Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bog da ga prosti... Bog da ga prosti!... Susedi počeše dolaziti i stadoše spremati da okupaju pokojnika... Popa i Jova iziđoše napolje... Noć se lagano spuštala... 8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu.
Dučić, Jovan - PESME
ZAŠTO? Kao skrušen braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako Srce
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zadovoljni s testamentom, a i oni drugi što se spremaju da dignu proces i da ga obore, i na taj način spasu dušu miloga pokojnika od jednog tako teškog greha kao što je nepravedan testamenat. Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu.
— uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto. I svi tresu žalosno glavom i hvale pokojnika. Iznose mnoge vrline njegove, od kojih za mnoge niko živi dotle nije znao, a najviše zna da pripoveda kakva Vavika ili
Pa i gospodin popa bi ustajući rekao dobru za pokojnika: »Bogme, — veli on, — selo ga neće još dugo drugog takovog imati; to ja samo kažem: Proku nećemo lako naknaditi.
»omladinci« u dušankama sa dugom kosom i razastrtom Zastavom i Danicom na stolu, i udovice sa brošom nezaboravljenoga pokojnika; neke grupe sa licima kao porculanske »supšisle«, bez nosa i usta, a sa očima mastilom popravljenim, i naposletku kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifuna je, međutim, slinjenje Petrovo bilo razljutilo. Šta bi, kaže, hteo? Hoće li da ćer, tog pokojnika, hoda, po Kijevu, i da se kikoće, kao luda na brašno, ne znajući da joj se otac ohladio, i da je na drugi svet otišao?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pre je emigrirao pod svojim sopstvenim imenom, sada pod tuđim. Time je sam sebe oglasio za pokojnika. ANTA: Pa jeste... ali ovaj... ako se on opet tamo kroz tri godine javi?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trudna žena ne valja ni da pali voštanice za dušu pokojnika, a ne valja ni da gleda u prazan grob, jer će dete celog svog veka „biti bledo i bolešljivo“.
Sremac, Stevan - PROZA
je obligacije, tužbe, žalbe, a ponekad i neko nadgrobno slovo, koje će, naravno, drugi izgovoriti na grobu dotičnoga pokojnika ili pokojnice.
Čim neko onako silniji, a ipak dobroga stanja, umre, a treba ga što dostojnije ožaliti, odmah polete naslednici pokojnika (koji će se docnije izvesno parničiti zbog nasledstva, pa će im trebati dokaza da su mu oni bili bliži) kod Riste
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje. Pa kada počne ono: na koga ih je ostavio... što ne siđe da ih vidi i ne pogleda...
se od muževljeve, pokojnikove rodbine, — jer ni njena rodbina nije smela da joj dolazi, bojeći se da time kao ne uvredi pokojnika, što bi mu tim svojim dolaskom „mešali se u njegovu kuću“, dolazili, „uznemiravali ga“.
Ne bi ona ni dala da joj se Anica preudaje i tako učini greh, obesveti pokojnika, da se ne mora, da ima od čega da živi. Od kuće i ona dva vinograda ne bi ni čovek mogao da živi, a kamo li žena.
Jedno to, a drugo još i pomisao da njeno telo još nije čisto od prvog muža, pokojnika, a kamo li da sada još dođe i telo drugoga.
(Sigurno pokojnika, što mu u njegovoj kući i njegovoj ženi govori za drugog muža.) No svakad bi joj Anica tu njenu bojazan, strepnju, mučenje
Kapiju zaboravi da za sobom zatvori. A kao da je zaboravila i na pokojnika i strah od njega. Izgledala je radosna, vesela. Tako je brzo ušla.
Ne što je to ona učinila, već što je Anica u tome osećala kako majka joj hoće time namerno da uvredi pokojnika. A oni su sad svi protiv njega. Čak ga kao i namrzli. I to sve zbog toga, što Anica neće da pođe za Itu.
I to sve zbog toga, što Anica neće da pođe za Itu. A sad je Anica naprotiv, kad su svi bili protiv pokojnika, smatrala da je dužna da ga brani od njih, ne samo njega od njih, već i sebe od njih, što oni time, udadbom za Itu, hoće
I izmiče ispred pokojnika cepteći od straha što na dnu srca oseća da to „tvoja, tvoja“, nije možda istina. Ponekad to je tako silno da od
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Nije, nego bila tu u kući, negovala pokojnika, na njenim je rukama i izda'nuo, pa... tako, našla se tu. SARKA: Dobro, to je tetka, a ova devojka?
Ranije ih nisam nikad ni video. To su obično ljudi neznani i skriveni, ali kad tako padne kakav testament bogatoga pokojnika, oni se pojave i zađu od advokata do advokata i po ceo dan drežde pred vratima starateljskog sudije.
GINA: Da se uselimo, Proko, dabome, da se uselimo. Biće mi nekako tuga i, što kažu, jednako ću se sećati pokojnika... (Zaplače.) SARKA: Ama, prija-Gino, zašto sad plačeš zato što ćeš da se useliš?
GINA: Pa to, znaš, te i zadržah se tamo. Gledam, bože, one stvari, pa sve me podseća na pokojnika. Gledam onu stolicu na kojoj je sedeo, pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade
GINA: Tako mi boga, Sarka, uzela sam ga koliko uspomene radi. Ti znaš koliko ja žalim pokojnika. SARKA: Znam, kako da ne znam. GINA: Pa velim, za toliku žalost pravo je da uzmem kakvu sitnicu za spomen.
GINA: Šta ću, ko će ožaliti pokojnika ako neću ja? AGATON: A gde ti je Proka? GINA: On ode u opštinu da potraži pravnoga referenta da ga pripita: imamo li
PROKA: To je najčuveniji advokat za obaranje testamenta. Odličan pravnik. Ili proglasi pokojnika za ludog ili izmisli falsifikat ili prosto ukrade testament. Kažem ti, odličan pravnik.
VIDA: Rekoh li ja vama; ova devojka liči na pokojnika, a vi svi na mene: „Ua!” kao da sam bogzna šta kazala. A ova Gina se čak i zaplakala što vređam pokojnika.
” kao da sam bogzna šta kazala. A ova Gina se čak i zaplakala što vređam pokojnika. GINA: Pa liči, dabome da liči. Videla sam ja to odmah, al' nisam htela da govorim iz poštovanja prema pokojniku.
DANICA: Hvala vam! AGATON: Nema tu hvala, to je moja dužnost. Još kad sam obišao pokojnika za vreme bolovanja, osetio sam ja da on ima nešto da mi poveri i sve se lomi: hoće li, neće li...
Ožalili ste kao porodica pokojnika koliko ste umeli i mogli i to će vam biti isplaćeno. GINA: Šta će nam biti isplaćeno?
AGATON: Pa nećete, dabome, a i ne morate, jer naposletku ne može se od vas ni tražiti da celog veka žalite pokojnika. Mi koji ostajemo u kući, mi ćemo ga i dalje žaliti i priređivati mu parastose i palićemo mu kandilo...(Seti se.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dosta je on primio njegovih groševa za razne usluge, ali Marko ne žali pokojnika. Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tom jednakom odlaženju, tačnom vršenju dužnosti prema njegovom grobu, bilo je u isto vreme i oslobođavanje od samoga njega, pokojnika.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
E, baš ovako, tri put tu riječ reče. I, čujete, on se nakloni s konja i poljubi me u čelo; ja njega u ruku. Oba moja pokojnika (sina), desiše se ukraj mene, pa zakliktaše i poigraše, kao od veselja... Fala Bogu, čem’ to sluti?“ „Kako čemu?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: A bez te čvoruge ne može da ga prepozna ni njegova rođena kći! PROSJAK: Ovog pokojnika izlečio sam od guke! MANOJLO: A bez te guke nije mogo da dokaže da je nevin, i da nije ubica!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LXXIV ZAŠTO? K'o pobožni Braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I svešteni pep'o vetar ne razduva Muzo!
zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'? Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, a ja da sam plak'o!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu, ispod toga zida, prostirala se varoš pokojnika, a malo dalje prema jugu videli su se opet mnogi hramovi, i dolinski kotao sa grobovima faraona.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Hvala rode! — Bog da prosti pokojnika... — Amin da Bog da... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Ali sitno farbaš, druže.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tek mu to ne polazi za rukom. To se jasno vidi, premda on nema što da prebaci ni sebi ni dobrom arnautskom zakonu: pokojnika je pravilno položio, mlin zaustavio da ne klepće i poslao nekoga božjaka, kakvi se vazda lako nalaze oko hanova,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele. Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja.
Miljković, Branko - PESME
PUTOVANjA 34 V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM 35 VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI 36 VII ISPAŠTANjE SNA 37 VIII SEVANjE NA POKOJNIKA 38 IX POČETAK ZABORAVA 39 H IZMIŠLjANjE SVETA 40 XI ZAČARAVANjE 41 XII PROPOVEDANjE VATRE 42 XIII KRAJ
VIII SEVANjE NA POKOJNIKA Pred vratima iza kojih prostor gnjije On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast Mutne reči sve dublje koja čeka na
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih pokojnika. LVII Kad nam mili na put pođu, Puni smo žaljenja, Rukujuć’ se govorimo: „Zbogom, — do viđenja!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
požunska omladina održala veče u slavu večne pameti premilog pokojnika sa predavanjem o Pavlu Popoviću Šapčaninu.” „Ako...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
zadoligati — „naročito pevati, nešto slično alpskom jodlovanju“ Zadušnice — dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast —
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
naricanja da pada u nesvest, zaboravlja se, ona bi je prekidala, trzala, ne davala joj to, već da, kao što je red, opoju pokojnika, dele u pokoj duše mu, i, kao što dolikuje njima, posle vraćaju se mirno, pogruženo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
GNČ, 41, 219 id), i da »đavo« često nije ništa drugo nego duša pokojnika (o. s., 223 idd). Još jedna interesantna žrtva zabeležena je kod bosanskih muhamedanaca: oni bacaju ljuske od j.
K. se prinosi na žrtvu i demonskoj mečki, o Svetom Andreji (SEZ, 19, 67). Ponegde o praznicima na krstove pokojnika meću njihovi srodnici k. (GZM, 6, 159).
sunčevu, i zato što se bacaju u izvor ili reku, u kojoj se, prema vrlo raširenom verovanu, nalaze duše predaka i pokojnika uopšte (upor. S. Eіtrem, Opferrituѕ, 114 idd; W.
prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim procesijama), i na mestima gde se nalaze duše pokojnika i predaka (grob; izvor ili reka; raskršće; bunjište; drvljanik; krov od kuće); ili se dotura precima na taj način što se
Kao apotropajon, utuk, t. se naročito rado upotrebljuje u borbi protiv mrtvačkih demona, i protiv pokojnika čiji povratak žalimo da onemogućimo. Pre no što se mrtvi spusti u raku, bode se t.
istim počastima kao i čovek (jer se, prema primitivnom verovanju, u njoj nalazi duša najstarijeg pretka, ili drugog kog pokojnika iz kuće, upor., uostalom, i S.
O rimskim zadušnicama, lemurijama, bacao je domaćin dušama pokojnika pasulj, da bi ih zasitio i odagnao od kuće. Pasulj koji padne sa trpeze — verovali su stari Grci — ne treba dizati, jer
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo je slušao razgovor čeljadi koja se bijaše sastala u kući pokojnika, da mu odade pošljednju pomen, a Jurine riječi: „Valjalo bi providit”, izgovorene jedva čujno, živo ga taknuše.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Da nije bolest? Deca da nisu što? TAŠANA Pa nešto ga i za decu zovem, a najviše za pokojnika, za groblje. Zovem ga da ga pitam kad pada, kad treba trogodišnji parastos u pokoj duše da dam.
TAŠANA (ohrabrena): Oh, svi oni, i kad dođu, kao da su došli njega, pokojnika radi, da njega vide, da njega pohode, i kao njemu mrtvom da ugode.
(Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.) Bre, bre, od koga te pokojnika tako udesiše u te čohane čakšire, pa i džemadan, pa čak i svilen pojas! Samo si rukav opet vrpcom vezao.
« I onda, kako su smeli zbog pokojnika toliko da te drže u strahu, u crnini, u plaču, samoći... TAŠANA (neugodno, već sa strahom pomišljajući na to): Mani
I vidiš, kako su od tada svi veseli, razdragani, kao da nikad ovde nije bilo žalosti, pokojnika, crnine. Vidiš kako se svi utrkuju ko će te više razveseliti. E mislim se ja: »Znam ja vas.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
komentarišu, objašnjavaju, obrću reči, premeću rečenice i, na kraju krajeva, na osnovu novih podataka, tako izmoluju pokojnika i tako prevrnu biografiju, koja je dotle bila napisana, da bivša biografija liči prosto na prevrnut kaput, sa grudnim
— Vi ste udovica, prema tome ste bili udati. E pa zar prilikom udaje, kad ste se imali odlučiti hoćete li poći za pokojnika, zar niste onda razmišljali? — Nisam. — Kako to?
je lečio vašeg prijatelja, pokojnog Andriju, zaradi na njegovoj smrti pet hiljada dinara, a za to vreme ja na desetorici pokojnika zaradim tu istu sumu! — Odista, odista divan princip: što veći obrt, makar i manja zarada. A ovaj...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U sumersko-vavilonskom Epu o Gilgamešu, koji najmanje dve hiljade godina prethodi hrišćanstvu, nasuprot sudbini ostalih pokojnika koja je predstavljena mračnim bojama sudbina poginulih u boju naslikana je kao ugodna: Ko je u boju poginuo je li