Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On žurno uze šaru, pripasa fišekliju, pa zamače u lug. Srce mu je lupalo burno, naglo; čisto ga je samo napred pogurkivalo. On je osećao krila pod nogama: leteo je, nije išao... — Ama da li mi je bog još i ovo dosudio!...