Obradović, Dositej - BASNE
Kažu za onoga iskusnoga politika papu Ksista da je, pre nego papom postane, sve pogrbljen hodio i na čaršavu od mreže ručao; a kako ti ga učine papom, ispravi se i ukoči bolje nego ijedan kardinal.
Matavulj, Simo - USKOK
U početku nije mogao odoljeti smijehu. Starac Mrgud Šutov, suh, malko pogrbljen, bješe najviši među onijem stasitijem brđanima; bješe okošt, velika grbasta nosa, tankih, bijelih brkova, sitnijeh,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mada je, izgleda, zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom prinetom obodu šešira.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu. Osmatraju... Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!... Sad se vraća, zastade, eno ga gde leže i on. Odahnuh malo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Uđe jedan sed starac, pogrbljen, bezub, zamagljenih očiju, uvede jednog vižljastog zaplašenog dečka, koji zveraše po sobi kao divljače. — Pomaže vi Bog!
Lice mu mladoliko, sasvim belo, nos pogrbljen, dugačak, a brkovi tanki žućkasti; po obrazima i bradi izrasle retke žućkaste dlake, koje se i ne opažaju na prvi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Koji li je sat u ovoj noćnoj memli? Starac drema, pogrbljen iza plota, S obema nogama na stvrdnutoj zemlji, A s dušom daleko, daleko izvan života.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (s druge strane ulazi sa naramkom drva koja je nabrao po šumi; pogrbljen; žurno i obradovano što je stigao na vreme): E, e, stigoh na vreme, stigoh, stigoh.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko. Pogrbljen, bez pojasa, u papučama i belim, visokim čarapama. Više njega vidi se kako se beli kći mu, Jovanka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lukav je bio virtuozno, na uvek drugi i drugi način. Prilično visok, malo pogrbljen, bled, s cvikerom na jakom nosu. Govori mnogo, ali dosta lepo, novinarski zanimljivo, drsko, neodgovorno.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nigde drveta: samo neki ćutljivi, užurbani prolaznici. Čak joj se i rođeni sin čini tuđim: posedeo, pogrbljen, ćuti. Tako, ćuteći, i na onaj svet ode, ostavivši majku sinu i snahi od čijeg je sina i snahe ona već bila mlađa!