Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Umire neko naročito lepo devojče, neka lepotica, dobra, čista, a ostaju tolike drolje, oko nje. Smrt je pokosila toliko lepih mladića, a prošla kraj toliko nakaza. To zlo je u životu velika tajna. Borba Ormuzda i Arimana!
Radičević, Branko - PESME
Kad je zgleda belu i rumenu, Svet se celi oko njeg' okrenu; Srce mu je mlada dovatila, Dovatila, živo pokosila. Pa kad opet junak dođ(e) k sebe, Onda reče: „Moram imat tebe, Ao Cveto, a moj beli dane!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Rđa ga ubila kao čavao na putu! Rđom kap’o dok mu je koljena! Svoju djecu na oganj nekâ! Suva ga munja pokosila! Sunce ga ne grejalo, dok mene ne vidio!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U njihov sam gustiš skrivao pluto s tunjom i udicom kad sam dolazio na časove. — Pokosila ih je lanjska zima, bila je jako oštra.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u svom zavičaju; s jedne strane beskrajni neimarov gradilački zanos, s druge zla stihija (bolest i smrt) koja ga je pokosila čim je most završio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Znam zašto si tako bleda I što si se uzdrhtala: Smrt je stigla nedostiga, Okovala neokovca, Oborila neoborje, Pokosila pokosovca. Suze moje, bleda vilo, Na gusle mi roniš stare; Što zalevaš nezaleve, Što li budiš poneare?