Upotreba reči pogled u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati! Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!...

Aleksa je na leđima nosio vreću s brašnom. Kad je skinuo vreću s leđa, a on me pogleda: pogled mu beše tužan, lice bledo. Hteo bi nešto reći... ali ćutaše.

Hteo bi nešto reći... ali ćutaše. Ja sam razumela taj pogled: žalostivo je on govorio: „Hej, Grlice, moja Grlice, da tužne li dane dočekasmo!...

Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne sirotinje...

On, duboko ćuteći, seđaše na banku, a glavu je zaronio u dve suve ruke; pogled mu beše ukočen, očajan, uprt u jedan neznatan predmet naše siromašne sobe...

“ Gladna se gomila raziđe, ali dođe onaj gospodin u belom kaputu i panamašeširu; pogled mu beše strog, lice namršteno, levom rukom me je uhvatio za rame, a desnom je iz moga krila bacao jestivo: „Nema hleba

Lepa je!... mišljah u sebi... — ali ima nešto na njojzi što nije lepo, što me odbija, što me tuđi od nje... Taj pogled njezin, to nije pogled skromne seljačke devojke; u njenome osmejku ima prepredenoga lukavstva, ima nešto što ne umem sebi

— ali ima nešto na njojzi što nije lepo, što me odbija, što me tuđi od nje... Taj pogled njezin, to nije pogled skromne seljačke devojke; u njenome osmejku ima prepredenoga lukavstva, ima nešto što ne umem sebi da razjasnim.

To beste vi! U rukama vam drhtaše jedan previjen listić ispisane hartije, taman pogled vaših ispijenih očiju beše na nj upravljen.

Obradović, Dositej - BASNE

Obratimo sad pogled naš na slatko i veselo zrelište čista, bezlobna i neporečna srca, gdi ona prekrasna i pervorodna božja kći, sveta

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

PIJACA 137 RIBARNICA 139 LANjSKI SNEG 140 PITALICA MEĐU KAVEZIMA 142 KOŠAVA 145 VAGA VUKA KARADžIĆA 147 POGLED KROZ TRI PROZORA 149 UPORIŠNA TAČKA 153 IV 154 ČITALAC NA RAJCU 155 MIKENA 156 ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU

KRSTOVDAN 171 SLOVO O SVETLOSTI 172 SVETA JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA 178 PREOBRAŽENjE 179 BOG OLUJE U LUGARNICI 180 DIM 182 GOST IZ

Vuk Karadžić na sto, na drugi tas, mastionicu stavlja kao teg. POGLED KROZ TRI PROZORA I rat, i smrt, sve ću zaboraviti! Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci!

RUČAK U KUJNI ZA SEZONSKE RADNIKE NA POLjOPRIVREDNOM DOBRU U TURICI Zaslepljen, digoh pogled s tanjira, preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje

Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest? POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

slov., gotovo, skoro PRAVITELjSTVO, rus. slon., vlada PRIGLASITI, rus., pozvati PRIZRENIJE, rus. slov., obzir, pogled PRIKLjUČENIJE, rus. slon., događaj PROFUNTA, od nem., vojnička hrana, hleb PUSAT, tur., oružje PUŠKA, rus.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Đuko priđe kolima i izvuče torbu, pa kao zaklanjajući je za se da ne ugleda kapetan, donese je među njih. Ali oštar pogled kapetanov dobro je pratio Đuku šta radi, i da se otkud tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao

Ali oštar pogled kapetanov dobro je pratio Đuku šta radi, i da se otkud tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan zadovoljno osmehnu kad vide gde Đuka uze torbu iz kola.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti jednog brežuljka; sve je ravno kao tepsija. Zamori se pogled putnikov gledeći jedno isto: njivu, pašnjak, njivu, pašnjak, i ništa više. Ili uđe u selo.

Marinko je žalio Turčina. Obojica dugo ćutahu. Turčin je puštao dimove iz svoga dugog čibuka, a pogled mu je leno išao za onim kolutima... Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća.

Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota. Što ono pesma peva „struk momački, pogled devojački”. Oko bi joj goru zapalilo. Da uprti četiri momka kao četiri snopa, pa da ih nosi preko sela!...

I ne da se to sakriti od oka koje motri!... Čovek i steže srce, i kruti se, ali ga samo oko odaje... Pogled mu se nehotice zaustavlja na onome koga voli; obrazi rumene, a on i ne zna... Ta, samo srce lupa i gurka ga napred...

On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju... On vide i onaj radosni Jeličin pogled: i ona se radovala što ga je Stanko oborio!... I nabreknuše mu žile...

Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!... I, stegnuvši pesnicu, baci strašan pogled pa kuću oca Lazareva. — Teško tebi, stari Ivane — riknu on.

— Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva... Oko mu se zapali plamenom... On pogleda prvo kmeta, pa onda ostale. I njegov pogled sve ih prikova za mesto na kome stojahu. — Čekni malo, čiča Jovo, čekni! — reče on oštro.

– Odbiću ga! – Ako te tvoji budu terali? Ona mu pogleda pravo u oči. Stanko je video njen odlučan pogled. — Kazaću im da ga mrzim! — A ako te budu naterali? — reče Stanko i upilji u nju. — Mene ne može niko naterati!

Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče. Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog.

— Raspnite me! — reče i raširi ruke. — Raspnite me! I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose!

— Kako što? Zar on nije hajduk? — upita Krunija. — Ako je! — Šta veliš?! I pogled majčin zaroni joj u dušu. Ona zadrhta. — N... n... ništa... — A ti reče: ako je hajduk... — Pa jest.

— A ti reče: ako je hajduk... — Pa jest. On je pošten čovek... Njega su na silu boga oterali u goru, jer... Ali joj pogled Krunijin sledi reči na usnama. U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti?

Dučić, Jovan - PESME

Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli! I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli.

Star i malaksao, i sa grivom sedom, On je teške šape zario duboko, Dokle mirno drži u obzoru bledom Svoj mramorni pogled i studeno oko.

mirne zvezde svetle kad se smrkne, I puno je sunca, kao čaša vina; Zmija na po puta zastane da crkne, Držeć mrtvi pogled put naših visina.

Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena? Jer zaljubljen pogled žene dobro vidi U očima našim, kroz sivu dubinu, Sve tragove kojim neprijatelj minu, I njegov sen kao tamni sen na

Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom i za nedoglednom.

Da mi misli znate jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor na mome panciru.

Na morima smrti val koji penuša, U noćima smrti mlaz sunčani tečan?... Kada cvet uvene, nova zvezda blisne. No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda.

Moje srce drži prstima od leda, I moj duh napaja kajanjem bez mere; Moj pogled u nebo da očajno gleda, Da mrzim bez snage i ljubim bez vere.

Ti si iskra moga mača pobednoga; Sto muzičkih vrela što bruje i plave; Pogled koji hoće da sagleda Boga; Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Nema, zarasla u dlaku, i gadna, držala je ona na očajnim borcima svoj pogled pun nesvesnog zadovoljstva. Negde u daljini čuo se šum: možda šum mladog zelenog mora, ili šum stada mamuta u kakvoj

Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu. Adam baci svoj mračni i brižni pogled po vidokrugu koji je bio u plamenu i dimu. Svud je vladala mrtva samoća i svirepa tišina.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Jedan prazan, a na drugom jedan čovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Oh, bože, kakav je to pogled?! On gleda u nas; videlo se da gleda u nas, ali mu pogled beše uprt za čitav pedalj povrh nas.

Oh, bože, kakav je to pogled?! On gleda u nas; videlo se da gleda u nas, ali mu pogled beše uprt za čitav pedalj povrh nas. I što mu se mi više približavasmo, pogled se sve više bližio tavanu. A lice!

I što mu se mi više približavasmo, pogled se sve više bližio tavanu. A lice! Na njemu je bilo nešto tužno, pa — ne umem vam drukčije opisati — pa veselo!

Ja se javim pomoćniku i uđem u „malu sobu”. Ali tek što sam bio otvorio vrata i video onaj Značajan pogled koji, kad su vrata škripnula, beše ukočeno upravljen povrh njih — tek sam, velim, odškrinuo vrata, a neki zatvarač koji

Na krevetu pokraj čiča-Ćorđa sedelo je žensko stvorenje, i ono je gledalo, i gledalo u mene. Ali taj pogled bio je nešto sasvim drukčiji od Đorđeva.

Ali taj pogled bio je nešto sasvim drukčiji od Đorđeva. I taj je pogled dolazio, istina, ozgo, ali je se spuštao kroza me i slazio još za čitav hvat u zemlju.

Sve miriše na proleće, izdašnost, plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak ideala.

Sve miriše na proleće, izdašnost, plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak ideala.

— O tome nema sumnje! — rekoh i ja, tek da se nešto rekne. A devojka isto onako seđaše, isto onako ruke držaše, isti pogled, suze — sve! I opet beše na njoj sve drukčije, sve kao obamrlo, obešeno, bez izraza!

A, nije! To je Joca doktor! Gle kako zaljubljeno gleda u nju! Poznajem, poznajem! Znam sve! Eno onaj isti ozbiljan pogled na njemu, koji sam juče opazio i kome sam se čudio! Dakle to li je! Naravno!

Sećam je se kao deteta, sećam kao — žene, ali — ne moje žene! U kakav se mađionični, sanjivi, srećni pogled sklapaju one njene puste oči! Eh, šta sam tada mislio, šta osećao, šta hteo? Zar da živim bez nje, zar...

Hteo sam i da joj bacim koji „značajan pogled”, ali ili mi to nije išlo od ruke, ili se ona činila nevešta. Naposletku, Đorđe poče svoj govor presecati sa: Haj...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Po svemu se videlo odmah na prvi pogled da je kuća bogata. Neka sudi sada čitalac: koliko se njih moralo roditi, venčati i razvenčati i umreti u selu pa da se

Jozefa kako je uzeo jednom paoru plug iz ruku, pa sam on ore, a paor Švaba dig’o ruke, a upro svoj blagodarni teleći pogled u nebo, pa veli: »O, bože, ovakoga monarha daj da poluči svaka nacija!

Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu. — Kako pitomo gleda, pa kako je samo smerna i stidljiva... — I vama se to dopada!?

— preti mu prstom Melanija, i gađa ga cvetom koji dotle držaše na grudima. — Znate li vi da nijedan vaš pogled na nju nije izmakao mom oštrom oku! Čuvajte se, gospodin’ Pero! Znate li vi šta to znači: do srca uvređena sujeta?

I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled njegov! Jako joj žao što je onakva bila.

breskvama duranclijama, njemu odmah padnu na um Julini crveni obrazi); pa njen miran i dobroćudan, njen detinjast pogled, — sve mu se to dopalo, i padalo na pamet kako bi to lepo bilo kad bi svega toga bilo i kod Melanije, koju je,

je si l’ što smislio? — zapita pop Spira Arkadiju posle dužeg ćutanja, ne mogavši duže da izdrži drzak i bezobrazan pogled onoga na dnu. — Pa, da vi’te, i smislio sam... Samo ne znam ’oće l’ valjat’ štogođ — veli Arkadija.

Umreće i prežaliti neće što ga nije il’ kupio il’ ukrao. Zato je sada setan, lula mu se ugasila, i pogled mu bludi po pustom vašarištu.

— ... Kakav sam ja bio ondak, i di treba da je sada moj kraj... pa di sam samo pogled’o, bilo je cigurno moje; i kako sam se mogo oženiti! — Znam, čula sam za tvoja čuda i pokore!

I mlada beše divna. Plave oči kao nebo đurđevskoga dana, a pogled joj svečan i divan kao današnji svatovski dan. I dok su rođake još nešto šuškale i opremale oko Jule kod kola i

! A ona ga gledaše svojim blagim plavim očima, svojim iskrenim, vazda prijateljskim pogledom. I pogled taj, ne mogaše više da izdrži setom obuzeti putnik nego se rukova, skide šešir, i reče: Zbogom! i kočijaš potera konje.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

prijatno lice; vidi se da je rada dopadati mu se, da ga nije rada iz šaka ispustiti; al’ tek katkad baca umiljat pogled i na Ružičića. FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi.

Tu namešta usta. Sad ih malo jače skupi, sad opet popusti, pa se malo smeši, a očima izvrće da pogled ugodi. Naposletku se sasvim namesti, pa ustima ni da makne. Mati spusti firange da, bajagi, sunce ne upire.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Još jednom, poslednji put, baci pogled po sobi, na svoje građanske rite, na knjige, na fotogoafije, na plakate i na tabake.

Dućani su bili prepuni kupaca ratnih potreba. Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi. Jurišić baci pogled tamo preko dveju reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na

Njegov pogled zamagljen maločas napetošću i nasilnošću rizičnoga rada, izgubljen sad u onom crvenozlatnom ognju, najedanput jasno vide

I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista. I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan. — Šta bi hteo da kažeš?

On pogleda po selu. I taj njegov pogled, zasenjen i mutan kao i njegove misli što su plavile sve po nekim crnim talasima, video je samo neodređene utiske stvari

I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla. Njena lepota privlačila je svačiji pogled, ona zato nije kriva, a o svemu onome što je glavno vodila je i sama računa.

Koliko se samo mučila, plakala, vežbala da obuzda onaj pogled i sve činila da ga zadovolji, ali on je tražio mnogo i sve više i svakog dana postajao sve grublji i dosadniji.

očajno sporo odmiče, i sve ono u kupeu znoji se i stoji onako u onoj zapari i onom položaju užasno istom, pa ga onaj pogled iskrpljene devojke kroz prozor i preko njega prosto pali kao plamen.

Kao da je pred njom njena rođena snaja, takav je tačno izgledao taj strašni pogled koji je davio. Oni to opaziše pa se izmakoše.

Jer sva ona, nežna je i mora da pripada meni i pogled jedan poklonjen drugom nije drugo nego zločin. Ništa tu, drugom ne sme da pripadne, jer je ona žena, te kad pripadne

A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled. U ilovači, na crvenom šljunku, videla se nepomična, bleda silueta njegovog Hristića. VI.

kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava.

Afrika

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao

S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled. Docnije na jednoj brzoj rečici, zaklonjenoj dubokim zelenilom, dve žene neverovatne lepote, potpuno nage, kraj svih

Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas

Slikam ih, i dok, belo obojena, fetišerka očigledno uživa i vrti se sve bliže aparatu, male imaju preneraženi pogled od straha ali ne prekidaju igru.

punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede.

je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro umobolni pogled, faunsko crno telo, strašno prljavo, i ulepljenjo blatom. Na reci Zazandri zatiče nas noć.

Ovaj se opet sakri iza prethodne svoje uljudne izjave: on nalazi da je prilika vrlo pogodna. Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek.

Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju. Trenutak docnije digoh pogled i videh životinju, sasvim šarenu, nalik na pantera, ali mnogo manju, kako me mirno posmatra sa praga.

Što se tiče odnosa između čoveka i žene, prirodnog odnosa, kod crnaca je on već na prvi pogled čudan. Ja ga beležim jedino zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od

Svoj vreli i tamni pogled oni ne dižu nikako sa zemlje. Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Posmatrao je, ispod oka, Isakoviče, i, dok su oni obarali pogled, Garsuli se smeškao. Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je da mogu pušiti, i u njegovom prisustvu.

Bio je gologlav i disao je teško. Kad je ugledao Grka, on zastade i zadrža na njemu pogled svojih velikih očiju, nekoliko trenutaka.

Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih konja, na njihov pogled vatren i čist. Činilo mu se da vidi njihove nozdre, duguljaste, unutra crvene, njihov dugačak vrat i mršave čeljusti.

“ Kad njen muž to ču, on se trže, razrogači oči i pogleda je, trudeći se da joj uhvati pogled. Zatim opet prisloni glavu na direk, kao da traži meko uzglavlje.

Ubiće ga, pazi šta ti rekoh, u arištu Oseka!“ Đurđe je bio stao na utrini, kao ukopan, raskrečenim nogama, upirući pogled u daljinu. Zatim se poče pipati oko pištolja i opsova: „Petre! Je li? Kako ono beše po zakonu njihovu?

Gospoža Božič ga je posmatrala, svojim krupnim, crnim, očima, od početka, milo, a devojče ga je gledalo, kad bi im se pogled susreo, čudno, ukočeno.

Kad bi joj muž rekao nešto grubo i skaradno, ona bi uprla pogled u svog saputnika, kao da traži zaštite. Neki čudan osmeh, koji nije bio onako vedar, kao u Varvare, nije joj silazio,

Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled. Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu. U ruci je držala crnu lepezu.

Isto lepo, setno lice, ali sa malo prćastim nosem, a isto tako i taj mio pogled. Kad je Isakoviču pao pogled na Božičkinu lepu, bledu ruku, pretrnu. U ruci je držala crnu lepezu.

Njeno telo je bilo telo prave lepotice, a tako blizu, u kolima. A njen pogled pun nečeg milog, i strasnog, kao u zanemarenih, mladih, a lepih, žena.

Kad bi okrenuo glavu od nje, Pavle bi susreo tamni pogled očiju gospože Evdokije. Ona je sve to gledala i slušala, nepomično.

Njen tamni pogled, kojim ga je u kolima gledala, bio mu je dosadio. Ta žena je imala čudne trepavice, od kojih su gornje bile duže nego

Teodosije - ŽITIJA

Pocle y neko vreme odahnuvši, gore ka njemu uzdižući pogled i klanjajući se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama koreći ga i prebacujući mu, govorahu: — Zdravo, o

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Uz nju idu nestanak promene kod imenica i upotreba predloga. Ali što još više na prvi pogled pada u oči, to su rasne osobine stanovništva istočno od Iskra i od Ihtimana u Bugarskoj: tamo su mnogobrojni

Ovi su tipovi dovoljno različni da se mogu i na prvi pogled raspoznati. Uostalom oni nisu razdvojeni jasnim granicama: prelaze jedan u drugi prelaznim zonama čije se stanovništvo

Imaju osećanja za lepe panorame pojedinih vrhova i zato je za takve vrhove u dinarskoj planinskoj zoni često ime Pogled.

Naročite psihičke osobine. — Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima.

Nekada povijeni, ljudi su sada uspravljenijeg hoda, lica su im postala vedrija, pogled jasniji. Više se kreću i izgleda da ih je mnogo više nego pre rata.

Treći od njih, onaj zidar, još je zadržao mavrovsku nošnju. Sva trojica imaju onaj trezveni pogled na život, koji kreće na rad i preduzimljivost i koji je karakterističan za srednje varoške slojeve u Srbiji.

Nema na njima onih kosovsko-metohijskih crkvenih uticaja. Na prvi pogled se zapazi i razlika u odelu između gornjeg i donjeg Pologa: do Tetova je donjopološka kitnjasta nošnja, s dosta vezova, od

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Tek sam uletio u nju, a već mi na drugom kraju viri glava! Vrlo zabrinut, Kruškotres baci pogled na zvjezdano nebo, ali kako je mjesec već bio zašao, on se još više prepade.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj pogled Zategao ga od palca do palca Pa hoda po njemu hoda Prvo polako posle brže Pa sve brže i brže A onaj se igra svojom

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu). RINA (Pošto je bacila jedan prezriv pogled na Pavla, polazi u svoju sobu.

SPASOJE: I mnogo štošta više. MARIĆ (pogleda Novakovića pravo u oči, pa kad ovaj obori pogled, on mu sa dubokim prezrenjem okrene leđa obraćajući se Spasoju): Razume se da iz reda tih besprekornih svedoka neće

Je l' te... je l' te? (Pogleda ih, ali oni ne dižu pogled. Sa gorčinom i bolom.) O, koliko mnogo nevaljalstva, a koliko malo hrabrosti; zar niko, niko zar ne sme da kaže: je li

(Opšti diskretni pogled i izmena pogleda.) SPASOJE (brzo prihvati situaciju): Gospodin Švarc je član uprave preduzeća „Ilirija” i po

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ćuti. Dragana i Jasmina su razgovarale nešto, svaki čas upirući pogled u mene. Onda je Jasmina rekla kako sam zaljubljen u Turkinju, a mama se nasmešila. - Pa šta?

To me nije preterano privlačilo, jer nisam voleo hladnoću, pa sam ponovo okrenuo pogled prema drugom kraju šina, onim koji je išao za Atinu, Istambul, zatim preko Arapskog poluotoka prema Indiji i još dalje

Rašida je pratila očima moj pogled, a onda, izvlačeći ruku iz moje, rekla da se ona sprema, da će biti spremna, potrebno je samo da završimo razred, sve

Crn i visok, imao je oči čiji pogled nisam mogao da podnesem. Ne znam zašto sam ga uvek zamišljao kao visokog i crnog kad je Rašida plava, ali ja sam ga

Pisao sam polako osećajući neprestano Rašidin svetli pogled u potiljku i pismo je ispalo šećerasto uznemireno. To sam shvatio tek kasnije kad je Ataman zazviždao triput pod

Žene nikada nisu deca! - govorio je taj pogled. On sâm je ćutao, zatim se nasmejao i digao, rekavši da ga potražimo na igranjcu, posle, naravno, kad završimo sa

Petrović nije stigao da i meni predaje istoriju. Pokušah da ulovim Rašidin pogled, ali je sada njen otac stajao tako da sam jedva mogao da je vidim.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i tihim

Onda bi se gospođa Soka namrštila, bacila bi „prezritelni” pogled na takvog deliju, a gospodar Sofra ućutao bi, i svojim ćutanjem protivnika prinudio da se udali, a posle dao bi mu na

Putnici večeraju. Goli sinovi pogled krvav bacaju na putnike, jedan na drugog gledaju, šapuću. — Čamčo, mi smo na zlu mestu, vidiš one?

Krečar sav pobledi. Od golih sinova sad jedan iziđe, sad uđe; tako se menjaju, ali uvek opasan pogled na putnike bacaju. Na polju obilaze kola, no onde su kočijaši. Tu su i konji, pod vedrim nebom.

Komesar meri Čamču, a Čamča tako junački pogled baca na komesara, kanda je on sam svu četvoricu smakao. Sad prijateljski zasednu i dublje se razgovaraju, i kad im je

uzano i jako ovalno, suvo, žućkasto; oči crne, velike, velike obrve, čelo, visoko, pa spreda dosta ćelav, ma još mlad; pogled ponosit. Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”.

Lujze vidi se da joj je milo što je Šamika došao; poznalo se to već pri pretstavci, pa sada, razgovarajući se, baca pogled na ogledalo i namešta kosu. Vidi se da bi se rada Šamiki dopasti ili drži da mu se već dopala, počem je održao reč.

Setio se šta misli Šamika. Kad večeraju, a Lujza vesela, oca služi, smeši se, baca kradom pogled na Matildu, a otac ćuti do kraja večere. Kad posle večere, Lujza ustane, hoće da ide, al’ je otac zaustavi.

Iz očiju im dobro ne gleda. Pera uđe sa konjušarima. Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema. Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče!

Pera uđe sa konjušarima. Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema. Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče! Otac se ne odazva. — Dokle ću ja bećar biti pokraj vas?

Baš je deveti dan. Opet dođe malo k sebi. Šamika, Marko Ćebetarov, šegrt i sluškinja su kod njega. Gospodar Sofra pogled baca na kontrafu pokojne gospođe Soke, pa onda upravi oči na lik svetog Nikole, strese se i uzdahne.

— Dobro došli! Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva. Juca gleda dole na buket. Oh, kakav je to pogled! Lepa još usta smeše se, a oči zapaljene, kanda joj dušu gore. Juca uzdahnu, pruža Šamiki ruku.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Lepotica na glasu, prolepšala se još više, u prvoj godini braka. Koža njena i kost, smeh i dah, kao i njen pogled, imali su neki gladak sjaj što je svetleo u njoj, dok je nosila čedo u sebi.

Njen zagrljaj, njeni bezumni napadi, njeni dugi, neumorni prsti. Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen plač.

Konj ga je odmereno klatio i to ga potpuno oslabi. Ono što je ostavio dođe mu kao i da nema, i plač ženin i pogled bratovljev i toplota malog deteta, pomešaše se s maglom. Sluge iza njega behu zaostale malo i on oseti potpunu samoću.

Rosa ih je bila sve ovlažila, a u čupavim kosama ponesoše iz šatora slamke. Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge.

Za njega nije bio onaj kikot, ni ta ćeretanja, ni sve to. Za njega je ona imala i drugi glas, i drugi pogled, celo jedno drugo biće. I ne samo ona, već i njene sluškinje, bez naročite naredbe, menjale su se, kad bi on dolazio.

kad je uze, hladne i glatke kože, koja je za nju bila najdublji izvor uživanja, jer je bila neobično čista i prijatna. Pogled njegov žut, sa tačkicama crnim, tada još nije bio zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim

Čudan i tužan, on je za nju imao pogled kojim nije gledao nijedno drugo biće. Slast sa njim, kraj svih neprijatnosti, bila je za nju još uvek neuporediva i

Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega što se spuštao po urvinama u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih

ona je, pogledom u kom je bilo više gnušanja nego žalosti, okrenula glavu od one manje, sve krastave, i zadržala pogled na starijoj, koja, držeći za ruku jednu sluškinju, jednako nešto raspitivaše.

objasnili položaj kuće koju mu pokazaše na brdu, Aranđel Isakovič htede već da naredi slugama da razruše plot, kad mu pogled privuče čudna prilika, koja se crnela iza drveća.

Taj pogled mu ostade jedino, i njegovu boju nikada više nije mogao da zaboravi. U izdisanju njegove snahe, koja više nije mogla da

Njene oči bile su mu još u pameti. Veliki, plavi pogled njen, vanredan i pri izdisanju, koji je svetleo nad njom i koji nije gubio svoj modar sjaj u njegovoj duši.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako se, po verovanju, posebno opasan prvi pogled odvodi sa lica koje je izloženo opasnosti na neki drugi predmet ili osobu kojoj zle oči ne mogu nauditi.

Paunovo pero, neobične lepote i upadljivog izgleda, mlada nosi na venčanju upravo zato da bi skrenula pogled zlih očiju sa sebe na njega. Svadbeni scenario kao jednu od obaveznih uloga predviđa i čauša.

⁸⁵ Na prvi pogled, čini se vrlo čudnim kako mogu roditelji svojoj maloj, tek rođenoj deci davati tako grozna, ružna imena.

¹⁷⁰ Najveća opasnost od uricanja je onda kada se pogled zlih očiju udruži sa rečju kojom se izražava čuđenje, divljenje i zavist prema nekome ili nečemu što je mlado, napredno,

Najbrojniji i najraznovrsniji su, međutim, postupci kojima se neželjen pogled zlih očiju skreće sa ugroženog, nejakog deteta na nešto drugo što snažno privlači pogled, a sámo ne može biti urečeno.

postupci kojima se neželjen pogled zlih očiju skreće sa ugroženog, nejakog deteta na nešto drugo što snažno privlači pogled, a sámo ne može biti urečeno.

Ono na što se skreće pogled mora biti neobično, čudno i privlačno bilo svojim oblikom ili bojom, bilo sjajem ili naročitim položajem.

Ovi predmeti koji privlače opasan pogled (inače bi on pao na dete) služe kao gromobran koji odvodi i neutrališe udarnu, najkobniju snagu koju ima upravo prvi

(inače bi on pao na dete) služe kao gromobran koji odvodi i neutrališe udarnu, najkobniju snagu koju ima upravo prvi pogled zlih očiju.

na kolevci, upadljive šare na prekrivaču, izvesni ukrasi koje dete nosi — sve je to zapravo nastalo zato da privuče pogled zlih očiju i odvrati ga od slabašnog i uroku podložnog deteta.

Za razliku od upadljivih predmeta kojima se samo skreće pogled zlih očiju, amajlije mogu biti i skrivene, neupadljive, ali su svejedno moćna sredstva za poništavanje ne samo dejstva

). U primorskoj nahiji, kada porodilja prvi put izađe iz kuće, ona treba „da okrene pogled na more ili rijeku, da bude obilate hrane u mlijeku; nipošto ne valja da gleda u planinu ili brda, jer će joj nestati

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ko su oni, ko su oni? To su jeretici i babuni. Idu carskim drumom ljudi rasporenih nozdrva, pogled im se gasi Ko su oni, ko su oni? To su od gospodara odbegli meropasi.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On sluša glasove koji stižu niotkud, izbavljajući ga iz kuhinje. To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju.

Kada se mladi čovek i mlada žena otkriju u toj sali punoj tajanstvenog filmskog sumraka, oni skrenu pogled svak na svoju stranu.

– Šta joj je? — upita stjuardesa. – Poludjela — objasni Stonjanin. – Sirota! — uzdahnula je kaluđerica oborivši pogled. Otključala im je crkvu. – Pita Gospoda zašto je ostavio... reče čovek. »Gospode, Gospode, zašto si ms napustio?

Sunce je izišlo iza bioskopa »Imperijal« i učinilo da svaki pogled bačen na tramvajske žice bude presečen njihovim svirepim sjajem.

hiljadu sitnih anegdota koje je čitao u novinama, hvalio se svojim poznanstvima sa slavnim ličnostima, a njen somotasti pogled lagano se nalivao divljenjem. Bilo je to pravo malo čudo.

Videće najpre sebe na maturskoj slici: visoka talasava frizura i drzak pogled, leptir-mašna (ceo razred slikao se sa jednom leptir-mašnom posuđenom od fotografa), a zatim »Pozdrav iz JNA, Pula

Pričaju da je to bilo sve što je pogled mogao obuhvatiti i oko dosegnuti, i još pričaju oni što su pratili profesora da su se u daljini videli plavičasti venci

Samo su posteri bili drugačiji. Sredovečni muškarac posmatra u sumraku mlado telo što leži pokraj njega. Pogled mu lagano putuje niz slalom kičme, sve do vretenastih nogu bez trunke sala.

Jedan trenutak se odlučivao da li da prihvati ili ne, ali pogled na ta podbula lica profesionalnih podvodačica, njihove bradavice iz kojih su rasle dlake, dvosmisleni način na koji su

Bacio bi pogled na automobile što su ih prestizali i nikada nije primetio da se u njima ljudi prepiru — sedeli su mirno gledajući ispred

— Ali na reci je... pokušava Maki da bezuspešno odbrani Adu, no sivi čovečuljak ga prekida: — Ne zanima me vaš pogled na tu stvar., mi već znamo kud su vas odvele vaše ideje, i o tome smo razgovarali na sudu!

Ali, jednog dana, dok je sedeo u parkiću preko puta »Tri lista duvana«, oseti na potiljku nečiji pogled. Okrsne se i ima šta da vidi: gledala ga je zapanjeno njegova rođena kći — studentkinja, da bi trenutak kasnije zbunjeno

Matavulj, Simo - USKOK

sve tri živo skrenuše oči na izvanjca, koji, stasit, spretan, bjelolik, nježnog, ali i muškog izraza bješe upro pogled u plamen.

I gostov pogled odjednom pođe po kući i čeljadi, te se ustavi na lijepoj zubljonoši. Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i

među slobodnijem i ponositijem narodom, uza ženu kakva bi bila Milica, a, razumije se, primivši i njihove navike i pogled na svijet. Šta gubi lišiv se izvještačenijeh potreba i navika i predrasuda svoga staleža?... Koliko je godina Milici?

— reče Savo smijući se, jer bješe opazio da taj lik najviše privlači uskokov pogled. — Pravo da vam kažem, milo mi je mnogo što ga ovdje vidim!

Kad vladika izide, pogled mu se trenom zaustavi na uskoku i osmijehnu se. Jutrenja nije dugo trajala. Iz crkve duhovnici s Jankom otidoše u

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Blagonakloni pogled prema Zmajevim dečjim pesmama nije ublažio Nedićevu strogu presudu: to bi , otprilike, moglo da znači da su Zmajeve

Ona se u njemu pojavila kao Ersatz. Stvorili su je loši pisci, držeći se dobrih, na prvi pogled uverljivih opravdanja. Njihova književnost računa s nerazvijenim ukusom širokih masa najmlađih, nastojeći da ga, takvog

Slikajući dečje ponašanje, pesnik se dobroćudno smeši, ali uz taj osmeh ide prodoran pogled, kome ništa ne izmiče. Prema blagim manama, on je blagonaklon; prema težim strog, ili ironičan.

Ono što bi u ozbiljnoj pesmi zvučalo banalno, u dečjoj se na prvi pogled lakše podnosi, ali se od banalnosti ipak nije udaljilo.

Branko Ćopić spada u one pisce koji su sve naučili u detinjstvu i u zavičaju, kojima je dečji pogled na svet i na zbivanja osnovna snaga dara, sam taj dar.

Mit o dečjoj neiskvarenosti jedna je od onih zabluda koje se neguju da bismo odvratili pogled od neveselog stanja stvari, da bi nam savest bila mirnija.

između nekih zvučnih i potpuno podudarnih reči otkrili su se u svim njihovim mnogoznačnostima, dali nam se na prvi pogled, u distisima, gde rima pomamno i nezasitno doziva rimu, i gde stih neprestano traži i nalazi zadovoljenje u zvučnoj

Više no danas — na prvi pogled, barem - svet je bio naseljen tajnama i čudima. Moglo se sanjariti plodnije i lakše, tj. moglo se pretpostaviti da se do

U trenutku potpunog izbezumljenja pogled joj se slučajno zaustavlja na licu jedne devojčice u prvom redu: prepoznaje svoju najbolju drugaricu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ščerbatov i V. Troepoljski izdali su drugo i popravljeno izdanje ovog Orfelinovog dela. OPŠTI POGLED. — Delatnost Zaharije Orfelina u srpskoj književnosti je raznostrana i plodna, i nekih trideset godina on uspešno radi

IV. OPŠTI POGLED NA NjEGOV RAD I NjEGOVO MESTO U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović je novator i inicijator kakvi se retko viđaju,

OPŠTI POGLED. — Iako je Mušicki za sebe pisao da je »gotovo sav čuvstvo«, on je u osnovu bio suv i hladan čovek, bez mašte, bez

OPŠTI POGLED. — Sima Milutinović je bio slavljen kao retko ko od srpskih pesnika. Neobavešteni Gete preporučivao je da se Serbianka

OPŠTI POGLED. — Sa Jovanom St. Popovićem u srpskoj književnosti desio se čudan slučaj. Racionalist i pesimist nije se mogao dopasti

Ti m̓ uvede pogled prvi u zračnijem prostorima, u kojim se zv̓jezde tiće i šetaju horovima... Milutinović je u svakom slučaju otvorio

OPŠTI POGLED. — Njegoš je umro mlad, kada mu nije bilo ni četrdeset godina, u naponu snage i zrelosti svoga talenta, onda kada je

On je čovek novih i naprednih ideja i njegov pogled okrenut je ka budućnosti. On traži da se narodne mase ne samo duševno no i materijalno podignu, osuđuje inteligenciju

i 1853). Kao svoju akademsku besedu štampao je u Beogradu 1889. Pogled na poeziju i njen uticaj na čovečanstvo. Od njegovih prevoda vrede pomena: drama Napoleonъ Bonaparta (1850) od

IV. OPŠTI POGLED NA NjEGOV RAD Vuk Karadžić je jedna od najoriginalnijih i najjačih ličnosti cele srpske književnosti. On je svoj čovek

OPŠTI POGLED. — Poezija Branka Radičevića imala je zanimljivu sudbu u srpskoj književnosti. Novinom pesničkih motiva, smelošću ideja,

OPŠTI POGLED. — Svakako da se Zmaj ne može nazvati velikim pesnikom u evropskom smislu reči, ali on se još manje daje svesti na sposo

Milićević, Vuk - Bespuće

Lijeno i lagano je podigao oči, pogledavao nekoliko puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan, pun modrine i svjetla,

On zna, kako mu je pogled vratolomno sletio niz brdo, izudaran o drveće koje smeta, upijao se željno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se

I u njoj se zbivalo nešto. Ona diže glavu i nađe njegov pogled, sljubivši ga sa svojim, i samo što duboko uzdahnu i strese se.

I kad tamo, iza brda, počima da se rađa oblak, on u svoj pogled meće i ljubav, i molbu, i preklinjanje, pozdravlja ga radosno kao brata ili prijatelja, s uživanjem ga prati kako raste kao

— Gavre — viknu — traži te nekakav gospodin, i odmah otrča natrag. Gavre Đaković baci pogled za djetetom, čisto ne vjerujući. Ko bi to bio da ga traži!

srknu malo na vrh jezika i pokaza licem da je više nego zadovoljan i kad ispi, on dobaci Gavri Đakoviću jedan ljubazan pogled. I poče da hvali šljivovicu; sa rđavim akcentom, zapita, onako nemarno, ima li je još mnogo. — Nema. — Nema!

sa svojom kćeri koja je stajala malo po strani i gledala kroz otvorena vrata, bacajući kadgod na njih dvojicu po koji pogled. Oni se osmjehnuše i rukovaše. Inženjer ga pozva da pođe s njima, pokušavaući da ga oduševi za svoj posao.

Ona je bacila svoj šešir na hrpu suvog lišća, i oni sjedoše, pogledavši se u isti mah, i baciše pogled na više. Odozgo se čuo ozbiljan, pola ljutit i odsječan inžinjerov glas koji je davao radu jednu oštru i zapovjedničku

kako joj igraju grudi kako joj ruke, vlažne od suza, pritiskuju lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako

i onda gdje lagano mahaše nogama nad vodom, i gdje korača preko kamenja unskom obalom, a on hita za njom, ne odvajajući pogled sa njezinog struka, ni sa pleća koja se provide.

Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči. On baci na nju jedan pogled sa strane: ona prevrtaše u rukama neki vez, a oči joj se bijahu izgubile na drugoj strani preko Une. — Vi se ljutite?

„Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?“ I tražaše odgovor. Pogled mu nehotice pade na njihove prozore. Svjetlo je bilo ugašeno; valjda su već bili legli.

Sremac, Stevan - PROZA

I kad se uverio da je sve kao dobar i predostrožan domaćin uradio, vratio se bacivši još jedan pogled na svoju pečenicu, koja je na bezbednom mestu stajala. — E, moj mačore, moj zli komšijo, i ja bi mufte!

Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj? tu je na priku pao jedan bolno-umilni pogled, koji se nešto malo usput i za Jovu zakačio. — E, tako te ’oću! — veli Jova razdragan, pa je zagrli.

Radičević, Branko - PESME

Kad u kolu drugi klonu, Tvoja noga jošte plete, Kad im perja jurve tonu, Tvoja perja gordo lete, Ljupko miga pogled tvoj — Blago meni, da si moj! 6.

“ To veli Mita, Milana tad gledi, A njegov ne mož' da podnese pogled. Na njemu leži Milanovo oko, Iz sebe šiljuć tužnog ognja zrak; Kô mesec kad ga laki oblak krije, Baš tako tužno on na

No kada pogled Milana joj stiže, Čini se njojzi da je sve to jasno; Na kolenima on tu kod nje beše. Kad njeg'vo suzno oko ona spazi,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Ista stvar? — ponovi djed potišteno. — Ma šta je tebi, stari? — začuđeno će bradonja dižući pogled s bloka. — Šta mi je, šta mi je? — opet ponovi starac s mukom se upinjući da dođe k sebi.

Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće. Nije to baš bilo lako i jednostavno, kao ni svako drugo

A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh. Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge. — Eto ti, uzmi moje cipele, meni ionako neće više trebati. Uvijek si imao sreće više neg ja.

izdajnici? Izdali, kaže, zemlju, borbu, a? Perajica se, valjano i temeljito, useknu u nekakav siv peškirić, obori pogled zemlji i poče da nabada riječima kao da nešto vrača i čita iz piljaka pred sobom: — E, moj kumiću, moj kumiću, znam ja

Sljedećeg dana, u rano jutro, Miloš se uputi uzanom stazom, kroz šikaru, prema ivici brdskog hrbata. Odozgo se otvarao pogled na tijesnu dolinu rječice pored koje se provlačio drum.

više duboke zelene doline s nejednakim raznobojnim krpama njiva i polomljenim ogledalima rijeke nanizanim uz vrbike. Pogled više ne može da sunovratke zaroni u poznat udubljen predjeo, da srce pretvori u slobodnu pticu koja će zaploviti

— Znam ...ne govori. Ja još uvijek osjećam na sebi njen pogled, kos i nepovjerljiv. To u meni i sad pulsiraju i luduju mojih uznemirenih četrnaest godina.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A on siromah muca i krije pogled od nje. — Kaži, ili sad ću da se naljutim? — veli mu ona mrgodeći se i okrećući se tobož ljutito od njega.

— Šta ćeš, Dimitrijo? — upita ga ona kroz plač. On diže glavu, pa kad je vide onako uplakanu i vrelu, pogled mu se smrači i zasvrbe ga nešto oko slepih očiju. Otpoče se češati. Ostale žene uzeše ga grditi.

silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled. Toda, dignuv ruke, trgla se, ukočila i gleda ga uplašeno. — Šta je, crni Dimitrijo? — A-a-a...

— Čitaš li? — pitaš me i naginješ se da pročitaš ono, što čitah. Slučajno mi pogled pade na tvoju ruku i čisto se trgoh, kad je videh kako se ispunila i prolepšala.

“ I kad bi ti osetila da sam ja baš to isto i pročitao, oborila bi brzo pogled i zacrvenivši se rekla bi: — Možeš da govoriš šta hoćeš! Eto tako je to bilo!

Uvek beh suv, iznemogao i bled. Čak mi je bledoća i godila. Moj korak beše trom, nemarljiv i nesiguran. Moj pogled ili mutan ili grozničavo svetao. Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu.

Čak sam se bojao da je mrtvu vidim, već sam krišom bacao pogled kroz prozor u gostinsku sobu u kojoj ona beše spremna da je vidi svet i pripali joj sveću više glave.

Ona klecnu, pogleda ga preklinjući prestrašeno i htede pasti, ali njegov oštar pogled i surov izraz lica povratiše joj snagu. I, jedva idući, poljubi sve one ljude u ruku.

Gospode Bože, sveta Bogorodice... Gospode, Gospode... Bože, šta je ovo! — šaptaše ona dršćući od straha i krijući pogled od svetlosti. — Umudri me, slatki Gospode! ... Oh, grešna i crna ja!

Kad samo pred kim stane, obori pogled i ište što, a glas mu tup, mlak i monoton, čoveku dolazi da beži od njega, samo da ga ne gleda takvog.

Na trepavicama suze, usta bolno, plačljivo razvučena. Ali ja bejah dosta snažan, te izdržah taj pogled. — Ah! ... — uzdahnu ona i diže testije, pa jedva iziđe na kapiju.

Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je trebalo učiniti pre ručka.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Svetla kruno, JOSIFE VELIKI, Prostri milost TVOJU na rod srpski. Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu.

Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope; u sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovršenstvo dovesti; delo vesma

Kostić, Laza - PESME

Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz

Kad me lepo čedo mamne, te za njome svest zabludi, mrežom gustom kose pramne zakloni mi pogled ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih

” Još dalje piše, još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je trenut, samrtno oko mora zasenut, samo se vidi vatra sve žešća, strašan je plam, al' strašnij' navešća.

žarom željnih pogleda ognjenog oka Delilinoga, tako se srce od plama živa u smrtnu studen tamnice skriva, slepilom žarki pogled okiva, te — pesnik biva. Samson je pevô.

svoga minula dela, divotu mušku divskoga tela, prebujne kose srezani pram, ugasle zvezde zenica slepih, pevô je pogled očiju lepih, pevô je ljubav i njenu silu, oh, i Delilu! Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Jednom sam čuo te u glasu drozda, Na severu, a s proleća je bilo; Jednom si pogled krznula mi krilom Pčele što tromo zuji oko grozda. Trezna halucinacija.

koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika pevača; Dok mi pogled klizi po ploči zaliva Sa još svežom brazdom promaklog tegljača. Stojte, galije carske!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

što su zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene žene, pa koristili priliku da se očešu za jedan pogled, govoreći — da, da, svakako ga kupi! — svojoj ženi koja je baš kazala da je veče prekrasno, svi oni.

Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe. Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na ovom svetu što tebi ne izgleda... kako ono kažeš? — Falš ...

— iskezi se na mene punim ustima majoneza. Na časnu reč, retko mi se događa da me neko osvoji na prvi pogled, premda o tome čitam u novinama svaki drugi dan, ali, keve mi, krajnje je vreme da se i meni to jedanput dogodi.

E, pa i tada je uvek sedeo nekako u senci. Odvajao bi s vremena na vreme pogled niz ulicu kao da nekog čeka a onda nastavljao da čita, okružen gomilom stripova, zabavnika i ilustrovanih časopisa koji

U početku, naravno, oči mu nisam ni primećivala — samo ruke. Trebalo mi je najmanje deset godina da najzad podignem pogled iznad tezge (da se popnem tako visoko, oću da kažem), ali te njegove ruke — imao je strašno hitre i brze prste u koje

niti njegovo delo, trebalo bi u tu svrhu balzamovati njegov veliki nokat sa malog prsta (stvar koja je prikovala moj pogled i duh) kojim je drug Top godinama razrezivao prispelu poštu, sekao šnicle, a u toku kraćeg i srdačnog razgovora sa

Dok je drug Top vezao svoj monolog, nisam mogla odoleti da ne bacim pogled na sveže otkucano pismo na pisaćem stolu. Pošto znam da ste i vi bolesnoradoznali, prilažem vam sadržaj, otkucan po

Hoćeš li da ga opisujem dalje? — Na časnu reč, takav tip bi mi se dopao već na prvi pogled! Ima nečeg u njemu. Mislim, ne bih imao ništa protiv toga da naša Ana i on ... — Nisam još završila! — reče maman.

Mislim, čitava ta stvar, u kojoj niko ne sme prvi da prekine čekanje i da skrene pogled sa kvake, ako već shvatate šta oću da kažem. — Mišelino, ljubavi, pa kako ti je u vojsci?

GLAVA XV U kojoj jedan psihiijatar pokušava da izleči Anu od ljubavi na prvi pogled; dok ona hrabro uzvikuje: „Živeo poljubac na čelu sa poljupcem u čelo!

Trebalo mu je reći da još uvek verujem u ljubav na prvi pogled, gde nisu potrebni ni lupa ni dvogled! Trebalo je lepo da se popnem na njegov sto, a da pre toga otvorim sve prozore, i

Originalna stvar! Na svom licu osećam iskosa mamin pogled. Kladila bih se u šta god hoćete da tačno zna o čemu mislim!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Manastir Rača: porfir-grafika, dobrostiv pogled, radost prostote. Raste, kao hleb, svjetlo sa kika a kroz ono Lj, Lj od Ljepote, večernji psalam vođicu slije u Drinin

Ne prenagljuj, preokrete: u biljnome zagrljaju izrabljujem slez, ljubicu i moj pogled ruže kolje. Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe.

Miriše kafa - deljen topli obrok. Októbar pali bregove Banata. Lekovit žamor, koji pogled pitom: trenutak leta uzrelog nad ritom.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Luta šumom, vjetar huči, a na panju nešto čuči, oči sjajne, pogled plah. Uhvatio Sivka strah.

“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se

KUDA ĆEŠ, MESEČE? Kuda putuješ, meseče sneni, dečače tihi, zamišljeni, kud li je pogled uperen tvoj? Zašto te majka pustila stroga po hladnoj noći, bosonoga, u plavoj halji svilenoj?

Na svaki napad, na pogled zao, ispred mene bi, štiteć me, stao. U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu,

Mala moja iz Bosanske Krupe! Naišla si kao lak oblačak, tvoj me pogled za tren obeznani, zaboravih ime i očinstvo, kako mi se zovu ukućani. Iznevjerih poput sablje tupe.

Jedan pogled Zorinih očiju zamrači mi cijelu gimnaziju. Oko srca raste barikada, zarobljen sam, ne mogu da dišem, pa se pera,

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko.

I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala! Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide vreme

A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Izmakao pogledu ptica; ni noć ne bube mi ne dolaze u ćeliju koju sam sebi sagradio, ni sveću ne palim da me njen pogled ne bi posmatrao, ni knjigu ne otvaram. Zidovi su mirni, zemlja se ne miče, zvezde ne vidim.

i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog žića bolnome treba da dojašu noću bolničari da pogled na njega svrnu i pošalju izveštaj o stanju podanika na dvor Nemanjića Simeonu mirotočivom Nas radi na

se penju jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu

kresta pod nogama poprečni kamen krečnjak i karst otvori stoga oči na planini kad sunce hoće da zaokruži tvoj pogled on se izmigolji i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan tako vedar i očaravajući pogled! (Služi se.) AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Majka se zaplakala. Otac je ćutao. Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol. Krijući pogled od mene, dobovao je nervozno prstima po stolu. Najzad progovori: — Šta ćeš... nije on sam. Ceo narod ide...

Pešaci uporno klackaju sa nama, onako u grupi, ali po jedinicama. Iako su premoreni, pogled je njihov odlučan. Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se.

Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda. Ali i taj trenutni pogled dovoljan je da slika ostane nezaboravna. Preko puta je ležao mladić, poleđuške.

Kažu da su poginuli od naših topova. Iako sunce sija, sve nam ipak izgleda sivo i nešto neodređeno. A pogled nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i

ćuteći, dok im je u ušima odjekivao jauk samrtnika I posle mnogo vremena, u besanim noćima, gledali su oni onaj bolan pogled, mlitavo telo i opuštenu glavu svoga druga. U sličnome položaju nalazili su se oni u ravnici.

— Nazad! — viknu neko i dohvati me za kosu. Ali i taj trenutni pogled bio je dovoljan da vidim prorez i prašinu od zemlje, koja se digla prilikom paljenja topa.

Dah je svima zastao, jer smo pred ustima topovske cevi, pa se pucanj sliva sa eksplozijom zrna. Vilice se tresu, a pogled je iskolačen... Ali, ovom prilikom prebaci.

Krenuo sam pred zoru i, kada iziđoh izvan poslednje saobraćajnice na čistinu, imao sam osećanje neizmerne slobode. Moj pogled doseže daleke vidike, grudi se šire od zadovoljstva i radujem se životu. Ljudi iz pozadine nemaju to osećanje.

I Aleksandar se probudio, pa onako dremljiv upiljio žmirkav pogled u komandira, očekujući šta će ovaj reći... Komandir je čitao lagano, i kretao polako glavom prateći redove.

Za vođu releja određujem kapetana Stanojčića! — Komandant upre pogled na njega. — Razumem! — progovori kapetan Stanojčić. — Gospodine kapetane, šta ste razumeli?

Neka se magla spustila i nigde zvezde, niti jasnijeg predmeta da bi pogled privukao... I oči se opet zatvaraju. Upinjem se da mislim nešto, sećam se onih strašnih priča što sam slušao dok sam

A pred očima mi sve ružičasto i nasmejano. — Čujmo, čujmo! — viče narod. — Braćo... — Slučajno bacih pogled kroz prozor i kao da se skamenih od užasa. Ama lakše bi mi bilo da sam video austrijsku patrolu...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Prilazeći učitelju, on prethodno skrenu učiteljičin pogled na sebe, osmehnu se na nju veselo i učtivo, kao svaki novi poznanik, koji se želi što bolje preporučiti.

Njegov pogled kao da govoraše: »Eto ti... sama vidiš da nas okolnosti zbližuju«. Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše

Gojko se usudi da je pogleda, ali se odmah trže i obori oči, jer oseti na sebi njen vatreni pogled. — Videćete, nastavi ona, u školi nemaju ništa: u prvom razredu ni table, ni računaljke, ni stola, prosto ništa.

— Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući. On smotri taj pogled pa se još više zbuni, ali ipak odgovori: — Tri godine, ovo je sad četvrta.

Nabraše zrelih, sočnih, nabreklih od jedrine šljiva, pa se ispeše na hum. Pogled sa huma na selo i okolinu beše čaroban, zanosan.

— Je l’ ja ? reče mališan sedeći i dalje i gledajući začuđenim pogledom čas desno čas levo oko sebe. Njegov pogled kao da htede reći: »ama varaš se ti, biće da je to koji drugi štogod pogrešio; a vidiš, ja sedim miran kâ svetac.

« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći. Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze

Otvori oči, ako hoćeš da poigramo uz mesojeđe. Gojku zasvetleše oči. On baci pogled na Ljubicu, koja iđaše napred putanjom, pa odgovori drugu šapućući: — Baš sam to juče i sam mislio...

Nekakav đavolast, detinji osmeh pređe joj preko usana i ona baci pogled na Gojka, onako u koso, ne osvrćući glave k njemu. A Gojko se pognuo, pa meri očima svaki svoj korak.

ja, koji dosad ne smedoh pogledati u žensko!... Bežah od njih kao od đavola, kao da će me jedan pogled njihov satrti. Šta je ovo ?!... Hm... to je nešto novo, što dosad nije bilo, to se sad nešto počinje, mora biti...

kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe. — Hm... kažem vam... poče on otezati, pa u govoru baci pogled na sokak i prekide, zanemi.

dugačak, a brkovi tanki žućkasti; po obrazima i bradi izrasle retke žućkaste dlake, koje se i ne opažaju na prvi pogled.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.

uslovi uzbluditi - uzbuditi se čulno uzgojiti - negovati, podići, othraniti uzmučiti se - uznemiriti se urok - pogled ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Videla sam! SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe?

Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuće): Šta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde! JELISAVETA (izlazi na verandu): Kad da ti kažem? Morala sam sama da raspakujem kofere!

Netremica, i ne pomerajući se, gleda Sofiju. Ne zna se da li je vreba, ili je njom opčinjen. Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

PORTRE Duša ti je raskidana, čista, bolna, bleda kao lica ruskih nihilistkinja. Pogled ti je gorak i svet, ko u madona, u kapelama gde kandilo jedva tinja. Ozbiljna si i tužna i poštena.

LjUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u

Ulice su nam deca i druzi, neće naš stid u čedu da puzi. Nije za život tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol. Ne daj da naše duše padnu i nastave ljubav našu jadnu, naš gorak nesrećan

Kad bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti. Smandrljao sam nekoliko fraza o

Tu vam lete zakoni, programi, kao kiša, i Renoar, kod koga na prvi pogled izbija „stari satir“, bezbrižan i vedar, ispada najdublji „Grübler“. I to ne samo nad tehničkim pitanjima.

1922. DEVOJKA Rađanja su, zvezde u jezerima, nemoćan sjaj u životu. A suzan pogled mlade majke, slab, kao ruža u ćupu železnom.

U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem. Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen

Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!

Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam. Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano.

Priđem tome čoveku i nazovem mu boga. On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi?

Ubrađena šamijom zatvorenožute boje. Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač, iako pokojnicu nikad nisam video

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao pogled na tu divnu, zrelu goru — hraniteljku.

Obuzima te milina, hteo bi da taj prizor pretvoriš u večnost i ne možeš da otrgneš pogled od toga čuda lepote, koje te zanosi, čara...

On je mislio da će ga taj sintetični pogled na njegovu prošlost odvesti samo za godinu-dve nazad, ali se on odjednom nađe u doba svoje bujne mladosti....

Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a pogled, rekao bih, veoma neodređen i nepažljiv. On gleda stoga što ide, inače bi, čini mi se, radije žmurio.

A Ljubiša, zanesen i blažen, upro pogled u daljinu, na kraj vidokruga, tamo gde sunčani zraci prave čarobnu boju od nebesna plavetnila, pa, ne verujući svemu

On produži, a direktor, po svom običaju, pognuo nos, pa drema... Opisujući Teodorino junačko držanje, pade mu pogled na Danicu, koja seđaše u prvoj klupi i gledaše ga s čežnjom. U njegovu razredu ima i ženskih đaka.

On izađe bez ikakva osećanja. Stade i slučajno mu pade pogled na brilijantsko dugme na košulji profesorovoj. On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra.

Običan pogled njegovih zelenkastih očiju napominjaše mi tih i vedar jesenji dan, kad ne možeš očekivati ni groma ni oluje, već samo

Na licu mu beše ispisana neka praznoverna i sumorna plašnja, od koje mu ceo pogled beše još mekši, još nežniji i prijatniji. Beše pitom kao ovca, i pažljiv prema svakom, pa i prema najmanjem detetu.

ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej... Čiča Pera slučajno baci oko u stranu i pogled mu se zaustavi na njegovoj drenovači, koja stajaše naslonjena uz krušku.

Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora.

Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora. Stankov je pogled čisto bludeo po glatkoj površini razlivene vode.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ovima se samo podseku noge, ćute, pa ga samo gledaju i čekaju pljusak prekora i gromove ukora. A on upre strašan pogled u njih pa ih pita: »Šta uradiste, more, vi ovden!?

Odande pita samo to koliko dana ima da odleži. Kad se Mića pokloni pred Ljubicom, ova pogleda u ćir-Đorđa, a taj pogled je značio: mogu li? Ćir Đorđe se počeša malo po nosu kao čovek kad mu se predskazuje da će se ljutiti.

je bio premešten i već počeo kupiti potpise za nepoverenje staroj opštinskoj upravi čiji mu se predsednik odmah na prvi pogled nikako nije dopao), a na dnu dopisa potpisao se: Amos Komenski »Dvojkaš«.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Uhvati onaj tren kad mašinovođa počne da glođe Suvi ponoćni ručak, varnica u stranu kad skoči... Dovoljno je da pogled ložačev nekuda pođe, — Ona, ko vojnik u maršu, lopovski sklopi oči.

stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad od toga

Težina jedne takve mase izgledala bi na prvi pogled dovoljna za potpunu nemogućnost života pod njome. Ali to je kao i sa onom starom i jako ukorenjenom predrasudom, koju sam

Neguje se i šećerna trska, od koje se na ostrvima proizvodi šećer i rum za izvoz. Odnosno trgovine, i ako na prvi pogled izgleda da je u domaćim rukama, ipak su tu vrlo jaki interesi stranaca.

Rakić, Milan - PESME

u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR VUKOTA A misliš li, serdare njeguški, da bi bio ovakvi s očima? Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Svakoga, koji bi joj se približavao, izdržljivo bi gledala i pratila, tako da bi ovaj gubio, kao sagibao svoj pogled, glavu i sa poštovanjem prolazio pored nje javljajući joj se.

kao kriva, za te svoje nade i misli o njemu, svome mužu, stideći se te svoje slabosti, jednako krila od Sofke glavu i pogled i otimala se od nje da je tako dugo ne namešta i doteruje. — Dosta, dosta, Sofkice!

Prvo što mu pade na pamet, to je da kao svakada, čim uđe, odmah baci pogled na dva velika katanca, koja su visila o dosta dugom i dubokom, šareno obojenom sanduku.

I zato Sofka, da bi ga sasvim uverila, morade izdržati do kraja njegov grozničav pogled. I on po tom njenom jasnom i otvorenom pogledu vide da je zaista istina, da se zaista rešila Potresen, zagrli je, i

Ispod svojih tankih obrva jasno pusti pogled i, na iznenađenje oca, koji kao da se još nije mogao pribrati i smiriti od straha, ona kratko, toplo reče: — Hoću!

— Mitu, Mitu, puštajte! — odjeknu S drugoga kraja od one raskalašne snaške, i videlo se kako besno baca pogled na istu onu crnomanjastu devojku, koja je kupajući se pevala i bacala tas.

svekrva danju, dok bi ona bila u zanosu, donosila, jer od stida, zbog onolikog pokora, preplašena, nije smela ni Sofkin pogled da sačeka a kamo li s njom da razgovara.

naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan, nije mogao da diše, glas nije imao svoj, ni pokret, ni oči, ni pogled svoj. A sve to bilo je ona, Sofka, i to ona, nekadanja Sofka, a ne ova, sada, kao svaka ženska i stvar, za pare kupljena.

Zamrsilo joj se platno i zove je da ga ona odmrsi. Sofka odmah odlazi. Na prvi pogled vidi gde je pređa zamršena, i sigurno, slobodno, ne otkinuvši ni jednu žicu, raspravi je, pa čak, kao da to nije tuđ

Pandurović, Sima - PESME

Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom. Moj pogled jasan i čistoti predan! Moj uzor svétli što me čini robom.

Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća! Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama jednu malu tajnu krije: Odricanje némo, jednu čežnju svelu, Strast što je buktala i

Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge, bola,

I mada nam ništa ne kažu, ne čine, Osećamo teret njihove blizine. Katkada se samo okrenemo strâvno I spazimo pogled njin, ukočen davno.

I onda, pogled ravnodušan báci Na zlo što reži kao pas na alci; Neka te ne ljute nadmeni glupaci, Nit vređaju ikad niski nevaljalci.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Prva pomisao, vidjevši ga, bila bi: čudne muške snage! A zatijem plijenilo bi ti pogled njegovo lijepo lice na kome odsijevaše junaštvo i dobrota.

Serdar je odbijao dimove: pogled mu je bio rasijan, kao onda na gradskijem vratima; ništa oko njega nije moglo svrnuti njegov pogled i njegovu pažnju.

je odbijao dimove: pogled mu je bio rasijan, kao onda na gradskijem vratima; ništa oko njega nije moglo svrnuti njegov pogled i njegovu pažnju. Lako se domisliti, čitaoče, gdje su serdareve misli bile!...

u njima joj je sav život bio, jer njeno tijelo bijaše kost i koža, a rasta bješe omanjeg, oči uprije opet put domaćina. Pogled joj sinu nekijem čudnijem izrazom, kao da je tijem pogledom htjelo prostrijeljati njegovo prostrano čelo, ulećeti u

Eto vam, u glavnijem potezima, obličija tijeh ukućana. Sa čeljadi, soldatov pogled letio je okolo po kući, i najviše zastajao na oružnicu, što blistaše uz čađavi, neokrečeni duvar.

Ele, bijaše to jedna od onijeh pojava, o kojima na prvi pogled i na prvi mah, začmeš neko opsežno iako nejasno pojimanje. Ništa te od njega začudilo ne bi!

Ranjenik otvori oči i uzdahnu. Ona poteče da potakne oganj i da pripali luč, pak se brzo vrati. Pogled Jankov bješe mutan i rasijan s početka. Ona odmače luč, otkri mu grudi i dohvativši ga za ruku, stade ga dozivati.

“ „Eto ih, Gospodaru!“ Kao da ih je pogled Gospodarev svijeh u kamene kipove pretvorio, tako se ukrutiše. Poskidali kapice, oboriše glave i ostaše tako.

Poskidali kapice, oboriše glave i ostaše tako. Dugo i dugo ih je starac gledao. Pogled mu je bio ukočen i vedar, niti je odavao srdžbu niti milost, no bješe kao ljetnje nebo bez oblaka, bezlično i tajanstveno.

“ Te riječi i mogući pogled njegov, utoliše tu časovitu buru. Svaki se, u magnovenju, preobrazi, a tišina taka nastade da se jasno čulo snažno

Oči mu sinuše od radosti. „A, fala mu! Fala i tebi!“ reče i diže blagodarni pogled put djevojke. Ali pogled mu ne srete nikoga, jer Stana odmah izađe. „Nu, šta radi, spi li?“ zapita serdar kćer.

Oči mu sinuše od radosti. „A, fala mu! Fala i tebi!“ reče i diže blagodarni pogled put djevojke. Ali pogled mu ne srete nikoga, jer Stana odmah izađe. „Nu, šta radi, spi li?“ zapita serdar kćer.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Nikole, koji svakom na vodi pomaže, — i on se spase. Našavši se na obali, on upravi pogled nebu i jetko je izgovorio gornje reči, a ubrzo napustio svoje dotadašnje krsno ime sv. Klimentija, zamenivši ga sv.

(Ljubidrag) 12 — Koji je čam nizak kao trava? (Ječam) 13 — Koji se led nikad ne smrzne? (Pogled) 14 — Najviše dýga ima i niko mu nije pozajmio? (Bure) 15 — Niti kažem, niti pokazujem? (Niti) 16 — Sto i četiri?

odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja telom, uz vragolast pogled i ljubak smešak.) Kolo (peva): Đel-đevojko, đel-dušice, daj mi se, daj!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji. Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava. I taman da se venčaju..

Stanković, Borisav - JOVČA

odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči, krupne, sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije, kad plane Jovča, pogled joj je unezveren,

sjajne, žive; pogled joj je umiljat, nežan, čežnjiv, dok je Jovča u početku gleda nežnije; docnije, kad plane Jovča, pogled joj je unezveren, prestravljen; u držanju se vidi ukrućenost).

Ne dam... (Seti se greha Vaskinog, plače): Ćut, ti! ZULFA (okrene samo pogled od njega, zaklanja se rukom). JOVČA (bolno): Staru!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti.

ko će me od nji[h] dvoje ljubeznije, milostivije i slađe gledati, glasom duše i srca svoga črez ljupki[h] očiju svojih pogled kazujući mi kako su radi i zadovoljni što smo se po tako davnom rastanku našli, sastali i vid’li, da se opet jedan

vetrenjak — vetropir večera duhovna — crkvena knjiga vešt — stvar vzaiman, vzajmni — uzajaman, uzajamni vzor — pogled, uzor vid — izgled, oblik vidim — vidljiv vilajet — zemlja, zavičaj visokopočitajem — visokopoštovan visokoumije —

sveta slučavati, slučiti — dešavati se, desiti se smatrati — gledati smiliti se — dopasti se smotrenije — obzir, pogled smuštavati se — zbunjivati se smuštenije — smutnja, buna sobesedovati — razgovarati soblažnjivati — zavaditi,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A šta je to prema pozlaćenim stubovima, svijećnjacima, krivoletima, kandilima, prema slikama i kipovima što plijenjahu pogled sa sviju strana! Na krajevima bijelijeh trpežnjaka višahu ružičaste čipke.

Tada se narod čisto pomami, jer se Dalmatinici mnogo zanose takijem rabotama!... Kad se Bakonja sagnu pod sud, ode mu pogled put konjuške, te vidje da su vrata otvorena. Opet ostavi sud, i zaboravi na strica, pa poteče onamo.

Bujas se u trenutku svuče i otpliva uz maticu. Srdar pušaše lulu. Bakonja zamišljen gledaše u vodu dokle mu se pogled ne srete s Butrinijem, a tada se i on brzo svuče i stade na panj obrnuvši leđa vodi, pa, kao i uvijek na komandu

Ona čitaše kad oni uđoše, pa ostavivši knjigu, uprije pogled na Bakonju i oboje pocrvenješe. Bakonja zatraži pedeset cigara po tri krajcara, pa dokle ona to opremaše, on pogleda na

Bakonja opet vladaše sobom, te je dočeka razvukavši usne i načinivši đavolast pogled. — Dakle tako, ti sve znaš o meni? Šta je to sve?

Oni se jedno drugom dobro zagledaše u oči. Mašine oči govorahu: „Ludo dite! Ti si se na prvi pogled u Cvitu smrtno zaljubija, ti si se sve do sad otimâ, ti si jutros došâ da mi kažeš da si gotov izaći iz manastira, ako

da se sve te osobine nalaze pri jednome čovjeku, to je teško bilo vjerovati, ali i one koje bijahu na prvi pogled vidljive zanošahu njegove parohijane.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Između njih neko prođe, prelomi pogled, i Đorđe više uvređeno no prkosno reče: „Imam i koga.“ — „A ja kupih šećer da te častim slatkom rakijom.

Granicu će opet da zatvore. — To vlada pred izbore plaši takve kao što si ti! — potvrdi glavom i susrete Đorđev pogled. A ovaj muklo reče: — Mi moramo da odreknemo kupovine. Manje ćemo da izgubimo.

Ovakav kaput ni kraljevi namesnici ne nose. Još jače zastrepe. Vukašin gleda u svoje ruke, oseća očev pogled i opravdava ga: prirodno je. Sin sam mu. I ja bih takav bio prema svom sinu. Ne volim ga manje nego pre nekoliko godina.

Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako. U ovoj sobi, u kojoj se samo jedanput u godini večera, kad Vukašin dođe. Pogled mu se pobode u guticu između njegovih razmaknutih i gustih obrva. Ljut je. Zašto?

Ovaj pali na sveću. Kosa mu zapucketa. Nekakvo mu se veliko zlo desilo. Zašto ne odlaze? Simka srete Aćimov pogled, ruke joj pođoše ka sofri da nešto uzmu, pa se polako vratiše na krilo.

— Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku. Aćim vide i spusti pogled: to su belezi Vasilija, prvog muža njegove majke.

— Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica. — Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu.

Po Vukašinu se odjednom stvrdla jeza. On se brzo svuče i baci u krevet. Oči se ne zatvaraju: pogled tuče po crnom leptiru na beloj košulji. U grudima kipi nešto gorko i vrelo.

Sreće očev pogled i ne skreće svoj. Dugo se gledaju. I zato što očev pogled pade na pod, njemu poraste sigurnost. Otac je Vukašina voleo

Sreće očev pogled i ne skreće svoj. Dugo se gledaju. I zato što očev pogled pade na pod, njemu poraste sigurnost. Otac je Vukašina voleo više i zato što je držao buntovničke govore po Beogradu, a

Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče. U čaši na prozoru nekoliko cvetova. Maslačak! Onda kad se vratio...

Tako se apsana ispraznila. On je zbog oca do sada ostao. Zato što nije imao snage ovo ćutanje i ovaj pogled da izdrži. Kad su prvi izlazili na slobodu, odričući se Radikalne stranke i Aćima, Aćim ih je ispraćao psovkama i

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju. Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?

Devojčica kriknu od čuda! Svuda, dokle je pogled dopirao, sedele su, ležale, skakale, smejale se i pevale malene devojčice u šarenim suknjama!

Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka! Stariji nakon toga dugo ćute, a malenima se čini da vide kako zvezde

Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio se i pevao: — Najzeleniji

Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica. On upre pogled u zemlju ispod oraha, I opet mu se učini da se tamo nešto komeša.

se naže na levu, pa na desnu stranu, ali mu ne pođe za rukom da se iščupa, niti da se pomeri s mesta, pa s tugom uperi pogled niz strminu. Lepotica je sve brže odmicala. Nije imala vremena da se osvrće.

— granama kao rukama bor zagrli male svirače i povuče ih uvis, na sam vrh krošnje do kojeg pogled jedva dopire, ali gonioce ni to ne obeshrabri. — Donesite lestvice! — reče zapovednik potere.

»Da se to nije sunčana zraka u dečaka pretvorila?« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile? Otac zadrhta opazivši na dečakovom licu sjaj koji je vila imala na svome, no ubrzo odbaci svoju zebnju.

Dečaka naročito iznenaDi njegov blistavi pogled. — E, pa, ovo ti neću zaboraviti! — maleni gost otrese iverje sa sebe, .a dečak u čudu protrla oči.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Na prozoru se pojavljuje Nikola Pašić, koji se ni posle toliko godina uopšte nije promenio: duga seda brada, rasejan pogled, zagonetan izraz.

Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju. Opaka i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta

Kad je Ljubica pošla za njega, Miloš je bio sluga kod svoga brata a njegov je pogled umeo da bude ne samo ljubazan nego, ponekad, čak i smeran.

Jer, iznenada je podigla glavu i uhvatila njegov pogled. (Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena.

Jer, iznenada je podigla glavu i uhvatila njegov pogled. (Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena.

I da li se pričinjava? Ako se ne pričinjava, ako je onaj pogled zaista postojao, otkuda onda te različite a ravnopravne stvarnosti od kojih zaboravlja da diše?

Dobro što su opstajale da je opomenu na one drugačije stvarnosti jer se, ubrzo, Ljubica uverila da joj se onaj pogled nije pričinio. U mesecima koji su sledili javljao se sve češće kao što je i nepoznatih Miloševih lica bivalo sve više.

Na lica se navikavala zato što su bila neprijatna; na pogled, nije. Miloša, koji je to opazio, možda je zabavljao baš taj njen grč, kao što ga je zabavljala i nadmoć koju je sticao

u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi što mole, sve samih dostojanstvenika, uhvatila žut, zao pogled. Vučji.

se sleže među visoke zgrade novog naselja na starom Dorćolu, zgrade što zaklanjaju, prvi put posle mnogih vekova, pogled na vode Dunava. Kneginja se, uzbrdicom, vraća u svoj Konak a pesnik se, nizbrdicom, spušta ka Dunavu.

Iz te se sobice otvarao pogled na Dunav, ušće i na Zemun, kakav nije mogao ni zamisliti. U izduženim svetlostima letnjeg zalaska, ozareno prostranstvo

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Niti u pustoš puštaj žudno oko, Da te nespokoj za saznanjem mori. Spokojan pogled po površju baci, Sladosnog mira tu ćeš samo steći O, Muzo, tuda samo trepte zraci, I val se pjeni, slatko žuboreći.

Začuđen diže se Avgust, i baci k terasi pogled, Gde zvuci zvone i ječe, i bleda caruje tama. Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše

U vrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o na daleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag, i mio.

A tu je i Ona - u odelu belom, Pored mene kleči, i poslednju žicu Sa uzdahom kida. A ja mrk i ledan. Moj se pogled diže gore, nebu, više, I pod nebom gledam na dah plavi jedan, I umirem tako, tiho, tiho, tiše... M.

Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode. Daleko je kopno: zaman pogled ode Da ga traži morem. Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode.

Od svoje majke, ko će naći bolju?! A majka vaša zemlja vam je ova; Bacite pogled po kršu i polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa...

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!

I krvav pogled k nebu šiljući, Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče... Drma se, puca hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... M.

BALU Po glatku i klizavu podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi... A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi?

I moje oči, zemne slasti žedne, Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo Da izda tajne jedne duše bedne. Upoznasmo se.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

san te obuzeo, ti si prvo blaženo bitije i istočnik besamrtne sreće, rajska polja, vječito blaženstvo, životvorni pogled stvoritelja zaboravi nesrećnoj predala.

“ Jošt Bog nek zna što mi angel priča, no ja pogled put neba ispravih i zanešen ne čujah angela, već trepetom sv'jet svjetovah gledah, i slatka me nemoć obuzela.

Vid podobni oku predstavljaju pogled gordi sjevernih ljesovah kad ih zima u kipu obuče, i nad njima na prevedrom nebu kad se oblak napoli razdvoji te u

Ovo čudno nenadno javlenje boj krvavi na nebu prekide; svi vojnici, vjerni i nevjerni, k tronu tvorca pogled obratiše, ma nevjerni sve jednako hule ime neba i slave Gospoda; dok svakoje nebesno svjetilo tečenije svoje

Popa, Vasko - KORA

suvišnost Na večitoj paši NA DLANU Na živome pesku Neme raskrsnice U nedoumici Na svakoj raskrsnici Radoznao pogled U stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili

laktovi Teraju mu korenje U crnicu neba Dignuta pseća noga Ruga mu se Prekuvanim pljuskom Obraduje ga jedino Beskućni pogled šetača Koji mu u krunici Prenoći I tako Dogoreva pikavac Na donjoj usni nemoći Na kraju sveta KESTEN Ulica mu

marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 10 Kako dugmadima ovim Tučanim da gledamo Smeje nam se tama Kosama nas bičuje Kako jezikom

smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri silazim Po našu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Moj pogled se zaustavi na Vilandovoj „Istoriji abderićana“. Gracija stila tog nemačkog klasičara, srodnog najduhovitijim francuski

Kada ga proučih, osetih kako stojim na čvrstom tlu, a duhovni pogled mi se razbistrio i raširio. Moja rasprava zahtevala je i znanje matematike.

Oni ne smedoše na celom svom putu ni rečice progovoriti, pa očekivahu sada, uprvši svoj pogled u učitelja, da njegova reč prekine dosadno ćutanje. No Pitagora gledaše u nebo i ćuteći posmatraše zvezde.

On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici upreše svoj pogled onamo. Iz mora se uzdiže još jedna jasna zvezda. „Pogledajte onamo!“ reče Pitagora.

To potiče - jasno je kao dan - iz zaobljenosti Zemljine površine“. On ućuta. Učenici upreše pogled na more i uveriše se o istinitosti reči svoga učitelja.

Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora. Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo.

Njihovo zadocnjenje rasprostre strah i trepet po celoj zemlji, svi upiru svoj pogled u iscrpeli Nil i u stubove koji pokazuju njegovo vodostanje.

„Gledao sam uzbuđeno oko sebe i prostro svoj pogled preko cele varoši. Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono

„Ali vidite, dragi moji, baš taj, na prvi pogled najjednostavniji slučaj doveo me je do neočekivanih saznanja, jer sam uvideo da se razmera katete i hipotenuze takvog

Kada Pitagora upre svoj pogled prema zapadu i onde opazi oblake, baci ga i prema istoku i premeri okom otstojanje Sunca od horizonta.

Ta baci svoj znalački pogled na ovu pijacu varoši boginje Latone! Toliko snabdevenu svim onim što uveseljava srce čoveka, nisi mogao videti ni u

Kad pri tom pođe brzim korakom pored severne uzdužne strane Partenona, baci još jedan pogled na onaj deo svečane atenske povorke koji je ovde bio plastički pretstavljen.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

mene neobjašnjiva neka nervna pojava po kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

Međutim malo docnije voz stade i ja siđoh pred stanicu da bacim pogled unaokolo, bar koliko dopušta slaba svetlost pred njom i oko nje. Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad.

A kad mu je dopušteno on je bacio pogled unaokolo pa ga onda, kažu, upravio dole, ovamo k nama. Suze nije pustio. Pa posle kratkog ćutanja: — Ali sve to ja

u pohabanim vojničkim uniformama, slepi ili sa patrljicama od noge ili ruke, istaknutim tako da se vide na prvi pogled.

oprezno, predvostručim se, kao zavio me užasno stomak, ogrnem šinjel, pa kad sam bio blizu vrata, bacim vrlo obazrivo pogled na komandanta. Ali pored sve moje pažnje da ne pričinim ni najmanji šum, iako sam preko sobe prešao kao sen.

Razočaran i ogorčen vratim se natrag u sobicu. Kako sam odškrinuo vrata, dočeka me opet onaj isti prodirni i prezrivi pogled iz krajička onog odvratnog oka komandantova, koje bih sa retkim zadovoljstvom noktima iskopao.

Ali kad se moj pogled sudari sa pakosnim komandantovim pogledom ja videh moga Boga, ja sam bio načisto da ću koliko sutra zaglaviti negde

Kad sam se okrenuo da bacim još jedan pogled na kuću, seljanka je stajala na vratima. Bio sam ozlojeđen, kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini

Kad prolazi pored nas, obara oči, ne može da izdrži naš pogled. — On je naš saveznik i nije lepo... — O njemu kao savezniku mogla bi se napisati knjiga, koju bi trebalo završiti

izvesnost neka donekle, ona izvesnost poslednjih trenutaka što je preživeo na putu i on podiže opet glavu i upravi pogled na rešetku kroz koju su sevala ona dva iskrivljena oka sa strašnom zlobom.

Gde si bio toga dana?... Ali neka, ajd’ kaži nam prvo ko te je uveo u „trojku“, koja je tvoja „kopča“? A pomućeni pogled Petronija Svilara bludeo je nesvesno na pisaćem stolu islednikovom pretrpanom raznim fotografijama, pasošima,

Onda zastade i baš da baci pogled unaokolo kad ga kreštava sirena nekakvog crnog, lakovanog i raskošnog automobila zbuni pa ga zahuktala mašina jednim

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I kad bacim pogled unatrag na život, on mi se ukazuje kao ljeskava i nemirna površina satkana od krpica svjetlosti i od krpica mraka.

Mogao sam da dugo i nenasitno gledam u njih. Pogled mi je ostajao uvijek usredotočen na same te oči, dok se slika lica ukazivala rasplinuta i zamućena, a pojedinosti

S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku. Na okruglom stoliću uz prozor uvijek je ležao dogled kojim je stric — ko bi ga znao zašto!

A kad bi onaj slučajno obrnuo prema meni svoje pepelno, cijanotično lice, ja bih brže skrenuo pogled i preznuo kao mali zvjerokradica.

Sjedio sam joj u krilu, a milovanja njene ruke bila su rasijana i u njima se osjećala nježnost od navike. Pogled joj je bio dalek i zamišljen.

A onaj još na hodniku pripremljeni pogled milih očica kojim će mi poviriti u sobu neće stići da se smjesta ugasi čim uoči da ja nisam ja: kratak čas blenuće u

A pogled će joj, prije nego se vrata sasvim zatvore, ipak imati vremena da postane odbojan, gotovo neprijateljski. I tako će se t

A kad bih se na ulici sreo s njom, obarao sam pogled i nisam uspjevao da smognem čisto fizičku snagu koja bi mi podigla kapke do visine njenog pogleda.

— Hvala, sestrice — zahvalio sam joj tiho, više za taj pogled nego za posluženje. — Vi se mnogo brinete oko mene. — O, to je malenkost!...

njih ples dviju bijelih ruku uposlenih nad vulgarnim predmetima svakidašnje upotrebe sadrži u sebi čitavu ljepotu, jedan pogled za njih znači dobročinstvo. — Hvala, sestrice — ponovio sam joj tiše.

Krug stvarnosti oko mene biva sve uži, i najzad se pogled skraćuje na najbliže: gledam s radoznalošću svoje prste, kao onda, gotovo s udivljenjem pred faktom svog postojanja.

S njima je umirao njihov pogled što seže do krajnjeg ogradnog zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Beše kao bor, koji je izrastao u čestaru, među pravim i jedrim cerićima. Zato se i popov pogled zaustavi na njemu. — A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš?

Oči mu, na prvi pogled, iskazivahu neizmernu pitomost i blagost, neku bolećivu dobroćudnost, koja se često može opaziti kod ljudi

Kad bi je opazio gde u polju ili u selu da mu ide na susret, svrnuo bi ma gde, samo da izbegne onaj ponositi pogled, koji uništava čoveka. Đurica je imao naročiti razlog, sa koga je izbegavao pogled Stankin.

Đurica je imao naročiti razlog, sa koga je izbegavao pogled Stankin. Svačije drugo tuđenje on je vraćao odsudnim preziranjem i nekom, neobičnom za seljaka, ponosnom ohološću; ali

drugo tuđenje on je vraćao odsudnim preziranjem i nekom, neobičnom za seljaka, ponosnom ohološću; ali jedan takav Stankin pogled, u kome bi on mogao pročitati one iste izraze, koje čita u pogledima većine devojaka i momaka, takav pogled ne bi

Stankin pogled, u kome bi on mogao pročitati one iste izraze, koje čita u pogledima većine devojaka i momaka, takav pogled ne bi podneo, on bi ga uništio ili doveo do ludila.

Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne kao žeravica. Njihov pogled prodiraše oštro u samu dušu čovekovu, i nema toga, koji bi pred tim pogledom mogao slagati, a ne pocrveneti.

Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi planinski venac, iz koga se veličanstveno uzdižu ponosna Bukulja, Venčac, Orlovica, Vagan, i ode okom po

Otud mu se vrati pogled na rudnički venac, na Kozelj, Ostrvicu, dva Šturca. I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja

Otud mu se vrati pogled na rudnički venac, na Kozelj, Ostrvicu, dva Šturca. I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja odlučnost, a po licu se razli grozničavo bledilo...

Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe pognute glave i gledaše neprestano u vrh svojih opanaka.

— Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora.

Petković, Vladislav Dis - PESME

165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168 POENTA 170 KAKO MI JE... 171 PESMA BEZ IMENA 176 POGREB 177 ŽIVOT 179 POSETA 181 POGLED 185 IZ KNjIGE “REČI” 188 NOĆ LjUBAVI 190 UVOD U LEGENDU “LEPOTA” 191 NAŠI DANI 193 POVRATAK 196 CRNA KRILA 198 PRVI

Gledeći kako izumire vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne mrtvačke pege.

I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt. Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi. Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad.

I pođoše. I te žene tudi Mirisahu na san plave noći I jorgovan, dok im pogled bludi Večnom pesmom i večitom moći. Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za reči I poljubac koji nebo

Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.

Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo. i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep, bezdušan i zao.

Nemoćnom podsmeh? Al' se lepo vedri Okis'o vidik, ogrnut sa stravom, I moje lice, dok daljinom plavom Ja vidim ljubav, pogled njoj mi jedri. Zar već uteha? Od koga i kome? Poznajem dobro. Evo je. Evo me. O nisam znao da smo tako blizu.

Biću izmiren s tajnama dalekim. Rođenje svoje zavoleću grobom. S osmehom možda, il' s uzdahom mekim Baciću pogled poslednji za sobom. POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana.

I trag joj ostaje, i slika se stvara: Nebo plavo, vedro, kao njeno oko, Pogled koji priča, teši, razgovara, Pojima i voli i gleda duboko.

PESMA BEZ REČI Evo danas umor pao na me. U očima pogled zaborava, Moja svest mi, u daljini tame, I duh, k'o cvet u jeseni, spava, I duh spava.

I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, k'o kam da je

I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Sledeće godine, iznenada sam promenio svoj pogled na život. Shvatio sam da moji roditelji podnose ogromnu žrtvu zbog mene i rešio sam da ih oslobodim tog tereta.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Odgonetnuo sam je, međutim, tek posle nekoliko godina. Pomenuo sam ranije da mi je prvi pogled na Budimpeštu skoro oduzeo dah. Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje.

Pomenuo sam ranije da mi je prvi pogled na Budimpeštu skoro oduzeo dah. Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje.

”Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam se nalazio, u blizini horizonta, otkrio mi je sliku nekog grada sa kulama i visokim

Neobično je ličio na sv. Savu na ikoni u našoj crkvi u Idvoru. Isti snežni pramenovi kose, rumeno lice i blažen pogled koji je zračio iz dva sjajna plava oka.

A i što bih to činio, kada sam znao da će sve biti u redu. Međutim, ja sam je stalno posmatrao i skidao pogled sa nje samo ako sam opazio da me neko gleda.

Ubrzo je ona to primetila i, s vremena na vreme bi me pogledala hvatajući moj pogled pun divljenja, ali u isto vreme plašljiv i stidljiv.

Moje misli su bile usmerene samo na jedno: što pre u Idvor. Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa

Zadržavanje zbog preuređivanja voza bilo je dovoljno putnicima da iziađu na doručak u staničnom restoranu. Pogled na istok otkri mi jedan prizor zbog kojeg sam skoro zaboravio na doručak.

Nikad ranije nisam video Alpe i moj prvi pogled na njih dočarao mi je neizrecivu lepotu. Jedan saputnik, Englez, koji je sedeo nasuprot meni za stolom, primetio je

koje sam doživeo prvog dana u Kasl Gardenu, pre devet godina, kada sam se probudio rano ujutro i žurio da bacim prvi pogled na veliku američku metropolu.

I sada mi se isto tako žurilo da sa nekog planinskog vrha bacim prvi pogled na konture Švajcarske. Vodeći računa o savetima moga poznanika iz voza, Engleza, počeo sam sa penjanjem na najlakši vrh

Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nju u grudima ljuto žicnu, kao da joj je ko zarinuo nož u srce. Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad. Niko ne trenu okom. Taj podmukli mir uveri je o nesreći. Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode?

i smrče mu se u duši. Nije druge, razabire se i lijepo shvaća svoju nevolju, — ali učinjenome nema lijeka. A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.

Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im se ne prima zalogajem u ustima; zvijeraju uokolo, a pogled im i nehotice pada na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo

i sve jači nagon osvaja ih za kućom, pa i nehotice u duši budi se nemir; razdraženo gledaju oko sebe, no blagi pogled očev, pun trpljivosti, smiri ih i nanovo se pregaraju. A vrijeme prolazi.

Dobro je osjećala da Marko za njom pristaje, opavila je njegov pogled na sebi, i njegovu zavist kad bi s drugima razgovarala.

Ti hoćeš po zakonu; neka, ma eto, brzo ćeš mi biti žena! — i pogleda je uporito svojim razrokim desnim okom. Taj pogled učini joj se da je Markovo lice izobličio grđe no igda, pa, pogledavši na more prama školju, reče više sebi no njemu: —

Za njom potrkaju ono dvoje djece, te sve troje hitro dođe na žalo. A oluja na moru već je zahvatila mah. Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima ori šum oluje...

Smjestiše se jedno do drugoga. Danguba ubrzo zakunja; ona ga gleda i pomalo pijucka iz tikvice. Kunjajući, osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko njegovih obraza, kao da hoće da ga miluje, ali lijen

Lijeno pogleda uokolo, a kad pogled zaustavi na silesiju mravi što pred njim za poslom žure se, vukući za sobom teška bremena, uozbiljivši se reče naglas:

miruje i vuče isprano, bijelo žalo, a čisto me u duši nešto steže kada gledam u ta zasjenuta zatišja, otkuda puca pogled na široku nemirnu pučinu...

I pogled bježi na sure visove i guste, mrke dubrave, pa tako svesrdno zanesen i ne osjetih da se s pučine postepence gubi, jaka,

Staričino lice, pričajući, čisto dobi blag izraz, izraz zadovoljstva, i moj se ljubopitni pogled sukobi s njenim upokojenim. Dođe mi na pamet njen udovački život... Iza muževlje smrti bješe joj ostao na brizi taj sin.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I oni je piju, na prvi pogled nam se čini da pred sobom imamo gotovo čistu pesnikovu metaforičkoslikovnu konstrukciju.

Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam se pogled na našu sopstvenu kulturu – na bilo koji njen deo ili na sve njene delove skupa uzete – muti pod pritiskom dnevne

oni koji književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove pamćenja, i dužni su da nam otvore pogled na Kosovo ne drugačije nego kao na nerazlučni deo srpskoga kulturnog prostora.

Ta pitanja nisu apstraktna, kao što na prvi pogled može izgledati. Jer je, recimo, poznato da se u svakoj tradicionalnoj kulturi u vremenskome toku prednost daje

KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA2 Izlaganje ozbiljne teme dobro je, možda, početi nečim što nije ozbiljno, ili bar na prvi pogled ne izgleda ozbiljno. Ispričaću jednu običnu dosetku, za koju nisam siguran da je Srbi nisu uzeli odnekud sa strane.

To je nesumnjivo kultura jer nam ona nikada ne prikriva, nego otvara pogled na odnos između jezika i književnosti, književnosti i drugih umetnosti, književnosti kao kulturne ustanove prema ostalim

Na prvi pogled, tome protivreči činjenica da se nijedan komunikativni činilac koji ulazi u poetiku stare književnosti ne podudara sa

JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA Neke, na prvi pogled, zanemarljive pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu reći mnogo više

“20 Na prvi bi se pogled reklo da i Vojislav Đurić u rečima koje smo ranije naveli iznosi isto ili bar slično mišljenje.

ili da zvezdama nije nakićena, nego je zapučena, kao da se pod zvezdama misli na dugmad ili kopče, na prvi nam pogled malo šta znače. Ali su one svejedno značajne.

Kompozicija pesme, kao što se već i na prvi pogled vidi, usmerava i vodi naše opažanje od spolja ka unutra. U ovakvome, vešto sređenome poretku, slike i dolaze do

samo pola njihova tela ili čak samo ruku, a to se čini i zato što je ukupna kompozicija slike organizovana tako da naš pogled sa svih strana usmerava ka središtu, ka središnjoj figuri.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Opisuje ih sa smanjene udaljenosti, proniče u njihove misli i primisli, raspoznaje im pogled i pokret, hotimičan gest ili nehotičnu mimiku.

Stankoviću bio neophodan pripovedač čije bi oko - nasuprot svim zabranama, strogim konvencijama koje ljubopitljivi pogled zaustavljaju već na dvorišnoj kapiji - iznutra gledalo, koje bi gledalo u trenucima kad se likovi u intimnome prostoru

Tako je i u objavljenome romanu. Ali tako je samo na prvi pogled, jer kad se nešto pomnije razgleda tekst, razaznaje se ono aktivno učešće junakinjinog tela koje smo maločas istakli.

Uskrs” - događaji su pri opisivanju stilizovani kao prošli, i kao da su kroz sećanje propušteni, a vidi se i kroz čije. Pogled unazad, koji je na kompozicionoj ravni brisan, zadržan je na nižoj ravni u tekstu.

Zapravo prva rečenica, i ujedno prvi pasus, na samome ulasku u roman otvara vrlo širok pogled: „Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj -

Odmah zatim drugi pasus osetno sužava pogled usmerivši ga na kuću: „Njihova je kuća bila stara. Izgleda da od kada je varoš počela postajati, da je i ta njihova

koji za njom sledi, još manje se za njega vezuje, nego se, naprotiv, sama za se odnosi na celinu radnje, sama raskriva pogled na sav ispripovedani život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.

jedinicu koja posle prve rečenice upozorava na njenu osobitu kompozicionu ulogu - ona, kao prednji deo okvira, otvara pogled na romaneskni svet koji će se postepeno uobličavati.

Kao što početna formula „bio jednom jedan car” otvara pogled na svet bajke, pa u isti mah funkcioniše kao deo teksta i kao metatekst.

U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi pogled protivrečna priroda, koju - ako ćemo pravo - imaju i sve ostale konvencije u kulturi.

Zanimljivo je stoga da je poredak u nabrajanju obrnut: u prvoj verziji subjektivni pogled polazi od sopstvenog „ja” (od Sofke), pa ide ka roditeljima, i to prvo ka majci koja živi tu i zatim ka ocu koji je u

zatim ka ocu koji je u Turskoj, da bi na kraju došao do predaka (do dede Arse); u završnoj verziji objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične loze), zatim ka majci i, na kraju, dolazi do Sofke.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Međutim namršteni harambaša upre pogled iznad njih negde u daljinu, pa se duboko zamisli, a rukom se igraše sa golim jataganom, po izgledu samo da naredi da mu

Ali nemoj da se ljutiš. Otišla ti je zla riječ da si krvnik za našu ruku. Težak ti je i zbor i pogled. Čulo se da je za tebe svaki Srbin krsto, lipovo štapče i svinja. Pa bježi svako, jer n Ciganka ima obraza!..

Uozbiljena kao kakva drevna uvređena gospa, bacivši ljutit pogled na muža, ona prođe kroz gomilu i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i

Sa nemoćnom srditošću okrećem tome Kosovu leđa. Sa zastalom u grlu reči da je prokleto. No šumarci mame pogled. Bele kućice kao da navlaš zbog ovakoga raspoloženja izviruju iz njih.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

JEDNOJ DEVOJCI Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo, mrgodno vraća. Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala!

Danica je bila neka (Pripomozi, mašto moja!) Kô najlepši rumencvetak Najlepšega perivoja. Jedan pogled bogomoćan Kom’ odolet’ nije mogâ — On razbudi žar u grudi Učenjaka, filologa.

Krakov, Stanislav - KRILA

Uronio je u pleća svoga vođe, koji je nešto žurno polugama. Kombinezon pilotov bio je vljen debelom kožom, te ga pogled nij probiti. Grad je rastao kao iz bajke. su jedan sekund u čitavu večnost. Žic tezale, a laka krilca pokretala.

Smeše se. Vetar od k diže kratke suknje, a one su sretne š strašnim ratnicima mogu da pokaž okrugla kolena. Srele su pogled oficira na konju, i jedna sa podšišanom crnom kosom baci mu brz poljubac.

Major Milorad, ispod čijih su se očiju nabrale kesice, sedeo je podnimljen. Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku.

A major ga je gledao svojim blagim, no tužnim pogledom, koji kao da je dolazio izdaleka. Pa ipak bi kroz taj umireni pogled načas prošao trzaj kao iznenadna plašnja.

Skloni pogled i kad srete užasnute oči Duškove, usne mu se malo nasmešiše. Htede podići ruku, koja beše olovnom kuglicom probijena.

On je neprestano video onaj prekorni, tužni pogled majorov, kad ga je onako vukao u smrt. — Hajdemo, hajdemo. Trubač uturi u ruke oficira novčanik i sat, krvavu

— Hm! Hm! Hm!... Oči načelnika štaba srele su pogled bolesnog pisara. Lice mu se u grčevima treslo. Viši oficir se zarumenio jače, i odgovorio kapetanu: — Strpljenja,

U očima se pojavi mrtav kotur. Pogled se ukoči. Potom im, za trenutak, lice iščezne u plamenu nevidljivih voštanica. Verovalo se mnogo u proroke, i pominjao

Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto?

— Jedan po jedan, na odstojanju čuo se glas majora. Pogledi su sada ozbiljni, ukočeni, no Mirni. Ipak poneki pogled drhti kao i telo. Fijuču večne granate u zraku i grmi vazdan na vrhu.

Brojao je dugmeta na masnoj bluzi i hteo reći: ne, kada se na njemu ustavio teški pogled majorskih očiju. Para od konjaka je jurila na njega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao

S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled. Docnije na jednoj brzoj rečici, zaklonjenoj dubokim zelenilom, dve žene neverovatne lepote, potpuno nage, kraj svih

Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas

Slikam ih, i dok, belo obojena, fetišerka očigledno uživa i vrti se sve bliže aparatu, male imaju preneraženi pogled od straha ali ne prekidaju igru.

punoj sunca. Kroz rupe se vidi čovečiji pogled, sjajan i nerazumljiv. Hipopotam igra sa vrlo malo pokreta; on trupka nezadovoljno u mestu tražeći da jede.

je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca kada ga belac sretne, njegov divlji skoro umobolni pogled, faunsko crno telo, strašno prljavo, i ulepljenjo blatom. Na reci Zazandri zatiče nas noć.

Ovaj se opet sakri iza prethodne svoje uljudne izjave: on nalazi da je prilika vrlo pogodna. Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove.

Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek.

Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju. Trenutak docnije digoh pogled i videh životinju, sasvim šarenu, nalik na pantera, ali mnogo manju, kako me mirno posmatra sa praga.

Što se tiče odnosa između čoveka i žene, prirodnog odnosa, kod crnaca je on već na prvi pogled čudan. Ja ga beležim jedino zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od

Svoj vreli i tamni pogled oni ne dižu nikako sa zemlje. Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna! U dýgu katkad pogled utone, Zanesen sjajem boje njezine, Pa tajnu kuša lepe prirode: Ko li je stvori tako divotnu?...

cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina, Što je, još

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ se

Polako i čisto u nekom strahu dignem pogled na kosu... Ah! osam simetrično rastavljenih ppedmeta odsjajivali su metalnom svetlošću na prvim zrakama jutrenjega sunca.

duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih poljana smrti i razvalina, gde nemaš kud pogled baciti, a da ne ugledaš najpakleniju sliku strašnoga razorenja.

nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se stanovnici ovako krvnički tamane. Pogled mi se ote kroz proređenu sivu noćnu zamaglicu u nedogledne nebesne prostorije, podnizane sićanim zvezdama, a za

Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna, neobično sjajna oka, gde se zorno upiru u me, a sa jadnih bleđanih i usanulih detinjih

prevalila, mrtva tišina caruje nad uspavanom vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše. LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa zažmurim.

Srce mi je lisno drvo, A pesme ga cvetom rese; Jedan pogled, jedan osmej Uvek koji cvetak strese. Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

To su oni koji su za vreme mira kao budni i oprezni stražari danonoćno čuvali našu granicu. Njihov pogled i sluh razvijen je kao u divljači.

Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako

„Un tendre ѕouvenіr, a mon Koѕta shégі... Daesy“ — pisalo je u jednom uglu slike. Pogledao sam Kostu. Razumeo je moj pogled. — Ženska i po!... Našao sam je u Beas-kuli. Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći.

— Tada sam je pogledao izbliza, u ono staklasto, nepomično oko. Učinilo mi se da njen pogled prodire u mene. — Ja sam dopratio svog prijatelja... Sada čekam da iziđe. — Ah, on zna gde mu je kuća.

Očekivao sam posle toga da ide. Ali ona me je gledala netremice. Iako je nisam posmatrao, osećao sam njen prodirući pogled. Bilo mi je neugodno. Povukao sam dvatri dima iz cigarete, i onda sam se digao. — Vama je neprijatno? — zapita me.

— Gospođice, nije reč o tome... — Kako da nije?... — viknu i lupi nogom. A onda, kao da se trže, obori pogled. — Znam... vidim. Ružna sam i odvratna samoj sebi. Svi me izbegavaju, klone se...

Učini mi se kao da čuh lako: „Ah“! Pozdravio sam se. Tom prilikom moj se pogled upi u lice mlađe sestre... Ispod toke provirivale su kovrdžice crvenkaste kose. Oči su joj bile plave kao spomenak.

— Paule... Paulette. Zaćutali smo. Posmatrao sam je ispod oka. Ona kao da je primetila moj pogled, saže glavu i pola lica zakloni pelcom od kaputa. Ali pale su mi u oči njene dugačke trepavice, izvijene naviše...

— Ja često dolazim ovamo sa svojom sestrom. Ona sede. Ja sam stajao prema njoj, da bih je bole video. Moj se pogled zaustavi na njenom malom, uskom stopalu. Ona kao da je primetila šta posmatram, i podvi noge. Naišli su Poleta i Toma.

— Oprostite! — i tada sam udaljio njenu ruku. — Bio sam isuviše slobodan. Ona me pogleda. Bio je to pogled iz koga zrači neka unutrašnja toplina i koja dolazi od drhtaja srca. Kao ljubav, molba.

Kao ljubav, molba. — Vi ste čudan čovek — progovori Arleta i obori pogled. Nisam hteo više da je mučim. Pričao sam joj o sebi, o svojoj porodici.

Slušala me pažljivo i s vremena na vreme pogledala. Najednom ona izvi ruku i baci pogled na časovnik. — Vi žurite... Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

starije srpske poezije — a to znači antologije srpske poezije pre Branka pa, neminovno, i bez Branka — može na prvi pogled izgledati posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao veštačko i nasilno oživljavanje nečega što je već davno a

složeniji nego što bi naše nedovoljno znanje o njemu želelo, i više je „naslaga“ u njemu no što bismo na prvi, površan pogled slutili. Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao.

Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom. I v polunošči utroba ječi, il' zora staje, moj voplj traje, uvi mnje!

Metni staklo na astal, gledni oči svoje, poznaj da su k'o kristal bez poroka što je. Silni pogled, sam magnet, pamuk ruke, grudi sneg, obraz — prilika; mnogocena svila vlas, slatkoglasni tvoj je glas što je muzika.

S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj. „O, ukloni, svemoguća, Ovo od tvog naroda; Nije narod, nije zemlja Gdi ne cveta sloboda.

Il’ se češlja na zrcalu, il’ na svili spava, Il’ dobrotu srna pesme glasom izražava. Ako spava, pogled tihi na lice joj baci, I primeti javljaju l’ se na tom ljubve znaci.

Dižu se žara iz čistijeg sile Zemnika umnog tamo kud ji milo Poziva pogled tvoj; dižu se, Al’ badava! Sve više letiš ti. Zemnom se rukom nikom dodirnuti Ne daš. I sam duh retko te domaše.

Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade. No pri ručku se srećno nekako do nje doturam, I prekinutu žicu nastavim lepo opet.

Meyerѕ Lexіkon Leіpzіg 1927, VI Band, S. 490b). Kod Fleminga međutim zbunjuje na prvi pogled okolnost što je živeo između 1780—1815, imao dakle jedva 8 godina kada se Orfelinov Gorestni plač već pevao po

takođe ne bi bilo teško izvršiti redakciju skraćivanja — redukciju — slične vrste a zaoštrene tendencije, iako na prvi pogled Gorestni plač izgleda odviše gorka, tvrda i zatvorena celina da bi se olako dao samovoljno kidati na logično samostalne

Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.

Volem srpske Milice Verni biti drug, Neg’ u tuđe kraljice Svetli doći krug; Ljupki Milke pogled sam Sveti raja stvara hram, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin. Pesma A.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Sve što u srcu beše svetinje: Ženu i decu — braću, drugove... A zar tu žrtvu ne zaslužuje? Ta pogled jedan oka njezinog Svu krv da plati srca ranjenog — I moju, i moje braće krv!... TREĆA POJAVA U dvoru kneževome.

poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti nikad ni spomenuti Ranjene duše bolan uzdisaj — Poljubac jedan, pogled, zagrljaj!... Ubij me sad!... JELISAVETA: Ta još si mlad. KAP. ĐURAŠKO: Kad tako kažeš — ja ću živeti.

RADOŠ: Sed’ oče, prosti! Reč ti uzedoh; — Al’ i ja klanjam prema istoku I metanijama bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na razvaline carstva našega; Ali propasti slave negdašnje Crni je đavo bio vinovnik!... VL.

A strepili smo mnogo za tobom. Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver

Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko? Ubica neki, ili očajnik, Kome je pogled ljudi omrzô, Te veće siti sunca božijeg — Kroz ponoć riju kao krtice. (Radoš im otvara vrata.

Jeste, osećam! Sve me u ovoj zemlji prezire; Sve preza, strepi — sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će umreti, otrovaće se.

KNEZ ĐURĐE: Obećanje ću ispunit. JELISAVETA: Al’ kad?... KNEZ ĐURĐE: „Kad?...“ Tako i brodar mučne pučine, Uprvši pogled, pun očajanja, U bezgraničje gleda žalosno; I zalud pita burne valove: Kojeg će dana zemlju ugledat?

KRAJIŠNIK: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Pogled ti je, istina, užasan, Nesreću mi nekakvu glasi — Al’ govori — sve neka je prosto!...

one divote Što posle smrti pravovernima U rajskom vrtu prorok poklanja; Raduj se, more, i spremi dušu Da je hurija pogled nebeski Sa iznenadom svoga plamena Ne zbuni kako... A ne brini se Za skotsku polu tela zemljinog — Sahraniću je ja.

vlažnom podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera Sa nestrpljenja, bola, očaje, Isplakan pogled tavne zenice Dršćućim glasom gore dižući Molio ljubu moje mladosti Za kaplju vode... ili otrova, ...Ili?... O!...

KAP. ĐURAŠKO: Skup — U zlato da se Lovćen pretvori, Vrednosti ove ni polovinu Metalom svojim ne bi platio... Al’ pogled tvoj! osmeh!... (Pogledavši je zastane.) Svetlosti!... Jaoh, gospode!...

Al’ pogled tvoj! osmeh!... (Pogledavši je zastane.) Svetlosti!... Jaoh, gospode!... zar tako brzo Svemoćne draži pogled čudesan Sa beznačaja velom žalosnim Promisla tvoga menja desnica?... JELISAVETA: Moj otac, he!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Čudnovato i zagonetno stvorenje! Doktor (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala, blödѕіnnіger Kerl, Crétіn! (Davidu) Kako se bude zvala?

Bojić, Milutin - PESME

Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane

Plašljivih fauna, videh, jure čete Upivši u mene sav svoj pogled zečji, Pevajući psalme neke vere svete, Koje gušio je njihov pogled dečji.

fauna, videh, jure čete Upivši u mene sav svoj pogled zečji, Pevajući psalme neke vere svete, Koje gušio je njihov pogled dečji.

Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz dalji

Njin gospodski pogled svud me prati. Ja bivam nema i bezvoljna lutka Iznad koje se niz oblaka jati, A pati Što krv će tvoja u nju da se

Grobnički pokrov skrio je sve kute, Samo tvoj pogled moje oči slute I čujem smeh tvoj koga nema više. I toplo mi je u tom predvečerju, Dok stupa pozna jesen u paperju:

Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe. I kad ne bih hteo ni ime ti znati, Tvoj me tužni pogled kao senka prati. Ne umem da grešim, kô što činih pređe. ...

Ti ne razumeš reč ni pogled sani. Čedna i hladna reč Večitog pratiš: Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš. XVIII Noćas smo čuli Pana kako

Poljana je ista I vedra i mlada, a nebesa čista. No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi. Izvan duše svoje ti se sreći nadaš; Sadašnje ne pojmiš, a zbog prošlog stradaš.

Svakidašnja priča... Ti si tako htela. Mada nijedan ti pogled neću dati, Ipak u meni će spomen zadrhtati, No moj gordi osmeh taj uzdrhtaj skriće.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

moramo svi... (Zaustavi mu se pogled na Žiki.) Kako je tebi, gospodin-Žiko? ŽIKA (odebljanim jezikom): Ja vršim svoju dužnost!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Kraj 13. veka doneo je srpskoj publici jednu novu literaturu, koja otvara pogled na svet viteštva i kurtoazije, drugačiji od onog koji joj se dotle nudio.

Stefan Lazarević i Konstantin Filozof otkrivaju pogled na humanistička i renesansna kretanja u srpskom književnom životu, sasečena i zatanjena teškom tragedijom gubitka srpske

bosanskih tumača i uz njihovu epsku idealizaciju, predstavlja svojevrsnu ispovest ali i usmeni, epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.

Ali je zanimljivo, mada nije slučajno, da nije bio ništa manji napredak kritike i nauke o književnosti. Jedan širi pogled pokazao bi da je u isto vreme nauka uopšte u Srbiji, u svim svojim osnovnim granam doživela procvat.

Nastasijević, Momčilo - PESME

MENU 66 І 67 II 68 III 69 IV 70 V 71 VI 72 VII 73 VIII 74 IX 76 X 77 XI 78 XII 79 XIII 81 XIV 82 MAGNOVENjA 83 EPITAF 84 POGLED 85 NAGRADA 88 PORUKA 90 PUT 92 VEST 96 TUGA U KAMENU 98 HRAM 101 REČI IZ OSAME 103 STRUNA 105 MISAO 107 RADOSNO

Zloduh zlu, dobroti verni rob; rođaju žrtva, žetvi klas; pečali — sebi, grob i spas. POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put.

Zloduh zlu, dobroti verni rob; rođaju žrtva, žetvi klas; pečali — sebi, grob i spas. POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put.

Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i tkalo. 4 Pogled je — pijem, I pjaneć sve me, čudno svemu sebe dam. Pogled je — bdijem.

4 Pogled je — pijem, I pjaneć sve me, čudno svemu sebe dam. Pogled je — bdijem. I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm.

Pogled je — bdijem. I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm. 5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo.

5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo. Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo. 6 Jer i smrti to kao života je malo.

Našto mi, našto strah? Zli kad u velikom broju Nalete da proždru moj put, Kroz šumu mača i koplja Jasni pogled moj prodre kao dan. Nek na me pođe sva sila u boj, Bog mi je moćni štit.

Milost, o milost, Bože moj, Spasi mene sad od greha mog. VIII Pogled svoj dižem ka planini gore. Otkud mi stiže spas? Sa nebesa, od Tvorca što me prati, Sad i na vjeki vjekova.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Mladen je strogo, pametno gleda. Zna da će taj njegov strog pogled nju kao umiriti, te da nije tako vesela, raskalašna, da se kao pribere, ne izda. Naročito zbog babe.

Čim Mladen uđe, njega porazi onaj pogled i osmeh kojim ga je dočekala. I lice bilo joj drugo. Ne staro, izmučeno ropcima, samrtnim mukama, već bledo, čisto, sa

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

dana, nosi se u litiji po selu ili se postavlja ispred kuće u znak simpatije prema ženi ili celoj zadruzi (Petar Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb, 1932, 7).

ukazuje i tzv. »Topolja« u Rusiji i Ukrajini, tj. devojka vezanih ruku uz kolac koju vode po selu pevajući (R. Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb, 1932, 8). Trešnja.

O h. kao svetom i senovitom drvetu kod Slovena v. R. Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botaničku mіtologіju, Zagreb, 1932 2—6. Cer.

još jedna biljka — ili, bolje reći, jedan biljni supstrat — koja nam može osigurati večiti život — to je jedna na prvi pogled tako obična stvar kakvo je seme od beloga luka. Ali to seme niko nikada nije video niti za njega čuo.

Ćipiko, Ivo - Pauci

ječi, a kad mu muka dotuži, s nategom nadigne se na ruke, i ispijenim očima, kao da nešto izgubljeno traži, luta mu pogled po kući, pa, iznemogao, opet nauznačice pada. — Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja.

Zašto smo mi živi? Čudo!” Pa mu pade pogled na izblijedelu srpsku trobojnu zastavu sa grbom, što je nad gazdinim stolom; gazda je bio, davno, visoko u zid pribio

I, podavši se slasti, upilji svoj pomućeni pogled u njegove oči... Rade je ipak toga dana po podne pošao kući i vratio se drugog dana ujutro.

Ilija Radin pogled osjetio na sebi, pa da sina osokoli, veli: — Ni brige te, Rade! Ako ima duga, ima i zemlje, a ona je naša hraniteljica!

našavši se između dvaju bijesnih momaka u gomili svijeta, čisto obezumi, njene oči, trepavice, trepte, a poplašeni pogled luta uokolo, kao pogled uhvaćene ptice u dječačkim rukama. Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša.

bijesnih momaka u gomili svijeta, čisto obezumi, njene oči, trepavice, trepte, a poplašeni pogled luta uokolo, kao pogled uhvaćene ptice u dječačkim rukama. Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata!

I upita sestru: — Cvijeto, kome voliš? Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju.

Rade se sjeća kako čeljad u crkvi uprije pogled u biskupovu priliku na velikome otaru; u odbljesku voštanica, u išaranom, zlaćanom svetačnom odijelu, sa mitrom na

— Da, da, treba! — potvrđuju ostali. Radu, slušajući razgovor, suze obliše. Pogled mu besvjesno zamiče na zgrbljena oca. Mrtav je i leden kao i ona golema litica povrh njega; nestade ga sa ovoga svijeta..

— I zapeše mu oči na paučini što se uhvatila u uglu i pružila do trobojne izbljedjele zastave. Tu mu se pogled ustavi; i gledajući u paučini ulovljene, poređane, beskrvne muhe, pomisli: — Mnogi li im je pauk krv ispio ....

Odsječe mi glavu! — šapne za se, svrnuvši iznenada pogled na gospodarevu jaku, narozanu šiju... I mahne rukom, kao da se nečega brani. — Dakle, što misliš?

— Je li sve? — upita gazda, naoko bezbrižan. Rade ne odgovori, već mjesto odgovora unese svoj pogled gazdi u oči. Gazda ne izdrža dugo pogleda Radina, i sjeti se da su ovako, kao u Rade, užagrene oči bile u pokojnoga

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Drugi bi obično odvraćali pogled od mene. Dorotej je, naprotiv, celog dana sa mnom razgovarao o svemu i svačemu. Ja bih video da sam mu bio na smetnji.

Pipao je ispisane stranice pergamenta. Ugledavši me na vratima, zbunio se, oborio pogled i bez reči šmugnuo napolje. U narodu se proneo glas da je u manastir došao neki grbavi dečak, dijak, sa velikim znanjem

Ima pet dana kako je ovamo počeo dolaziti i nijednom, ama baš nijednom, nije skrenuo pogled prema meni. Kako dođe, odmah se užurba oko Lauševe rane, gviri u nju, petlja nešto s krpama i travama.

“ „Lepa je“, ponovio je vlastelin. „To mi je žena.“ Vlastelin ništa nije rekao. Zaustavio je na meni svoj vodnjikavi pogled. „Lepa je“, rekao je ponovo, mnogo kasnije. Prohor Svi sumnjaju da ću izdržati.

Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova. Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag

je bio, obeshrabrivao je sve radoznalce koji su ga krišom motrili sa nekoliko koračaji rastojanja, praveći se da je taj pogled prema krstu samo puka slučajnost i ništa više.

razum sličan mutnom potočiću, dno mu se ne vidi iako je plitko, šta nosi u svom vrtložnom klokotu ne zna se, na prvi pogled je bezopasan, a obale razvaljuje i odnosi.

Uzeću dve šake oraha i ćasicu meda, zabiću se negde u neki skroviti kutak odakle ću imati lep pogled na okršaj, krcaću orahe, umakati jezgre u med i grickati dok bude trajala nepogoda. Ja ću biti suv, oni će biti mokri.

Dadara je digao prema meni svoj tvrdi, neprijatni pogled, prestao da ugriza kokošiji batak i procedio kroz zube nešto nerazgovetno. Dakle ni tu nisam potrefio.

zujale oko oznojenog lica, hvatao me je panični strah da svaki čas mogu tu izdahnuti a da mi niko ne priđe ni utešni pogled da mi uputi.

Hladno se pozdravio sa mnom, zaturajući pogled negde u stranu. Docnije je postao još mrzovoljniji. Pažljivo sam pratio njegov susret sa Jelenom.

odatle u drugi prizor, ali uzalud, stvar se ponavlja s nepodnošljivom upornošću, on je svaki put gordiji i tvrđi, njegov pogled, u početku ravnodušan, postaje oštar, oči su mu sive i ledene, gledaju me pravo i ja ne znam kud da se denem, kao da

Ilić, Vojislav J. - PESME

sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen hladni, Ja sklapam pogled svoj I strepim, tonem... i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana!

Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881.

O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi!

Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...

V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.

Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo traže... 1883.

Lada, u nežnoj brizi, u mirno seoce siđe I tihe vajate i staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog, proletnjeg sunca poslednji treptahu zraci.

Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno... i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled.

Ritovi, njibe i vrbljaci Naokolo se šire svud, A kad se pogled vodom baci, Do spruda peščan stoji sprud; I čak daleko, sred planina, Gde pribežišta traži zver, Kâ gorda slika

Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna?

To su tužni spomenici razorenih carskih dvora. S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se

Car je slušô pesme ove, pa u gnevu i u žaru, On zatvori svoga sina u visoku kulu staru. Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Razgnevljen, kao što to pokazuje prednja rečenica, odvajam svoj pogled od tog prašljivca, pa ga upravljam u slobodnu prirodu.

Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda. „U to zvezdano nebo upire čovek svoj pogled od kada živi na Zemlji, i muči se da sa te knjige, koju je sam Bog nad našim glavama rasklopio, pročita njena tajanstvena

Kako to da je nisam od dole sagledao! To je, očigledno, zbog toga što se moj pogled, koji sam odozdo upro bio u visinu, priljubio suviše strmo uz prvu kulu, i prošao mimo ove druge, koja je uža od prve.

I on ju je - je li to bio puki slučaj ili čudo? - pročitao. Ja vidim, draga prijateljice, Vaš upitni pogled, čujem, pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda

Ovo je, to se raspoznaje na prvi pogled, pozorište, a ona veličanstvena zgrada biće hram Izidin. Hajde da vidimo! Zaista, u polutami hrama treperi džinovska

On ih često poziva u dvor, prisustvuje rado njihovim sednicama, naučnim disputima i gozbama. Da bismo dobili prvi pogled u uređenje Muzeja i uvideli kolika je darežljivost vladajuće kraljevske porodice, Eratosten nas uvodi u biblioteku, diku

On je samo svojom misli preleteo ono otstojanje, a na instrument upro je samo svoj pogled. To je bilo dosta za veliko delo.

Šta li se to desilo? Kada sam jutros stupio u moju sobu na Univerzitetu i, već sa vrata, bacio pogled na moj pisaći sto, očekujući na njemu Vaše pismo, sagledao sam onde, mesto poznatog duguljastog plavkastog omota, jedan

Predeo kroz koji prolazimo, Bugarska, ne zamara svojim lepotama moj pogled i ne kvari moje osećanje odmora. Ono je divno!

Krst i ikonica na njegovim grudima optočeni su krupnim dragim kamenjem, no posmatračev pogled privlačen je više sjajem njegovih očiju.

Petu današnjeg dana. Htedoh ga ubediti da nisam kod kuće, no pogled na posetnicu zadrža me od toga. Na njoj sam pročitao otmeno žensko ime i prezime sa predlogom „fon.

Kada nas razum izneveri, onda stupa u akciju životinjski instinkt. To je bilo i sa mnom. Moj pogled se baš tada bio zakačio, sam od sebe o jedno okruglo astalče moje sobe, na kojem su ležale raznovrsne lule i čibuci,

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Crno u zenicama joj se suzi u dve oštrice, i pogled nekuda utekne. Kao da više ne gleda, samo unutrašnjost radi u njoj, krv i srce.

Gospa Nola nije na ovaj referat odgovorila ni jednom rečju. Nije imala jasan pogled u Hansove planove, a Srba joj u tom trenutku došao nesimpatičan.

Mirno. Vraćale joj se stare snage, borbenost i odlučnost. Julica, zbunjena, digla pogled i zakačila ga za ikonu nad posteljom gospa Nolinom. — Ne prebacuj me pogledom, nego me pravo gledaj! E, tako.

Pavle se na prvi pogled izdvajao nečim tuđinskim u izgledu i u ponašanju; zatim svojim matorim samoposmatranjem; najzad, jednom sasvim jasnom

Od oca je Pavle imao lepe oči, obrve i trepavice. Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled. Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos.

Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled. Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos.

Ali je iz tih očiju provirivao ne Jovin prostodušni pogled, nego bogzna čiji pogled, nekako žalan pogled. Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos. Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada.

Nikada ne prekršta noge, ruke vrlo graciozno složi na grudima, glavu nakloni preda se, i pogled mu je zato stalno malo oboren i usresređen. Lik: kao pokojna mati, lepa devojka koja se udala od šesnaest godina.

Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i izraz lica svoga nezaboravnog učitelja i druga? Ako nije video, i bolje što nije.

Uvek razdražena i gorka, mumlala je u sebi: — Pomoć! To besramnici hoće da bace radoznao pogled u kuću Vlaovićâ! Ne treba ništa, danas, ni ikada! Kad je još Vlaovićima što trebalo od sela!

I kako je svako imanje nesreća, Nata izgubi svaki zdrav pogled u život. Fantazira dalje: „Prosci će obijati vrata, a ja — malo se poigrati s njima, a, bogami, ne mislim se skoro

Na prvi pogled Morfidis je činio utisak Evropejca; na drugi pogled utisak Grka trgovca koji radi naročito sa Orijentom, pri čemu se

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« zapita je. Roksanda, videći iznenada lepo obučena mladića, zastidi se i pogled zemlji obrativši: »Ja idem ocu mome«, odgovori mu smerno, »koji se ovde nedaleko na njivi naodi«.

— sjajnost, divota, veličanstvo VELIČESTVEN — veličanstven, uzvišen VESMA — veoma VZAIMNI — uzajaman VZOR — pogled VIVAK — vrsta izdužene dugonoge ptice močvarice sa perjanicom koju pri hodu stalno kostreši; otuda kao vivak štelunge

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Koje je prvo osnovno načelo Hristove nauke? — pita g. katiheta prvoga među nama sa kojim mu se sretne pogled. Onaj grešnik diže se sa mesta i ćuti kao zaliven. Katihetu već podilazi gnev i ponavlja pitanje.

On izabra ovaj drugi način, kao težu i suroviju kaznu za nevernicu, i ode, ne bacivši ni poslednji pogled na svoj rođeni jastuk, na kome su počivale njihove dve glave.

Bila je neobično nežna i tiha, skromna i sramežljiva. Kada sam joj izjavio ljubav, ona je najpre oborila pogled, porumenela, zažmurila i dugo ćutala. Najzad je digla glavu i rekla: — To ste mi sad kazali, pa nikad više!

Kada sam joj jednom stisnuo ruku, ona je najpre oborila pogled, pocrvenela, zažmurila i dugo ćutala. Najzad je digla glavu i rekla: — To ste sad učinili, pa nikad više!

Podneo sam moju diplomu i on baci nemaran pogled na nju pa, pošto me odmeri, reče: — Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika!

poispadale zube, zadigla suknju te joj se vidi donji prljavi veš; metnula mutne naočare na nos da bi sakrila razroki pogled; podmetnula čitava povesma vune u grudi da bi formirala usahnule dojke iz kojih još i danas doji čovečanstvo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— naredi potpukovnik Petar. Gr-r-r-u! — trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije. Lica naša su potamnela, a pogled neodređeno bludi, kao posle neke teške bolesti. Ali niko ne uzmiče, dok se neprijatelj ne pojavi da nas pobije.

Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled... Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene.

Bar da možemo baciti poslednji pogled!... Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one

— A-ja! — veli i klima odrečno glavom. — Ne ide, ne ide. Ljudi su već obnevideli od snežne beline, i upiru pogled u neki taman predmet, ne bi li malo odmorili oči.

Očni kapci su navučeni i kroz njih bludi mutan pogled. Na vrhu zastaju malo, koliko da predahnu, a onda pogureni i ćutljivi produžuju dalje, šljapkajući po snežnom blatu.

Usta su u njega ispucana od silne vatre, a pogled bezizrazno zuri u daljinu iz utonulih očnih duplja. Odmičemo lagano širokim drumom. Ni pomena o nekom maršovanju.

Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah. Tada se moj pogled susrete sa onim crnim očima. Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko... Stajao sam zadivljen.

Leže mokri na blatnjavoj zemlji, usahnuli, iskopneli, i tek im se samo povremeno izdignu malo grudi. Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka.

Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama. Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban. — Ovo je provokacija! — mrmlja potporučnik Živadin gledajući konja jednog višeg oficira.

A ona dvojica odskočiše u stranu i kao po komandi digoše ruke uvis, I jedan, i drugi imali su pogled punjene ptice. — Napred! — viknem ja i pokažem im rukom na vrata.

Vojnici su u šlemovima, na leđima nose rančeve, a na nogama žute cipele. Sa njihovih lica kaplju graške znoja. Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže!

Potpukovnik Petar pogleda brižno jednog, pa drugog, i njegov pogled se zaustavi na meni. Znao sam da mu je Luka potrebniji, i zauzeh pripravan stav.

Petrović, Rastko - PESME

Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo, Prilazeći ženama uveče da ih ljubite. Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite, Da je ta karta ona krpa uzeta Sa ranjavog lica

Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.

Ali istrošim li ih sasvim, beskrajno se unesrećim; bacam svoj pogled unazad detinjstvu: u susret jednom, jedne žene, najuzvišenije ljubavi.

bih bled U uzbuđenju strašnom da ona skriva Tajnu Ja ne trudih se nikad ništa, nit sputah svoju jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune krvavih strasti I

”Dosta godina trebalo je da dođeš do ovih reči, Dosta ognjevi ređahu da dim ti pogled spreči, I udubio se kamen kolenom koje kleči, I pod teretom mržnje povijao si pleći.

bih bled U uzbuđenju strašnom: ne skriva ona l Tajnu; Ja ne trudih se nikad ničim, nit sputah svoj jed, I samo skrivah pogled na svetlost, Sunca, sjajnu.

Niti opazi kad reka izbaci telo na obalu I van života nastavi svoje tečenje: Niti joj pogled u stanju pratiti dalje Liniju njenu uspalu: Već tiho klone s njome opštenje Baš na granici samoj razuma.

On osta tu nem, ne usuđujući se prezreti Ni opsovati stvarnost ovu krvnu, ni dići na mene ruku. Ni spustiti pogled svoj, premda strepi da ću prokleti: Ne poveri uzbuđenja jed pokretu providnom ni zvuku.

prošlost odjednom vojskom čitavom duhova, Zapretoh u tišini njen glas lišćem još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled nasmešio bi mi se njen lik, A zatim bih skakao noću čuvši materin krik Izišao bih tad iz sobe, smešeći se koliko sam

Sada sam ceo ovaj svet skoro napustio, Čim odvojim pogled od čega to odlazi već u linije; Ceo ovaj red zgrada što sam, od detinjstva da izniknu, pustio, Sada gledam kako se u

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sav pometen, diže Drvoseča pogled k Neznancu. Ali, ovome kapuljača prekrila lice, a iz kapuljače glas struji predlažući Drvoseči da mu za naramak drva dâ

A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja. Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad pod udarcem vetra poče padati

Ali, ljudi su s nelagodnošću sklanjali pogled, slegali ramenima i odlazili bez odgovora. Dečak je samo svojoj majci bio pametan i lep.

Uzdahnu Lepotica, a u zoru prvoga snežnog dana umre muž. Ni u snu, ni na javi nije mogla da zaboravi njegov pogled. »A ti?« — pitao je očima. »Šta ja?

— Prokleto ogledalo! — šapnu jednoga jutra u sebi. — Kad bih bar malo ostarila! Možda bi sin i unuk miliji pogled imali! — Pažljivo i da je niko ne vidi, pokuša Lepotica da sastavi komadiće ogledala. Uzalud!

S tugom u srcu poče Belko da gradi novi dom, ali dahtanje nije prestajalo. Konačno mu se pogled spusti niz brežuljak. I gle: polako i posrćući uz njega se penjala majka, a pridržavala ju je Poglavičina kći.

Uzalud su se dovikivali mladići da na sebe skrenu njen pogled. Uzalud su je drugarice zvale da izađe s njima na livadu: cvetaju bele rade, vilin-konjici i svici lete.

Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta. Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu.

Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta. Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun.

Uzalud je Koralna Grana nastojala da ,sazna zašto ćuti. Nije je ni pogledao. Njegov pogled bio je uprt u visine gde je, usamljen, plovio mesec nalik na blistavi nebeski beluatk. Bar da se spusti.

— Šta li je zaustavilo zvono? — pitali su se očima, a onda im pogled pade na dečaka i pticu i sve im postade jasno. Spomenu neko starca koji je razgovarao sa pticama, seti se selo pogodbe

Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA (setno): Da, kao nekada. (Padne mu pogled na presušenu česmu): A ćutuk, česma presušila? MAGDA (izvinjavajući se): Jeste, gazdo. Ove godine sasvim presuši.

Šantić, Aleksa - PESME

PESME 90 NA ŽALU 91 POD JEDRIMA 92 PROLjETNE TERCINE 93 METEOR 95 JUTRO 96 SRCE 97 NERETVA 98 ZVEZDE 99 LEPTIR 100 POGLED S VRHA 102 ZORA 103 NOĆ U TRPNjU 104 NA PRIPECI 105 KOLEBANjE 106 MEDITATIVNE PESME 108 PLIJEN 109 ELEGIJA 111 VEČE NA

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova misô nadaleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara

No starica samo trese se i grca I upire pogled u spomenik beo, Svrh kog ustremljeni orô svetlomrca, Kao da bi majku ogrejati hteo.

Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav trepti, i stremi s kopljima munara

I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba,

iz modre visoke raži Grličin čuo se glas; U zlatu večernjeg sunca Svaki je rudio klas. Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja.

U njenoj ruci pun je kondir bio Sunce... Ja klekoh... I dokle me grije Njen pogled, ja sam žedan sunca pio. U duši začuh slatke melodije, I sve mi sjajem čudesnim zablista, Milo i toplo, kao nigda

OD svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša zamlja vam je ova; Bacite pogled po kršu I polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I taj lažni pogled smerni, To pesnički žar ne sazda. 17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I

I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih ležat hteo, I uz jednu mrtvu dragu svit se ceo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poznato je da grčka mitologija nije samo arsenal nego i rodno tle grčke umetnosti. Je li onaj pogled na prirodu i na društvene odnose na kome se zasniva grčka fantazija, pa prema tome i grčka umetnost, mogućan pri

njihov život, unosio i različne momente iz svoga života, iz narodnog života, i to u mnogo većoj meri nego što na prvi pogled izgleda. Pažljivom analizom pesama starijih ciklusa može da se otkrije veliki broj takvih momenata.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

lepo sesti Volim brate dobro jesti Volim se sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud meni ova sila Ovaj pogled ljuta zmija Da mi hrana nije mila Tako reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Tamo gde se

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Iznenađen, učitelj malčice ustuknu. — Baš ti? — Jeste. Dječakov postojan glas i tvrd pogled odjednom razgoropadiše pijanca. On iznenada vreknu kao jare: — A tako, ti, buntovniče, je li! Čekaj samo!

— sjeti se razboriti Mačak. — Zar ne vidiš ovu bukvetinu nad nama, zaklonila je čitavu Tepsiju. Mačak diže pogled, ozbiljno osmotri moćan zelen svod nad glavom i uvjerljivo reče: — Prokisnuće.

Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci. Djevojčica podiže prema krošnji svoj miran pogled i odgovori tiho i sasvim prijateljski: — Ne, ja volim našeg Strica. Pod bukvom uzavri još veća graja.

Ona pogleda po svima redom da se uvjeri uzimaju li oni ozbiljno to što Stric govori. Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i mučenički pogled onoga koji strada i voli.

Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i mučenički pogled onoga koji strada i voli. Zapazi to i Stric, ali se ipak pravio da ništa ne vidi, iako mu je srce tako igralo da od

— Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori pogled i reče sasvim tiho: — Pustite me blizu vas... Samo da gledam šta radite. — Pa da je pustimo? — javi se Vanjka Široki.

Ala bi to bila priča! Lunja ponovo baci jedan brz pogled na učitelja. Sad joj se više nije činio kao planina. Kakva planina!

— Gledaj ga samo kakav je! — šaputao je Jovanče — Ih, kad ću ja onako ... Nikoletina odjednom uoštri pogled baš u onome pravcu gdje su se krili dječaci. — Ej vi tamo, šta vi to radite? Izlazite, vidim vas!

Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu. — Ti si nešto drugo. Ja sam se tebe pomalo bojala.

— povika poljar. — Tvoja pamet sad se preselila u naše mudre glave. Stric je kradom, poput krivca, bacao pogled na Lunju, ali djevojčica se pravila kao da ga i ne vidi.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Kakvo li je to strašno čudo, nesnosno mojim očima za pogled o, vladiko, vidi se! Svaku misao i samu sunčanu zraku nedoznano tamni, sine moj!

Štarad i David pade s tuđom ženom, a svojih žena dosta je imao — car je. Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se.

noge od trke na zurnice, šale i šamate, oči od gledanja krasna i maskarljiva, od pregleda ljudskoga, jerno očima je hrana pogled a ušima slušanje.

tuda nameraš kudno se i telesno razždizanje spori, najviše tima koji u dućani se nahode i na sokak svakad zvire i lep pogled oči jazvi, srdcem se smuća, mazne i pogane besede kurvarske slušanje, mnogo dobi kožu ježi; dostaput jedan ženski glas

Pre vode bunar se kopa. Vidi bog svačiju opačinu kroz oblačinu. Eda može lonac lončar biti, il' mu sikira kovač? Pogled i hod svakoga čoveka ukazuje kakve je sobom ćudi. Gde je dosada, onde je i psovka.

i pijući i lepo cifrasto u odelo s promenom kiteći se i s mirizmami se mažući, da je hubavo jedni drugim i željivo za pogled i milovanje — žensko muško i muško žensko pareći svoje oči.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I Zona je bila, što je sasvim i prirodno, ponosita stoga. Ali je ipak volela da ponekad na jedan takav pogled i odgovori pogledom.

Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima. Među Ciganima odmah na prvi pogled pada jako u oči jedan sa trumbetom, s kosom i bradom žućom i od same trumbete.

— Ama doma li je? Nije iskačala nikud? — zapita tetka Taska, a uprla ispitivački pogled u Tašanu i donju usnu isturila kao ćepenak. — Zašto me pa gledaš tol’ko?! — pita je začuđeno Tašana.