Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je obrvala. On pade licem na krevet, gdje je juče još pokojnica ležala, i gorko zarida. Suze spiraju crne misli, naliju prepuklo srce. Slomljen brod potone, i ništa se više ne vidi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Aja, nema toga, Ćiro! »A ponovljeno prijateljstvo, to ti je, dete — govorila bi mi obično pokojnica — to ti je, dete moje, baš k’o podgrijan cušpajz od krompira!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
E, moj dragi, tako ti je to. Bila je pokojnica, pravo da se kaže, svakakva, to ja najbolje znam. I popiti je voljela, bog joj dušu prostio, jednom tako umalo nije kuću
— A i vi ste mi, matere, nešto bolje od nas, a! Eno, i ona moja pokojnica, laka joj ...lak joj onaj oblak pod koji je odletila garavijeh opanaka zajedno s kućom i štalom ...
Kostić, Laza - PESME
Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi.
Belanovića A gde smo mi? Iskaž' nam ti, zadušna pesmo mi, il' — nemoj ti! — navestila nam je, označila je pokojnica već: u pozorištu smo!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nije nju pokojnica trpela, iako bez svakoga razloga, a stvarno je to zdrava i tako reći prava ženska osoba bila i isticala se.
Raspolaže ona nekako i odlikuje se svim što se od jedne žene traži, i po punoći i oblini i po drugom, dok pokojnica prema njoj, Bože oprosti, kao i da nije pravi ženski stvor predstavljala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ostadoše samo još nekoliko vojnika sa sveštenikom puka, koji navuče epitrahilj. — Kako se zvala pokojnica? Ljudi slegoše ramenima. Ona dva vojnika odmicala su žurno noseći dete, koje je kroz vrisak dozivalo: — Mamo... Mamo..