Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonju; ispred „časova“ novi đakon i tri đaka posjedili bi u skuli, gdje učitelji češće ne dođi do dođi, ali je Bakonja pohlepno čitao, uprav gutao sve što bi mu do ruku došlo, te je začuđivao drugove i fra-Tetku svojim vanrednim pamćenjem, sjem
Popa, Vasko - KORA
niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas ujeda 13 Ruše se stubovi koji nebo drže Klupa sa nama polako U prazno propada Zar da dovek čamimo U kamenom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Krv mu se iz glave puši, pada na zemlju i nestaje je... Zemlja, žedna, naglo, pohlepno je pije, hoće mladom toplom krvi da zagasi žeđ... Sunce je žeže — žedna je!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere. Kad je Prohor saznao šta se o njemu priča, besno je prosiktao da zna ko je izmislio tu laž.
Petrović, Rastko - PESME
kako kvase vlažni dlanovi rublje: Postelja zalud čeka da iznuri još bolje Život moj, zavist joj i srebroljublje, Pohlepno cvile da legnem opet u grob; Rasejano se smeši i gleda suznih očiju blesavi u meni rob.