Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ako mu date što — dobro, ako ne — on ode. Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i probirajući gde će da stupne, sklanjajući se svakom. I tako ide svuda.
Afrika
On zastiđen gleda sasvim lagano oko sebe kao kakva životinjica, pognute glave. Ne, nema nijedne druge koja bi mu se svidela, nijedne!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Želeo je da niko, ko je bio prisutan tome, ne može reći da je pošao pognute glave. Dok su mu, kod profoza, skidali mundir, a vezivali ruke, on se priseti da Engelshofen, jedini, može narediti
nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da škrguće zubima, da rokće, a kad bi nasrnuo, kao vepar, pognute glave, zgrabio bi protivnika rukama.
A kad bi gubio na faraonu, kao da je od dečijih usta otkidao. Pa bi se vraćao doma, pognute glave, stidno. Kad se vratio iz rata, na Franceza, pre sedam godina, Trifun se još nadao da će daleko doterati u togda
Ropstvo doveka. Dok se, poguren, mučio nad svojim računima – jer nije bio vičan računima – Trifun je sedeo pognute glave i video je, kao muve, samo svoje brojeve, na beloj hartiji, koja je bila, od dugog stajanja, vlažna.
Neka se dakle mahne toga. Isakovič onda, pognute glave, ode do svoje sobe, da legne. Pavle je, po svom običaju, dugo sedeo, sa glavom u šakama, poguren, u svojoj sobi.
Bilo je jednom i tuča. Dreka je bila velika. On je sedeo, pognute glave, pred zoru, na postelji. Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju?
Pavle je koračao pognute glave. Bio je umoran, kao da je jahao iz Srema, do Beča, na nekoj ludoj kobili, bez odmora, bez cilja, bez pameti.
Isakovič je, međutim, kraj Volkova koračao, niz stepenice, prebledeo, pogureno, pognute glave, kao zanemeo. Volkov ga je zapitkivao, veselo, gde provodi večeri, i izlazi li u društvo.
Ne nadaju se više da će se ikad videti! Neka im bude u pomoći sveti Mrata! Pavle poče onda da hoda po Beču, pognute glave. Sve što se dešavalo, na njegovom putu u Rosiju, događalo se dakle drugače nego što je želeo i očekivao.
Pavle je, pognute glave, produžio, na sprat, i otišao u svoju sobu. Bila je velika zapara i sve je bliže grmelo. Vrata tih soba, u
Sedeo je, slušajući Anu, i Đurđa, pognute glave, poguren, sa glavom u šakama, po svom običaju. Kao pod nekim teretom. Kad se Varvara vratila, Pavle se trže i
Pošao je bio pognute glave, do kućerka Trifunovog sluge, Ananija. Sve se živo od njega, kao razbeža. A kad je zakucao, njegova senka, na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sećao sam je se pognute nad retortama, zatim pognute nad tanjirićem s kolačima onda kad je bila bolesna, a otac me poslao da dobijem potpise za
Sećao sam je se pognute nad retortama, zatim pognute nad tanjirićem s kolačima onda kad je bila bolesna, a otac me poslao da dobijem potpise za đačke knjižice njegovog
Video sam Melaniju kako stoji na skeli čekajući Markotu, a dlanovi joj se znoje. Video sam je kako odlazi pognute glave. Ataman ju je video nešto drugačije, ali o tome nije želeo da govori. — Izmislićemo nešto, Rašida!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
San i otežao, jahao je pognute glave, kroz travuljinu. Što je bivalo toplije i jasnije na nebu, sve mu je bilo teže. Konj ga je odmereno klatio i to ga
Prošao je tako ćutke, a pognute glave, dobrih pola sata za krmačom, ceo put od velikog studenca, kod gradske kapije, do drvenog krsta, pred grobljem.
kao pri svečanostima, u dva reda, primi tri stotine tvrdih prutova, mokrih i modrih, što su fijukali u vazduhu. Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga.
Iskidane kože na potiljku i plećima, gde je, u malim komadićima, kao zalogaji, ispalo krvavo meso, pognute glave, obeznanio se od bola, pri kraju. Dolazeći nekoliko puta k sebi, skakao je po travi od užasnih bolova.
Nije mu bilo stalo da je preotme, niti da živi, posle, sa njom, još nekoliko godina. Pognute glave po ceo dan, on je čak imao lude misli pri tome, da posle obavesti brata, pa da je oteraju, pa da se pomire, da
Disahu, udisahu, pognute glave, vanredne planine, na kojima, u daljini, ugledaše sneg, ne verujući svojim očima. Prljavi i bedni, prođoše
Naježen od hladnoće noćne, pušeći, sedeo je pognute glave, primajući žalost, zbog svega što joj se beše desilo, sve više na sebe.
San i otežao, jahao je pognute glave, po balvanima i prečagama mosta, prema travuljinama. Što je bivalo toplije i jasnije na nebu, sve mu je bilo teže.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Sada je u redu! Hoćeš nešto da popiješ? — Neću... — reče Žan Žik — Oprosti, neću. Moram da idem. Izišao je pognute glave iz Kasine, gde više nikoga nije poznavao. Nogu pred nogu, odšetao je polako do Kalemegdana.
I on se kesi očekujući spektakl. Ovaj? Ni on. Nina primeti mršavog proćelavog muškarca četrdesetih godina, koji je pognute glave jeo sam za malim stolom uza zid. On je jedini nije ni pogledao.
Milićević, Vuk - Bespuće
pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i buči razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome. Moja vas je mati rado imala.
— Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru. Ti si pognute glave išla, sela, uzela zalogaj, ali tako nevešto kao da prvi put jedeš. Majka te nutkaše, metaše pred tebe jelo.
Ja sam stajao i gledao te kako pognute glave ideš, i to u nanulama, na nogama čarape iskrpljene, u mintanu iz koga je virio pamuk...
Ti si stajala pognute glave. Bilo ti je hladno, ali si ti jednako dete utopljavala, prigrljivala, a ono sisaše komad crna hleba.
Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako
I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave... I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina.
A snaška Pasa se baš najviše oko njega vije, igra mu: čas kao rob, pognute glave, blagodarno, do crne zemlje; čas milo, nežno, ganuto, sestrinski. Tomča se diže: — Da idem!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je do stotinu. Postrojeni po četvorica, išli su lagano i pognute glave. Uzdignutih ramena, kao da očekuju udarac, unezvereno su pogledali oko sebe, gotovi da i pred malim detetom
— Na neprijateljsku bateriju... plotun zdesna!... Baterija je zanemela. Pognute glave, ljudi su mračno gledali preda se.
Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni. Onako natovareni, gegaju, grešnici, pognute glave, brišući rukavom znojavo lice. A koliko večeras još... Ovaj nam je drum poznat.
A jedna otvorila vratnice i viče: — Narode, vojsko, nosi, nosi sve, bolje vi nego neprijatelj! Ali vojnici prolaze pognute glave i niko ništa ne uzima. Neko od naših vojnika doziva Tanasija. — A-ja!... Slatko mi je kad ukradem.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Hi-hi-hi... A Gojko samo ide, pognute glave i namrštena čela, ne osvrćući se na zajedanja. Drugom prilikom opet uvreba i ako se ovaj neprestano krio od nje,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Osmehom ulazim, stigo ma kud, u tužne i bolne jave. Kad volim meni i gresi svud nebesa pletu, oko radosno pognute glave. Ostavljam bolnim osmehom san, da prođe i ode i mre. Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve.
Uostalom, ne verujem da igde na svetu ima ovakvih orkestara. Još uvek. Noću, vraćajući se, idem pognute glave. Kako se sve svrši! Tu su prošle hiljade naših sudbina. Klečali smo i plakali smo.
Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu.
Učinila mi se, tada, plava kao Jadran, i to me je sneveselilo: setilo da ću morati da se vratim. Digao sam se i, pognute glave, pošao natrag. Kula svetionika, nasred ostrva, zasijala je, i sve je postalo sivo i neizrečno bedno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu...
Obojica su starci, od preko šezdeset godina. Marko je mali rastom, večito ide raširenih ruku i pognute glave. Lice mu je kao pečena jabuka, a iz njega mu štrklja retka proseda brada.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Marko ostade i dalje tako da sedi, pognute glave, u papučama, raspasan. Beleo mu se učkur od širokih čakšira a oko njega jeleci i mintani, raskopčani i oslobođeni
XVI U polumrak vratile se iz amama. I sve dok su prolazile čaršijom, prelazile onaj most, uvijene, pognute i krijući se jedna uz drugu, išle su mirno. Čim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i obaziru.
Pandurović, Sima - PESME
uvek dâve U sumraku naših briga, našeg jada, Što zasipa život mrakom koji pada; Al’ njima se opet okreću sve glave Pognute pod jarmom naše sudbe prâve, Kad s daljine plave Sunca naših snóva u jesen se jâve.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mora da ga moli. Bog je njega, Tolu, zato izmislio da bi neko po ovoj zemlji išao na kolenima i pognute glave. Gde će on s Đorđem Katićem da se parniči oko pravde? Hleb mu treba.
Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace. Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime?
Rekli su mu da je Đorđe jedne večeri razbio gusle i bacio ih na đubrište pred stajom. Pored njega, s vedricom mleka, pognute glave, prođe Simka. Okrenu se za njom. Sada bi morala biti radosna. Tako su pognuti oni sa srcem neverničkim.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pomozi mi da opet budem visok i jak! — sedeo je uz more sve do večeri, ali Kraba mu se ne javi, niti zazlati. Pognute glave, dečak se vrati kući i zamoli majku da mu skrati nogavice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
previja se, urla i steže mrtvačke koščine petorice regruta, što drhte kao uplašene male tice, i Resulu koji ćuti pognute glave. — Pljačkali, je l'? Pljačkaši, je l'? I divizijar besan skače, vrišti, dokle čopor urla — Oh, ja... valah...
— pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i napregnut, pognute glave uzbuđeno disao. — Radosti moja, ja samo tebe volim, samo tebe!
Predviđao sam tugu komandirovu i bilo mi je stoga još teže. Pognute glave i utučen molio sam Boga da Packa ma i ranjenog pri povratku nađem u četi, kad mi jedan vojnik iz patrole skrenu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe pognute glave i gledaše neprestano u vrh svojih opanaka.
Odmah zatim pođoše svi k opštinskoj sudnici. Baba Mara zatvori se u kuću i stade kukati iz svega glasa, a Đurica, pognute glave, modra, skoro pocrnela lica, iđaše pred pandurima vezan, noseći na leđima svoje beščašće.
baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...« — pomisli Đurica i poslušno, pognute glave, iziđe u hodnik, gde ga dočeka drugi pandur i odvede pravo u kancelariju.
Pa sad moraš da im argatuješ, da mećeš glavu u torbu radi njihove koristi. Đurica, pognute glave i bleda lica, slušaše ove neobične reči, koje iskazivahu i neke njegove najtajnije pomisli.
— Da tebi ne trabunja štogod onaj ludi Jovo? Kaži mi slobodno! — zapita Vujo i pogleda ga pognute glave, ispod obrva. — Što?... Šta će mi on govoriti ? — Onako znaš... Vidim da si se nešto promenio...
Petković, Vladislav Dis - PESME
RANE I POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom..
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nasred crkve stoji svečev kip sa smežuranim, nabranim crvenim plaštom preko leđa, u visokim čizmama, pognute glave na stranu, a sa licem premladim, detinjim...
I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se. „Od kužne bolesti oslobodi nas, sveti Roče!” A narod odgovara: „Tebe molimo, usliši nas!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
strane je miran, redovno u novo, uredno i čisto odelo obučen, ali zato, s druge strane, ulicom ide „navek u stranu pognute i oborene glave ispred sebe”, „i to sve uza zid.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zveče mali ašovi o kamen, i grebu ispucalu zemlju. Druge pognute senke vuku još tople leševe i bacaju u jarugu. — Uh, kako je strašno jauknuo... Ubica se seća ubijenog.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On zastiđen gleda sasvim lagano oko sebe kao kakva životinjica, pognute glave. Ne, nema nijedne druge koja bi mu se svidela, nijedne!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Skinite narednika sa žica... i izvucite... onoga ranjenoga. — Onda zastade pognute glave i okrete se meni: — Pođite sa mnom! — Potrebno je da obavestim baterije. — Neka ide kaplar.
Luka duhnu da zbriše pepeo. Dragiša se nakašlja, zamišljeno mahnu glavom i nastavi: — Išao sam gotovo nesvestan, pognute glave. Sećam se... u sobi ađutantovoj naslonio sam se na zid.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Navek kao od neke siline, vatre, koliju je nosio zabačenu, na ramenu, i uvek išao pognute glave. On je imao samo da vodi brigu tamo o dućanu, trgovini, čaršiji, a ovde kod kuće, nije imao ni za šta da se
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi temenjača.
I čim izmakne, pojavi se u čaršiji, koja se tada već dosta vidi, on isto onako polako, pognute glave, s ključevima, približava se dućanu. Dućan im star, snizak, sa širokim vratima na kojima je katanac.
Znao je da je sve to ništa i zato je išao mirno, ukočeno, pognute glave. Kad dođe do kapije, otvori je, prekorači prag ali, oh! oseti kako mu se u kuću ne ulazi. Ali ipak mirno ulazi.
Onda se diže i ode. Ali, Mladen, smejući joj se, gledao je kako ide. Sve više užurbano, pognute glave. Polako. Obučena u novo kao da je iz crkve došla, i ređa, zastajkuje ispred svakog dućana. Razgovara se.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To isto osećam i sada, pa zato moram pognute glave da Vas provedem pored toga zida i odvedem u mrtvi svet, kakav je bila naša Zemlja pre onoga neshvatljivog čuda.
No pre izvršenja ove odluke, hteo sam da se o tome posavetujem i sa mojim starima. Zato sam posetio njihove grobove, i, pognute glave, došanuo im da sam, tražeći istinu, potrošio sve zemaljsko blago koje su oni stekli i meni ga ostavili.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Glave večito pognute. Nos, usne i oči tegle se stalno za koncem, isteraju lice iz glave i izvuku dugačku šiju. A desna ruka od jutra do
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa.
Valjda su napred izviđači koji to znaju. A i ne zanima nas, jer svaki ide pognute glave i gleda ispred sebe. Voda, voda, voda... Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama.
Već je na ivici života. Čini se ako legne samo, više se dići neće. Okretoh se. Išao je lagano, pognute glave, vukući noge. Očni kapci mu otekli, trbuh se prilepio za leđa, te ide poguren.
U daljini negde, zvono je stalno odjekivalo, dok su talasi na obali šumeli. Vojnici su išli gologlavi, pognute glave, šapućući molitvu i sećajući se onih srećnih dana kada su Uskrs dočekivali kod svojih kuća.
Kad ga ugleda, Luka kao udaren električnom strujom, podskoči. — Ovam’! — manu mu prstom. Isajlo priđe pognute glave i natmuren. — Gospodin posilni bio je u varoši? — Jesam, gospodine poručniče. — A jesi li imao dozvolu?
— Vidiš li šta si uradio. Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave. Toliki moj trud i napor i naposletku da se sve tako žalosno završi. Prokleto pseto!
Odstupajući sve dalje, privikavali smo se postepeno na surovu neumitnost. Tiho i bez ropca, pognute glave, napustili smo svoju zemlju. Sadašnji porazi teško nam padaju. Pošli smo sa velikim nadama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Savet staraca donese odluku da se Belko isključi iz plemena. Neka se nastani negde u blizini, ali neka živi sam. Pognute glave, bez otpora prihvati Belko svoju sudbinu.
On bunca. Koji je još mrav svojevoljno otišao iz plemena, pobunio se! Uzalud su ga zadržavali! Pognute glave, sa slanom kuglom u grlu Belko je krenuo niz brežuljak. U ušima mu je zujalo: sam!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
usmenih naredaba, a još više od silnih (kako se oni lepo izražavaju) „krkanluka“; prolaze učitelji, kisela lica i pognute glave, misleći jednako, danonoćno, o svom bednom učiteljskom stanju, kome valjda u svoj Evropi ravna nema; prolaze