Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I kako koji dan, bivalo je sve više zapeto — gotovo već da pukne. Siromah učitelj čudi se šta je to, te se pogdekoji nešto iskosi na nj! Da je što popuznuo u radu — nije, vala, ni u dlaku.
Samo su mu neki pomalo zamerali što je »propalio« duvan, a još momak. Onda se tamo vrlo retko palio duvan; tek pogdekoji mogao se videti s čibukom u zubima, pa i to samo od starijih ljudi, a momčad — nikako. Strahinja se osvrte još jednom.
Nije to! Pređoše u drugu. U njoj ima brestova, pogdekoji i račvast; ali opet jaruga nije kriva, nego pukla prava — kao pod konac odsečena. Nije ni to! Pređoše u treću jarugu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Igrači u fraku, lake cipele na nogama, šešir „šapapa” u levoj ruci; sve mladi jurati, advokati, spahičići, pogdekoji trgovčić, i to otmeniji. To je bio „nobl bal”.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sve više pridolazi; dubrava ispod crkve ispunila se stolovima i kućnim posuđem, pije se kafa i hladno piće, čuje se pogdekoji poklič prodavača, da svrne pažnju, i odelita pesma momčadi, ali još nije nastalo pravo veselje; ono je zatajano,
A sunce osvaja i prodire kroz gusto lišće, uvlači se, i pogdekoji zrak odbleskuje se na znojnome razdraganome licu. Dubrava isprekrštala se senkama i svetlošću letnoga dana.