Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
I samo što je dijete stalo posati, pograbi majka kraljaču i š njome lagano udari (kvrcne) dijete u glavu, veleći: ,ljoke!’ Na to opet ukućani uzmu dijete i bave se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kuku, jadni Rade, šta se ovo zbi s tobom! S jaukom, sruči se djed na svoga gosta. Pograbi ga čvrsto, utopljenički, kao da se spasava od čitavog svog varljivog života koji ga odvuče niz maticu, u tužnu i sivu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), na ih podstakne na vatru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A na vatri je gorelo veliko hrašće. Naš ti Marko pograbi svakom rukom po jedan hrastov ugarak (a svaki je bio teži od njega), pa ih podstakne na vatru.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Čekaj, čmavalo jedno, sad ćeš vidjeti! Mačak pograbi podužu suvu granu, raspali njome po karti i hitro skoči iza velike bukve.
Stric poprijeti šakom i požuri kroz Gaj, ali mali opet krenu za njim. — Marš natrag, čuješ li! — povika Stric, pa pograbi sa zemlje neki suvarak i baci se na mališana. Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu.
— Gdje je? Ništa ja ne vidim. — Eno je iza one bukve. Sakrila se, čim sam ja povikao. — Ama ko je, kazuj?! — pograbi ga Jovanče za rame. — Pa zar već nisam rekao da je ona! — naljuti se Stric. — Ona glavom! — Ma koja ona, slone jedan?
— uplašeno zovnu Lunja naginjući se nad otvor. Umjesto bilo kakva odgovora, kroz prodor se odozdo pomoli dugačka ruka, pograbi šešir i uvuče ga u jamu. — Striče, što se ne javiš? — pitao je Jovanče zavirujući u zemunicu. — Neću!
Kad li taj malo popije pa pograbi šibu i razviče se, gori je od svakog drekavca. Ehe, baš takav i treba za ovu pustopašnu dječurliju.
Lazar Mačak branio se uspješno raspaljenim ugarkom da su sve iskre letjele. Jovančeta neko pograbi za jaku, ali on se snažno istrže, jurnu u kolibu s kuburom u ruci, probi glavom suprotni zid i poput metka izleti
—Nećeš ga uhvatiti! — Ej, šta to radiš?! — zagalami djed Aleksa. — Drži je, tetka Stevka. Lunjina tetka pograbi djevojčicu za ruku, ali se ona i dalje otimala i cičala: — Ne dam, nećeš ga uhvatiti!
— Šteta, ovo ne znam pročitati. — Znam ja! — dočeka Stric kao iz puške. Nikoletina ga čvrsto pograbi za ruku i gluvo reče: — Ne znaš ni ti. Ni Mačak ne zna, ni Jovanče. Je li de, Jovanče?
— Ili sad idu ovamo da vide koga su ulovili! — dosjeti se Stric pa hitro spuznu u onu dolju za svojim šeširom, pograbi ga i nastavi da trči jednom uskom obraslom jarugom dobro zaklonjen šibljem od pogleda svojih progonilaca s druma.
Jedan partizan pograbi kutiju, koja je ležala na zemlji između njih dvojice, zagleda je i viknu: — Pa oni prave paklenu mašinu, pogledajte!