Obradović, Dositej - BASNE
Da dobro rasudimo, toga pokora i sijaseta oni isti koji su Hrista raspeli niti su činili niti su za to znali! Pošten a k tomu učen čovek to ne može
” — stane onoga. I tako se razminu. Ne prođe mnogo, kad eto ti trećega. „Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj! Veži psa za vrat, pak vodi za sobom. Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?
„Bilo kako bilo”, — reče sultan — „ja toga pokora i sijaseta, i muke i sramote za života ne zaboravih! Odsad pomažite mi samo s vašim dobrim sovjetom, pak ćete me toprv
Posle ne prođu dva-tri dna: jao i pomagaj! Večne sramote i pokora šta to učinismo? Daj, sazidajmo mu hram, vozdvignimo mu altare! Koljimo sto junaca na žertvu njegovoj pravednoj duši!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu. Eto ti pokora, puče kolan, sedlo se samo sroza niza čilaša i na sedlu jezdač. A to beše nam Mrkša Ispijalo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!... Što mi juče životne uze da ovoga pokora ne doživim!... Pa poče drhtati od žestina... I suze mu udariše... U taj par uđe popa. — Dobro jutro!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!« A drugo, što je tako isto, ako ne još i gore naljutilo gđa Sidu, bilo je i samo gospoja-Persino ponašanje.
Matavulj, Simo - USKOK
Eto zašto odocnih! Krstinja je čekala neće li ko od ljudi što još dodati, pa najzad reče ova: — I biće najposlije pokora zbog ove naše cure! No da je udamo u njeki dobar dom, dok smo na vrijeme! Milica pobježe u kolibu. — Neka, ženo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda, ne već ona — njeno je prošlo, ona je bila gotova i spremna na sve — nego šta će i kuda od tolike sramote i pokora njihna i već ovoliko velika i toliko čuvena Sofka?
do sveće stoji tepsija sa jelom, što bi svekrva danju, dok bi ona bila u zanosu, donosila, jer od stida, zbog onolikog pokora, preplašena, nije smela ni Sofkin pogled da sačeka a kamo li s njom da razgovara.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se skupite, jer imaćemo dosta razgovora; ali, opet, eto božije vrijeme; ovakoga pokora malo koji od nas pamti!“ Vladika je govorio naelak; svaka mu riječ bijaše odmjerena i izmjerena.
A, čuli! da on mene zastraši! Da se ja prepanem od njegovijeh riječi! Bestija!“ Joka se prekrsti i uzdahnu. „Biće pokora najzad, oko ove cure!“ reče Joka gledajući Stanu. „No da je damo u neki pošten dom, dok smo na vrijeme; a ištu je eto!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dvared greši ko se grehom hvali. — Čiji gresi, toga i kajanje. — Stari greh nova pokora. — Digni uzrok, dignut’ ćeš i grijeh. O LAŽI — Laž je majka prevare. — U laži je puno pobratima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta je njemukare? — A sugranija se čovik malika — reče ozbiljni Beljan, predušujući od pića. — Posli onakoga pokora, nije čuda da uvati nika ustravica duševna čovika. A vra-Brne je jopet duševan.
Zar se ne sićaš da ima taki primira u žitijama? To je pokora kâ i druga, može biti i teža od drugi; a ne bi bila pokora kad bi on to kazâ. Ko ti zna kakav gri oće da otkaje!
Zar se ne sićaš da ima taki primira u žitijama? To je pokora kâ i druga, može biti i teža od drugi; a ne bi bila pokora kad bi on to kazâ. Ko ti zna kakav gri oće da otkaje!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora. Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
krunom, porfirom i sa grbovi — Udvornika i dvora duždevskog, Detinjstva tvoga sjajne prošlosti — Sa pokornošću vašeg pokora, Ljubeći ženi meku ručicu — Preminule te sećô radosti; Al’ ’vako — prosti!... KNEZ ĐURĐE: Staniša! STANIŠA: Brate!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uostalom, oni su retko kad i izlazili u dvorište, jer je bilo zabareno i blatnjavo. Kajanje zbog Prohorove smrti i pokora koja im je naređena zadržala ih je u manastiru, iako je grozila opasnost da budu potopljeni.
Samo takva pokora bi imala nekog smisla. Svaki srh slasti koji mi je zatreperio u telu dok sam bio sa Ankom na senu, trebalo je sada da
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad već hora tome prođe a ništa nejma, hučući leleču, tuže, brinu se, od jeda se derte i stide se od pokora ljudskago im. Ama mudrice osvestne ne čine tako.
i u carskih polata moga mi grada Vitlejema s maternjim mlekom sam odojena, pak u božijoj crkvi u sveta svetih bez pokora odrasla među sveštenici boravljeći mnogo dobi u svome poštenju čisto se držeći. I sad sam devojkom.