Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Marko se kao stišava. — Jedan jedan, ali Vlaović. Valjao, ne valjao, poznaće se u hiljadu. — Jednom se otac i sin opet pokoškaše zbog rasipanja. Ali tako da je sin bio onaj koji je ocu zamerao rasipanje. Padoše poteške reči.