Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pod nosom, a ti nećeš samo da pružiš ruku... Ja te molim!... Turčin ćutaše. — Živa zgoda da ih pohvatamo, dragi aga! Samo da pružiš ruku, pa si ih već spopao za vrat!
— Bog te živeo! — Ako ih tako pohvatamo. — Sigurno. — Ovda, pošlji mi Lazu. — Hoću, hoću, kako ne bih! I sutradan Ivan opremi Lazara u ranu zoru...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Dobro bi bilo, poljaru, da ti pronjuškaš gdje se to bjegunci od škole okupljaju, pa da ih pohvatamo na lijegalu. — Ihaj, kad li se dokopam svog unuka! — uskliknu Stričev djed. — Nemojte da to hvatanje prođe bez mene.
Djed Aleksa brže-bolje spusti ljestve u jamu i veselo zagrakta: — Na sunce, komandante, da ih pohvatamo! — Hvataj, pa mlati! — razdra se Potrkov otac.