Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Tam vidov mome Evrejče, na visok čardak stoješe, ruse kose si češljaše, drobne si solzi roneše i žalnu pesnu poješe, u pesnu majku kolneše: Zašto me rodi Evrejka? Što me ne rodi risjanka?!... — Tugo, Vaske, što da prajim?!
— Lelee, — osmehnu se Doka — malko li gi znajem?!... E, što je bila ona Sika turena u pesnu? Za koga se poješe u onuj pesnu, u onuj risjansku sramotu našu?
!... E, što je bila ona Sika turena u pesnu? Za koga se poješe u onuj pesnu, u onuj risjansku sramotu našu? Za koga se poješe: za esnafsku, eli za čorbadžijsku Siku: Zašto, Sike, zašto pod čadar da ideš?
— reče i dade joj onu kitu hrizantema. — Toj ti je poslednje od men’, Ajšo, za igre što mi igraše, za pesne što mi poješe... za spominjuvanje... — Ee, — uzdahnu tiho Ajša, — vido’ veće ja... — E, tol’ko — reče Mane i odmahnu rukom.