Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
izmakne, a Kučuk Alija ugrabi crveni ćurak Crnoga Đorđa, odnese u Kragujevac i kaže: „Rajo, ja sam Crnoga Đorđa pogubio, i evo mu ćurka”.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
NAIVNE 53 ZA ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO PRAGA 54 ZA PASTVU SRCA 56 ZA SUŽNjE POMILOVANE 57 ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE 59 ZA SLUGU JERNEJA 61 ZA ALKOHOLE 63 O KAMENOVANjU 65 O PRELjUBI 67 ZA SVADBE BEZ VENČANjA 68 ZA MARIJE
Za sužnje, care, pomilovane, za njihovo pomilovanje od vodeničkog kamena teže. ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE Tražim pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i pergamente da je onaj za koga se
ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE Tražim pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i pergamente da je onaj za koga se kaže i koji jeste, te mu ljudi ne veruju na gola slova.
Sremac, Stevan - PROZA
— Pa gde si bio? — Zadocnio. — A gde si zadocnio? — Nisam mogao da dođem. — A što nisi mogao da dođeš? Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A? — Bole me noga. — A što te bole?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Naravno, nikome ne pada na pamet da nam je vrati, jer je matori u silnom milionarskom entuzijazmu pola računa pogubio, a na pola ležerno odmahnuo rukom, kao: „Šta će mi te bedne hartije!“ Prodavači pristaju jedino na zamenu. Ali šta?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je sinak pogubio glavu U gorici, niže Temišvara!
miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je bratac pogubio glavu! 230. Sunce mi se krajem vije, lado le, mile! To ne bilo jarko sunce, oj lado, oj!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa i tu nije mogao da se seti onoga vavilonskog cara, što ga je Kir pobedio i pogubio... Jest, tada je imao sreće; dobio je najlakše pitanje. Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?..
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
vrati natrag, i došavši opet u ono selo dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oblesavio sam od zdravica i vina. Po Sentomašu (oh, najpijanijem Sentomašu!), po Bečeju i Kanjiži pogubio sam redom sve svoje bolove prošlosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
zapovjedi da se glavne mehane po velikim drumovima postave, pa svakoga putnika da pitaju, nije li doznao, ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.
vrati natrag, i došavši opet u ono selo, dozna od seljaka da je car, čuvši kako je gospodar svoga roba mučio, gospodara pogubio, a njegov dvor i ostalo sve imanje dao robu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bre!... Šta se tada sruči na moju glavu!... I kako ja ne vodim računa, i kako se on čudi što nisam dosad sve konje pogubio, i kako ovo... kako ono... i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!...
Petrović, Rastko - PESME
IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga zakla; Sa parom šume dišem i paru jednog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Miloš Vojinović u latinskom gradu Leđanu pravio je čuda od junaštva, pogubio je čak i troglavog Balačka vojvodu. Miloš Obilić je kao od šale prebacivao buzdovanom latinske crkve, hvalio se pred
i sreća junačka, sovra će mu u krv ogreznuti, boga mi ću njega objesiti baš o vratim’ bijela Prilipa: davno mi je brata pogubio, pogubio Musu Kesedžiju“. Pa okrenu konja doratasta, osta jadan Marko gledajući.
će mu u krv ogreznuti, boga mi ću njega objesiti baš o vratim’ bijela Prilipa: davno mi je brata pogubio, pogubio Musu Kesedžiju“. Pa okrenu konja doratasta, osta jadan Marko gledajući.
Zašto bi me Arap pogubio kad ja imam, sestro, dosta blaga, — mogô b’ platit sve Kosovo ravno, kamol’ ne bi za se svadbarinu?
Kako li se po imenu kažeš? Neka znadem kog sam pogubio“. Tadaj sam se, dajko, prepanuo i u strahu njemu kazivao da sam glavom Banović Sekula, mio sestrić od Sibinja Janka.
I on čuva sve Kosovo ravno, mnogo ih je tako prevario, na Kosovu bojnom pogubio, već moli se bogu istinome da je tebi život poklonio“.
uz goru zelenu i sad će se tuna dogoniti: kad ne nađu otvorena vrata, neće li se Porča povratiti, ne bi l' Porča pogubio Vuka“. Odmah njega sluge poslušaše pa kapije hitro zatvoriše.
pusto oduzeše blago, pa odoše svome harambaši — da ga vide na bijeloj kuli, šta je njima s pašom učinio; ali Grujo pašu pogubio, pa on sjedi na bijeloj kuli te on pije crveniku vino, a služi mu dilber Ikonija.
Sve Novaka društvo poslušalo, i u svate juriš učinili: kum Boroje pogubio kuma, a starojko pogubi starojka, Radivoje pogubi đevera, i on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina
starojko pogubi starojka, Radivoje pogubi đevera, i on uze lijepu đevojku, odvede je u goru zelenu; domaćina Novak pogubio, svi svatovi svate razagnali; sam ostade Grčiću Manojlo, k njemu ide Novaković Grujo, golu sablju nosi u rukama, pa
Kuna ti je baba pogubio“. Kad to začu Senjanin Tadija, uze njima tri tovara blaga, pa on pušća trideset Turaka ispod sablje tavnici na vrata: kad
Ti si mene za srce ujeo, ti si moga brata pogubio; iziđi mi na mejdan junački! Evo tebi tri mejdana dajem: jedan mejdan u kršnim Korit’ma, drugi mejdan pod gorom
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
smo i učinili, ama kroštono je on poslušao svoju ženu i prestupio je božiju zapovest, te nas je sviju so tim smrtno pogubio, zarad toga i mi pak da ga s kamenjem pobijemo kano božija prestupnika«.