Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Siroma general malo nagibaše i na tursku stranu i trudi se, da bi kako došlo se do mira, no mi često pogledamo na ono što se nadamo, dok opazismo u Topčideru dimove. Skoči Katić aki bi ne znao.
i on ga uzme sa sobom po pročitaniju, i reče: „Mi za vas imamo preporuku od general-konzula iz Jaša, i odavno vas pogledamo. Budite spokojni i odmorite se, a svagda se i svakom pod ovim imenom moldovanski kupci kazujte.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako onda naše držanje treba nazvati kad se pogledamo u doba reakcije?... Ne osuđujmo, dakle, kad nemamo srca ni onoliko koliko su oni u peti imali.
Afrika
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti šešir itd.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Toliko da znate! Pogledamo naokolo — čuvena boemska kafana „Tri šešira“ raspadala se od pesnika. Sve sam pesnik do pesnika, klasik do klasika!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kad se mora. I to je rok službe. Ali najveću nam nevolju zadavao komandant. Čim pisne truba „pozdrav“, mi se samo pogledamo, a Aleksandar nam dobaci: — Koji li će sada od nas pasti kao žrtva!... Prilazio je komandant polako i odmereno...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Šta ga je onda moglo odmamiti od Sekule? DARA: Istini moramo da pogledamo u oči! To, što Drobac u ovom trenutku nije u zatvoru, i što se smuca ovuda, može da znači samo dve stvari: da je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I posle toga, on počituje kapetana k'o god i mi... I tako ućutasmo, pa samo pogledamo naviše otkud će naići kapetan, ali dvanaest prođe, a njega nema. Videsmo da neće ni doći.
Pandurović, Sima - PESME
Katkada se samo okrenemo strâvno I spazimo pogled njin, ukočen davno. A kad pogledamo ponovo predâ se, Iluzije drage lagano se gase; I gomila mrtvog lišća u minutu, K’o venci na kovčeg, padaju po putu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Za pokazati sve veličestvo ove božestvene i božje knjige, naš sladčajši spasitelj Isus uči nas i savetuje da pogledamo ne na svu nju, no na najmanju časticu nje, za poznati iz najmanje častice ove beščislene knjige velikoga tvorca i njegovu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sve je drugo sporedno, nebitno. Puki ogrtači na leđima tog našeg ja. I što je onda tu važno ako, kad se pogledamo u ogledalo, konstatiramo da taj naš isti identični, nezamjenljivi ja, ima nešto prosijedu ili prorijeđenu kosu, da su
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
spontano se ponašamo, služeći se mnogobrojnim kulturnim navikama, sve dok ih ne uvedemo u svetlo polje svesti i ne pogledamo na njih sa strane, kao tuđim očima, što naše ponašanje odmah otežava, čini ga nesigurnim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zatim, junak nijednom nije po imenu nazvan: jednostavno je „on”. A to „on”, kad bliže pogledamo, nije ništa drugo nego junakovo „ja”, koje je - baš zato što pripoveda autor - moralo promeniti lice i postati „on”
U to se lako uveravamo čim pogledamo na kojim se mestima u tekstu, kojim likovima i kada pojavljuje krug sa zvezdom. A njegovo unošenje u naslov i uvodne i
Utisak se i potvrđuje kad bliže pogledamo prirodu opisa koji tekst nosi. Za to nam dobro može poslužiti gornji primer. U njemu je opis, očigledno, sastavljen sve
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti šešir itd.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Izišli ja, pokojni Partenija i Isaija u avliju, pa 'odamo i jednako pogledamo u Gomjenice i osluškujemo. — Šta ćemo, braćo? Da bježimo? — uzvrati se Isaija. — Šta ti veliš, Simeune?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Požurimo se da pogledamo u tu sferu, u nebeski svod prekriljen zvezdama, jer će se skoro pojaviti Mesec na nebu i svojom svetlošću zaseniti
Petrović, Rastko - PESME
I udesa! Baš tad na kapcima otkrijemo poslednje staze čudesa. A kada, za čitav vek, pogledamo docnije: Uvek još tu: sem kao da trepavicama odahnjujemo zavesu, Učini nam se pod rubom vidika sve nedostižnije; Od
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama. — Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka.
— Neko plače! — šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna. — Da pogledamo — reče Jovanče nešto uzbuđenim glasom i odlučno zakorači put zelenog gustiša, a za njim u skoku Nik i Lunja.
— Ranjen je, ranjen! Daj ga ovamo da mu pogledamo ranu! — zabrza Jovanče, uplašen i zbunjen, i prihvati dječaka za ramena, ali se Stric ljutito otrese: — Ostavi me na
— to im je sigurno municija. — Hajdemo, Jovanče, da i mi pogledamo. Izvukoše se zajedno s Lunjom, dopuzaše do logora i dugo su zurili u vatru, u spavače i sanduke.