Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Potom poviče na dželata: ,,seci”, i odma oba posekoše (najpre je Birčanin posečen), a narod pogružen s pozorja razbegne se, a Turci Valjevci poplaše se, i odma počeli su jedan po jedan tajno od drugi̓ svoje važnije
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ni za čas, ne očekujući ga, ne bojeći ga se, ne mareći uopšte za njega, bez ikakve griže savesti, on postade ipak pogružen od nesreće koja mu se na vrat beše srušila.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Ali će k'o rajski feniks, sijnuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar, gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda? Zar ne vidite: dečak je pogružen, kao car Koga su prognali iz domovine, tako svirepo ... — E, tu leži cela stvar, To jest, tu je ono što nije lepo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ljudi u crnini, praćahu ga zasobice. U dvorani čekahu ga ono petero; oborili glave a skrstili ruke. I on uđe pogružen. U istom onom uglu gdje se on prvom smjestio bio, stajaše ona cura, blijeda u mrkoj aljini odjevena.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— I Bakonja pokri lice rukama, a Bujas izađe, tobož i on pogružen. — Ja da moje dite unesrićim? O, o, o! Jezik mi se slepija, ako ja o tome više spomenem! O, o, o, bog dâ i Divica...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u svetle noći i Hela sedela s njime. No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele; On je prstima svojim, iz njenih srebrnih žica, Izvio
Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi...
Ali će, k'o rajski feniks, sinuti sloboda mila; I ja ću stajati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će or'o beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. V.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, vikaše nomofilaks, zaboravljajući da iza njega stoje njegovi robovi, pretovareni životnim namirnicama. Pogružen stajaše Milon pred njim i ćutaše, jer je dobro znao da treba pustiti da se prvo izviče.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gdi slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen i sveta udaljen Suze prolivam. Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu radost, Oko mene sad svi
ovakvoj Slavončevićevoj redakciji: VAPAJ U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gde slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen, od sveta odaljen Suze prolivam.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Alu će, kô rajski feniks, sinuti sloboda mila, I ja ću stojati vedar gde sada pogružen stojim, I naš će orao beli široko razviti krila Nad urvinama tvojim. 1889.
No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele. On je prstima svojim iz njenih srebrnih žica Izvio
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ga Mane koji je, kao skamenjen, još jednako stojao na istom mestu, utučen i nesrećan kao iz raja izgnani Adam što je pogružen stojao pred zatvorenim edenskim vratima...
dugo je tako ćutao pogružen i nesrećan, dok se jedva razabrao i uvideo da je to samo san, strašan i ružan san bio. I tek tada odahnu dušom, pribra