Jakšić, Đura - PROZA
mobi, ali sad strepljaše, jer to ne beše gomila žetelaca, nego četa divljih osvetnika, koja ne tražaše bogate njive da ih pokosi, nego da ih svojom i dušmanskom krvlju orosi... Eto, dragi prijatelju, sa toga mi dobroga oca osudiše na smrt.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pazi!... Turci se sve više bližiše. — Pali! — zapovedi on tobdžiji. Riknu top, a sindžir đule pokosi turske redove... Osu vatra. Puška učestala kao jaglica. Diže se oblak od dima.
Radičević, Branko - PESME
petina, Al' sve junak te mimo junake, Krstaš orô što vodi oblake, Mutan oblak štono munju nosi, Da Turčinu srdašce pokosi. Tutnji zemlja, konjanici sukte, Čila srca od veselja bukte, Pešadija puške zagrlila, Pa za njima tragom se savila.
Oh, da vidiš turske velje jade, Kada njima serašćeru pade! Uzdrma se Turadija cela, Srce strava pokosi im vela, Pa kud kamo ne bi razmicanja, Niti traže staza ni putanja, Veće grebu kano i zecovi, A gone i Srbi vitezovi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
je okrenut k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas. Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje. SERDAR VUKOTA Bog sa nama i anđeli boži!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani. — Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
još i gušća što njihove bose nožice nikada neće zagaziti u dedinu veliku livadu s mekom travom koja miriše i kad se pokosi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' kradom oblak ide na više? Il' bolnik kakav teško uzdiše? Il' anđ'o melem s neba donosi? Il' oštru kosu, da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No šta je sve to pored teške nesreće koja zadesi ceo narod i pokosi toliko nevinih! Ko sam, šta sam i šta li ću sada? - zapitah sam sebe i pođoh kući.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Ha, tako, momci! Tako, delije, Što ima krvi, nek’ se prolije, Što ima zala, nek’ se pokosi, A gavran meso neka odnosi!... (Potprašuje pušku. Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da svojom rukom brata pokosi... KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?...
Jakšić, Đura - PESME
Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi? Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iznenadan povik čisto mu pokosi noge, ali ga u isto vrijeme strah tako udari u leđa da je skoknuo naprijed poput zeca. — Stoj, stoj!