kasno uđe u sobu. Đorđe mamuran sedi na krevetu i čeka je. — Što si tako vesela, kurvo? Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uveče bi došli mladići i devojke da zaigraju i zapevaju, doneli darove: neko pogaču, neko ribu, neko košaricu smokava. U noćima punim mesečine bivalo je da se raziđu tek pred zoru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva; pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
Kad se pogača ispeče i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda ćoso reče đetetu: — Znaš, sinko, šta je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj nek nosi svu pogaču.
Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već hajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj nek nosi svu pogaču. Dijete pomisli u sebi: već se sad nema kuda, pa reče: — Hajde-de, počni ti.
Kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi šipak! Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim.
— Hm, vrlo lasno, — veli Nasradin. — On zaokruži ispred sebe, ko veli: imam dobru pogaču, a ja kako sam gladan, jedva dočekam i prepolovim ispred sebe, misleći: pola meni, pola tebi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
prognao... (Starac odlazi.) VUKSAN: Ja rekoh, Al’ ko s Latini lomi pogaču Il’ će poludet il’... ...budi bog s nama... Radoša on da progoni!... (Vuksan odlazi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. se meće i na božićnu pogaču (o. s., 60). BOŽUR Pfіngѕtroѕe (paeonіa femіna). Božur, božurak, brozgva, devetak, duhovska ruža, kraljev cvet,
Kad demon bolesti nekog napadne, vračara, »s večeri uoči Mladog Utornika«, odnese pod klen malu pogaču, čašu vina, malo vode, i trudi se da pokrene demona bolesti da napusti oboleloga (SEZ, 13, 294).
koja se meće na svadbenu pogaču (SEZ, 17, 70). U srezu boljevačkom, p. se sipa u temelje (ib., 60): to je, svakako, žrtva demonskim čuvarima kuće,
u vezi s mlekom, pričešćivanjem, mrtvačkim kultom. U okolini Zaječara, radi plodnosti, u đurđevdansku pogaču — pored kuglica »koje predstavljaju ovce i pse« — utiskuje se i »busen trave koji simbolizuje livadu« (GEM, 42, 1978,
prutić da drži u ruci, a ona provuče dojku kroz bušan kolač ili pogaču (SEZ, 58, 1948, 266). U Aleksinačkom Pomoravlju, u M.
U okolini Bora, na Sv. Varvaru (17. XII), na pogaču meću »sve seme koje seju: kukuruz, žito, konoplju, suncokret«, pa ovo s., radi plodnosti, pomešaju sa s.
Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj. »pogaču od kiselog testa, ukrašenu krstom i oznakama koje predstavljaju ovce, krave, konje, ostalu stoku i živinu« itd.
predstavljeno sjedinjavanje dva roda putem bračne veze«), svekrva nevesti preko praga dodaje »pod svaku mišicu po jednu pogaču«, na kraju svadbe lomi se kumova pogača, pa pogača staroga svata, koji odlazi poslednji (SEZ, 86, 1974, 431—449); u
povratku sa venčanja), u momkovoj kući mesi se »sabornik« a u devojačkoj »mladin kolač«, svekrva na vratima daje mladi pogaču, starojko i kum lome »sabornik« (oko čijih se komada grabe svatovi), pohođani nose »devojački kolač«, pri prvom
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jutrom rano Rade se oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad blagoslovene svijeće, da ga od zla brani
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najpre sam se postarao o hrani. Stavio sam u svaku torbu po veliku ovsenu pogaču, po komad slanine i po komad tvrdog ovčjeg sira. To će im trajati tri dana, ako prištede, čak i pet.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona se hladi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ja bih sad pojeo čitavu pogaču i četrdeset pečenih krompira. — I ja bih, dragi Striče. Prošlo je već bogzna koliko vremena otkad su se dječaci
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« A to: gosti me — častiću te, psuj me — izbiću te, otmi mi — preću te, bota za botu, pogača za pogaču! Tu nejma ništa; nego jevanđeljsko je slovo: ko te priuši, nasmij se, okreni mu i drugo uho.
Što li i sav ovaj svet bezpametnim hvajdiše? Bistroumlje svačem je gospodar. Ne iskati nad pogaču više hleba, da i proju ne izgubi. Beseda čok, a hvajde jok. I časom se vreme menja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Izmesi, Velo, izmesi, izmesi čistu pogaču! Će dojdu, Velo, će dojdu, će dojdu selski sejmeni!... Ali dok je on slušao na čifluku omiljenu pesmu, desilo se ono