Obradović, Dositej - BASNE
granatski i slatke narandže; potoci kristalovidni, svuda protičući, tuda šušte i k pokoju mame, razni vidovi ptica tu poju, cveti limunski i livadni sav vozduh oblagouhavaju. Naš Abdul Ibraim misli u sebi: nisam li ja kako u raj došao?
Dučić, Jovan - PESME
U zalazak zvezda iznad tamnog huma, Kroz san poju ptice u dubokoj seni; A bezbroj se gnezda odzivlju u meni, I tragični odjek zamrknulih šuma...
gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute, bolno, po sve doba, Duboko u meni: dok ljubav i zloba, Kao dva anđela, poju naporedo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne pitaj me, veli, odakle sam doš’o! Ja sam ti iz daleka, od tuđe zemlje, iz tuđa sveta, di petli ne poju, di zvona ne zvone, di se odžaci ne puše; ja sam ti, moja Savka, sa onoga sveta, kaže mi on, di nema roda za mene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Servija je sad mirna, i pokorna, a u njoj prosvećeni Grci vladaju i po crkvama grečeski poju. Svi ti njegovi dedovi, i deda Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati
Teodosije - ŽITIJA
kalnih, i lažljivih, i klevetom oskvrnjenih, i nečistih usana nego bestelesnih i čistih svetih anđela koji stalno Boga poju, kad pojahu svetoga starca, glasovi iz peštere čuli.
Radičević, Branko - PESME
(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo,
Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo, Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju, Jošte malo, eto vinograda, Gledaj sada ubavoga rada: Beri, nosi, čas dole, čas gore, Momci
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama
gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
Tice poju: Blago li si nama! Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?
vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne probude, Slavlji poju, zorica se beli, Danak jasni od nojce se deli, Sunce sjaje, ritine se puše, A po glibu žabetine guše.
Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je boli? Nojca ide, poju petli, Da l' i broji ona mlada? A zorica veće svetli. Što li čini, de l' je sada? Je li doma?
(1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje prija: Sve veselo, svako tera svoje, Srce
Pade junak, napi se vodice, Te još umi svoje belo lice. Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori. Mileta se bacio u travu, Na desnicu naslonio glavu; Iz daleka zvoni
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak
“ Momci poju, konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše; S obe strane gore i brdine, Oni jezde putem po sredine.
Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka odabrana Ne videlo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ah, moje cveće tako lepo cveta, jer ga suzama zalivam; tice mi tako slatko i tužno poju, jer ih leblebijom hranim, što sam za tebe čuvala... Dođi, dragi, dođi, mili!“...
Kostić, Laza - PESME
Ti popovi su stari, sve večni bolovi, sve uzdisaji crni, ti crni popovi. Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet. Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Na crkvu su do tri vrata: Jedna vrata samo od zlata, Druga vrata od istoka, Treća vrata od zapada. U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu.
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu,
Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala.
72. Isteklo je žarko sunce ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila!
110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe dragi, ne dođe!
“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko kuće; Puštaj
Koja tebe tak’ u rodi, I posla te nasred sela, Gde junaci vino piju, Mladi momci kamen meću, A devojke pesme poju — Te ja tebe onde vide, Da me uvek srce boli. 141.
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me,
“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski ruku; Za mene Turci
Rakić, Milan - PESME
Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan. I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima, Kad ne bi tako u gluhoj
I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bjesmo pošli dvjesta Ozrinićah, i toliko poćerali konjah, da uzmemo punje aranđelsko. I vrati se s pićem iz Kotora. Poju ljudi, gađu iz pušakah.
Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred
IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON
I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON SAM POČINjE POJATI.
Pandurović, Sima - PESME
Iste ptice poju. Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
u planinu, udare munje i gromovi, te dvore Gavanove sažegu i ondje postane jezero, u kome, vele, da i sad pijetli poju i zvona zvone.
Sveti Sava - SABRANA DELA
U pojanju da drži ovakav ustav: jutrenje i večernje — kao što je običaj, na jutrenju preko cele godine da se poju po tri katizme psaltira, a na večernji „Ka Gospodu, kada“ bez tropara. A Časove pojemo različito.
Oni koji žele da se pričeste treba da poju uzakonjenu službu za pričešće i, čineći jedan drugome zajedničko kolenopoklonjenje, da daju oproštaj, a potom sa
I skoro umrlom da pojete panihide. Da ne bude to, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za mrtve, neka to izvole, a drugi neka poju u paraklitiku propisanu panihidu.
Da ne bude to, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za mrtve, neka to izvole, a drugi neka poju u paraklitiku propisanu panihidu. Neka to bude i neka se ispunjava, i ugodno je nama, a čini mi se i Bogu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju Jošte malo - eto vinograda.
Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome.
Tako gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute; bolno, po sve doba, Duboko u meni dok ljubav i zloba Kao dva anđela poju naporedo. J. Dučić LXXI DE PROFUNDIS Ti utehu čekaš.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
legioni, opet, neizbrojni, na uredna jata razasuti po nebesnoj blagodatnoj sferi, njihajuć se na zefirna krila, poju pjesne vječite ljubovi. Ah, krasotu nebesnog voinstva smrtni nikad postići ne može!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori. Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj
Milovan Vidaković U MESTU PRIJATNOM, TIHOJ PUSTINjI... U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gdi slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen i sveta udaljen Suze prolivam.
” I spadoše dvorska vrata, Pokuljaše iz njih vile, One poju pesme gnjile, One nose mladog brata U hlad mlade trešnje rane, Da ga pod njom — ah! — sahrane.
IV, 1847, 36—7, u ovakvoj Slavončevićevoj redakciji: VAPAJ U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gde slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen, od sveta odaljen Suze prolivam.
Ilić, Vojislav J. - PESME
z. Još ne sviće zora, još ne poju petli, Sladostrasno bleda Dijana mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike tajne: To priroda
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drukčiji je bio naš život dok smo imali maloga. Bez dece, nema ni porodice, ni škole ni crkve ... Srpska deca nam poju u crkvi, ne znaju šta govore, teraju šalu, uče srpske prosjake da Grcima kažu: Parashu kirije...
Šantić, Aleksa - PESME
1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u goletne strane. Noć. Poju slavuji, i na brsne grane Kao sedef bela mesečina prska. Već me evo vrhu.
Meni se čini: kô da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poju, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lovori, sjajni kô zlato kad stope, Rastu, sviju se, pa vrsima
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... 391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ
Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere. So tim prigovor za svet daju čoveku: sve živo Boga hvali i slavi, bez govora s čudni i s razliki glasovi!
KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili
Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom! Da ne uzdođe naprasito i zateče vas u spavanju.
A u po noći, kade po veka svota preživi. A kad petli počnu čestati pred zoru da poju, to je ono naše smrtno dobi, kad već u celoj svojoj pameti i u savršenom svom uzrastu umre.
glas mu svuda ide, i budi ga iza sna neznanja, pak u to dobi umre, — to mu je dohodenje k njemu gospodina boga kad petli poju mnogoput. A zorom rano, to je detinji život.
Ja mi li, k nebesnim saborom i gornjim pevačem, što oko samoga nebesnoga nesviđena cara i boga sastalo se poju slaveći ga, nećemo se brže sticati svi ujedno da poslušamo one čudne za divotu glatkoiznosne lepe angleske glasove?
Onde trnje je što cveće zaslanja, a ovde je božiji promisal kojino utvrđuje. U baštici ptice poju i muhe zuje, al' ovde proroci klikte glasovito; onde je lepota od pogleda, a ovde je fajda od pročatavanja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice?
sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice? — Kupi mi ga ludo-mlado, ludo-mlado neženeto, na Petraća — ete, reče — mlàt Mitanča!...