Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj vajatić joj se okretao oko glave. Jedva prevali preko jezika: — Zbog mene!... Mati se trže. U trenutku je pojmila sve. Jelica je drhtala. Kao u groznici probunca: — Sad me više ništa ne pitaj!... Valjda sad sve znaš!...
A u očima se ogledala stalnost, koja je govorila više od svake reči. Krunija sede na krevetac. Ona još nije ni pojmila; nije mogla pojmiti sve to što je došlo nenadno, kao grom iz vedra neba. Obe ćutahu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A moli se odnedavno, odonda kada je, u magnovenju, pojmila da ne može ostati nekažnjeno to što je uzela jedan život kada je već, u sebi, nosila drugi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ovde oblikovnu meru diktuje sam glas, glas koji reč izgovara da bi se čula, a ne samo pojmila. Stih nije konvencionalna mera, nego glasnojezički gest.