Jakšić, Đura - PROZA
Kad smo joj se bliže primakli, i kad je ugledala svoga devera, ona pokri lice rukama i, posrćući, ode od nas... Miladin je dugo pratio tužnim pogledom, pa onda, duboko uzdahnuvši, reče: —
— A ti priznaj da si zapalio kuću Nikole Belića, svoga zakonitog tutora! — Ja? — reče mladić, a tavna mu rumen pokri mlado lice. — Ja, kneže, nisam palikuća! — dodade posle toga otsudno. — Priznaj ovde!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Metnu je pored vatre, s jednog kraja poturi joj neki panjić, pa je pokri i namesti tako kao da neko leži. Kad sve to namesti, onda se polako pope na tavančić, što beše načinjen od nekoliko
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali snaga ga poče izdavati. Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji... I najzad on pade ničice i pokri lice rukama... Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!...
Dučić, Jovan - PESME
Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Marice, — poče on — zar ti?... Zagrcnu se, pa pokri oči rukama i ućuta. Majka ga uhvati za ruku: — Kad smo se mi uzeli, nismo imali ništa osim one ponjave, jedne tepsije
baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata. Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu.
Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena. Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po zemlji. Pop se uzdrhta, a suze mu udariše. On mrdnu jednim prstom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Nije«. — Ali mâmo... — Idi mi s očiju, sva si mi morasta! — Nemojte me, mamo, samo psovati — moli je Jula, pokri lice keceljom, i zaplaka se. — Lepo je mladić pita, a ona se ukipila k’o... sveta Bóna u šokačkoj crkvi, pa ni slovca..
— reče i ubrisa nos špicem od marame kojom joj beše povezana glava, pa udari u plač i pokri lice keceljicom. Zaplaka se gđa Sida; ne mogaše ništa reći, nego ostavi sobu.
— Pa, kako je? Kako? Radiš li, je si l’ vredan? — pita ga pop Spira. — Pa met’i taj šešir na glavu, Petre sinko, pokri’ se, pokri’! — Ta, eto, kol’ko mogu, gospodin popo, i kol’ko, što kažu, moram! — »Aaa, jedan po jedan!
Kako? Radiš li, je si l’ vredan? — pita ga pop Spira. — Pa met’i taj šešir na glavu, Petre sinko, pokri’ se, pokri’! — Ta, eto, kol’ko mogu, gospodin popo, i kol’ko, što kažu, moram! — »Aaa, jedan po jedan!
Kola stadoše. Pop Spira i Pera siđoše. Pera pokri konje ćebetom, a posle ih ispreže, pa uđe s pop-Spirom u čardu, a pop Ćira ostade u koli bajagi spavajući.
Možda se i Nića za to spremao, zato se i on izvali na prvu klupu, pokri se kabanicom, i poče po svom običaju da broji zvezde na nebu (da bi pre zaspao); izbroja sedam osam zvezda, pa zahrka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ A otrgnuvši se, dodade: „Nije mene ni moj pokojni hvatao za ruku!“ Ana se prepade i pokri lice rukama. Petar je, međutim, mirno, metnuo svoj klobuk na glavu, ustao i pošao sa čardaka, dovikujući bratu: „Vidi
Često i da ih nasmeje. Kad vide kako sažaljivo gleda, dirnuo je i gospožu Kumriju, u njenoj kući. Ona pokri rukama oči, i zaplaka. Eto, šta je dočekala, kaže, plačući, posle deset godina bračnog života.
Ana, u jednom trenutku, pomisli da će, uz milovanje, i da je udari. Đurđe je, međutim, smesti, na jastuke, i pokri, kao da dete pokriva. Govorio joj je kao da želi da je uspava: „Kad te uzeh, mnih da si već žena, al’ ti žena nisi.
Đurđe je ponova pokri. „Mnogi naši, vidiš li, i ovde, u Rosiji, hleba lišajutsja, na snegu i zimi, za ženu svoju i decu. A ti kukaš!
Teodosije - ŽITIJA
I sa velike crkve skide kamene ploče i nju pokri olovom, kao što se vidi i do danas. Svršivši sve ovo u unutrašnjosti manastira Vatopeda, reče: — Ako Bog koji gleda
smrti preuze brigu o kući, i u tome poslušan materi svojoj radio je povinujyći se u strahu, ali se još jačim postom pokri; zbog toga su ga sa podsmehom zvali „suhojedac“. Vretište oštro uz telo nošaše, i o tom ne znađaše niko osim matere.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio sam na krovu i okliznuo se. To je sve. — Šta si radio na krovu, ako nisi hteo da se ubiješ? — otac me pokri ćebetom do brade, i sede pored mene na kauč. — Reci bar meni! Bar mene nemoj da lažeš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poskočivši skoro po postelji, od užasa pokri dlanovima lice, videvši kroz svoje prste i kroz mrak, u sećanju, sve ono što beše sa njom činio, sve gadosti, strahote i
Činilo joj se da još jednom oseća, kako joj on liže ruke i kolena i ona se uplašeno pokri dušekom, kao da joj na postelju beše skočio pas.
Bila je potpuna tišina. Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.
Matavulj, Simo - USKOK
Je li to istina, striko? Kuvar, koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori: — Ja ne kažem da nije, a nije mi običaj da prisluškujem na vratima! Dobra vam noć!
Najzad privi ranu dugačkim platnenijem povojem, koji izvadi iz pojasa. Pa pošto pomože ranjeniku da legne na leđa, pokri ga i otide pred kuću. Milica s radošću vidje kako Janka malo-pomalo savlada san... Ukop Krcunov bješe u podne.
Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe zagledao i ti u njega? Djevojka obori glavu, pokri lice rukama i zajeca: — Tata moj, zar ti meni tako zboriš!? Ti meni!... Ti meni!... Ti meni!...
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona ostavi svijeću i iziđe. On ga svuče, baci ga u krevet, ne mareći za njegovo mumljanje, i pokri ga. On odmah poče da hrče.
A u Ireni se nešto prolomi i ona tiho zajeca i pokri lice rukama. Dan probijaše, a u daljini se magla utapala u Uni. Tek kasno ujutru, kad otvori oči, Gavre Đaković
Radičević, Branko - PESME
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.
Ao sele, brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče.
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
Sunašce granu — dođe već i pladne, Sunašce zađe — eto nojce ladne, Po dola već se i po brdi spusti, I brda, dole, pokri mrak njen gusti.
56. Starac gurnu svoje zlato, A okliznu noga mome, Pa na leđa, pa u blato Pade jadna, a on s njome; Pokri starac zlato svoje, A Srb ozgo na oboje. 57. Stenje starac, stenje cura, „Jao, jao!“, viče mlada.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čekaj! — reče on meko i saže se, uze je u naručje, odnese do međe, položi, skinu sa sebe gunj i pokri je, da ne ozebe, zatim brzo otrča i vrati vodu... — Ama dosta, ne plači. Ne boj se.
I valjda bojeći se da je posle ne bi žene ogovarale kako ga nije žalila, kleče do nogu Mitinih, pokri glavu rukama i poče i ona da nariče.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Samo jami ruke, noge, sise i glavu pa metnu na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i pobježe.
Poslije večere metnu jedan panjić pod glavu a maramom pokri glavu, i leže da spava. Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!“ Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom n injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i mesec odozgo gleda,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva.
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat. Dugo me ljubila, pa me onda uhvati za ruku, da me isprati.
Tiho zajeca i pokri lice maramicom. Stajao sam zbunjen. Trebalo je reći koju utešnu reč. Ali mi je izgledalo da bi svaka moja reč izazvala
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A kad biste znali kakva sam ja teška grešnica, ne biste me ni pogledali. O, teško meni!... i ona pokri lice vrelim rukama i gorko zajeca... — Znam... znam... sve znam !... Video sam!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše, Sedam paša, od sedam gradova, I knez Rajko iz ravnoga Srema.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
se, iskočilo nekoliko talasića, žudeći da se otmu, da polete nekud više, ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više ne podiže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Umiriše dete. Majka ga opet namesti na jastuk, pokri ga brižljivo pa se opet nadnese nad njim i stade ga svojim toplim dahom uspavljivati... Prođe čitav čas...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I pošto je dole, u kujni, video da nikoga nema, on se poče peti gore, ovamo k njoj. Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne?
brzo leže i pokri se jorganom, čak i preko glave. I tek, kao odahnuvši i oslobodivši se od svega ovoga, brzo i zaspa.
I ona se pokri isto | takim skupocenim jorganom, ali isto tako tankim, proređenim, i koji joj se zbog toga uvek pripijeno obavijao
I kada u sopčetu nastade mrak, on se polako, teško spusti u postelju i pokri da spava. | H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro.
Sam joj veza o vrat nizu, koja je bila toliko puna i dugačka, da joj zlato svojom žutinom pokri cela prsa. I sama Sofka, koja je bila navikla na toliki sjaj, ipak čisto pretrnu. Ponova ga poljubi u ruku.
bi se brzo osvešćavala, i da bi od Magde to sakrila, kao od stida, okretala bi se ničke i naređivala joj: — Magdo, pokri me. Hoću da spavam!
Pandurović, Sima - PESME
lišćem i oni su pali Jeseni ove u dan kakav mokri, Na poljima hladnim koja strašno zali Krv, kiša, a truplje zaseja i pokri. Donose ih redom s dalekih ravnica Oborene mačem, u borbi i lomu. Nosila se nižu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Obiklo je, valjda, bilo da tako čini, u takvim prilikama. Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi.
“ reče jedan. Krcun ga spušta polako na ledinu, napodmetnu mu pređašni poglavač i pokri ga strukom. Uskok Janko (jer on to glavom bješe) ležao je još za nekoliko, ni budan sasvim, niti uspavan.
I jutros, glejte, udario je zubma o cijev!“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?
Učinje joj se kao da čuje neke korake. Brzo turi češalj za tkapicu, a kose previje na tjeme i pokri glavu kapicom. Bojala se da zbilja ko ne rupi, pa da je zateče e se češlja, jer u Crnoj Gori to se djevojkama sramota
Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši. On pokri lice rukama, pa ostade tako. Adolf mu poče govoriti njemački.
“ reče, naglašujući te potonje riječi, pa kao da ga neko s visine ispušti, sjede odjednom na klupu, previ se i pokri lice rukama. Stana nije već znala za sebe. Te riječi: „kad ti to želiš“, zujahu i prožižahu joj uši. „Ja to želim!?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A, Jureta, noge mi pokri, Jureta, zašuškaj me dobro iza leđa, i po trbuju me pokrij rakancem, nesritno dite, a sutra ćeš dobiti što je
Ni Tetka se ne može uzdržati od smijeha. Brne videći da se prozor otvara, brzo leže i pokri glavu rakancem. Iako stvar bješe suviše očevidna, opet Srdar vješto zabašuri izmislivši kako je vidio da se u
Dosta je da to čuje fra-Brne, pa onda svršeno je sa mnom zauvike! — I Bakonja pokri lice rukama, a Bujas izađe, tobož i on pogružen. — Ja da moje dite unesrićim? O, o, o!
Brne kao da iščekivaše svoju presudu, tako je gledao Bakonju, a on, sustao tjelesno i duševno, ne znade šta reći, no pokri lice rukama, pa otrča ka gvardijanu i Srdaru, preklinjući ih da odu da razgovore strica.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina. Pokri gole cevanice desetogodišnjem prvencu. Vidiš li kakvu cvoleniku ima? Pa tabančinu. Taj će, Đorđe, bikove da obara.
Spava mu se. Daj mi ga. Tola spusti dete u korito, pomisli da im je zima, skide gunj sa sebe i pokri ih. Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kažu.
Postoje samo đavoli, kad otac hoće da upropasti sina, i žena... vilama mu bode srce, džigericu. Đorđe se pokri čergom da više ne gleda mrak, da ne čuje vetar. Ona spava. Spava?
Sav je bio u senci. Zašto me je to pitao? dugo misli Aćim. Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je.
Obuze ga zimogroznica, pa pokri glavu velikim kožuhom. ...Bila su to rodna i oblačna vremena. Ako si umeo, mogao si i knjaz da postaneš.
— Bolje mu je nego prošle noći — reče Tola, pokri Adama i uzdrhtale ruke brzo skloni u senku. Đorđe sede na krevet i uze Adamovu ruku.
Tola ćuti nad njim, s lampom u ruci. — Pa kaži, Tole, da se ne ljutiš na mene. — Đorđe pokri Adama. Sedi na krevetu i drži mu ruku. — Samo da Adam ozdravi... — Hoće li?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mnogo leta, U dan jedan mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče. I pogled ti je čistiji i izraz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Samo jami ruke, noge i glavu, pa metne na krevet i pokri ih, kao bajagi da je kraljica zaspala, pa onda jami struku, obuje čizme kraljeve i pobježe.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nismo znali za život i zvona. Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris zemlje: i ja Digoh glavu, lice pokri ona.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa izvuče nov i beo, na uglovima zlatnom žicom ukrašen, i materinski ga pokri, tiho mu izgovarajući pokoj mladoj duši i gladeći ga preko rupca.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Padni, sneže; padni, sneže; Bez tebe je prazna zima; Padni, sneže, barem sada O božićnim praznicima. Pokri svaku crnu pegu, Zastri svaku našu brlju, Suzbi krila vranam’ našim’, Uz put stresi koju krlju.
Krakov, Stanislav - KRILA
3a gomilom kamenja major Milorad je opružen i drhti. — Psi, opet će da jurišaju. Ceo se stenjar pokri fijukom i praskom. Noć počinje da biva hladna, i na nebu se oblaci razmiču.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim postade crven... spušta se sve više, već je nad mojom glavom, i taman zastor pokri mi oči. Vlajko uzdahnu i zaćuta...
i prima dodatak. — Njegove oči se napuniše suzama. Brana ga privede krevetu i poče da svlači. Zavali ga na jastuk i pokri ćebetom. Taman da pođe, kad se kapetan „Fikus“ pridiže. Gledao je poluotvorenim očima. — S’ušaj!... Zovi...
Posilni Draganov mi je pomogao da skinem čizme. Sav klonuo spustio sam se na krevet. Vojnik me pokri. Obuzela me je neka zima, i sa užasom sam pomislio šta ću sad da radim ako me spopadne malaričan napad.
— Znam... vidim. Ružna sam i odvratna samoj sebi. Svi me izbegavaju, klone se... Ja ne znam za radosti — i ona pokri lice rukama. Bilo je besmisleno tešiti je. Ali sam je žalio. — Zašto mislite tako?... Ja nisam bežao od vas...
I nikada više... Dragiša se nalakti na sto, i pokri lice rukama... Izgledalo je kao da je Dragiša osećao unutrašnju potrebu da nekome ispovedi i poveri svoj bol.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pretrnuvši od toga dodira: — Oče! — ponovi jače. — Pa obazrijevši se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti natrag ka onome komšiluku kuća, otkud bijaše došao.
Rade sagne se i jednim krajem kabanice pokri maloga Ivu, i iziđe. —Zbogom! — zaželiše žene na odlasku. Rade, gonjen nestrpljivošću kojoj se i sam čudio, nije ni
Ilić, Vojislav J. - PESME
I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881. ZVONITE, ZVUCI... Zvonite, zvuci...
Ah, nije on sam: Hiljade ginu na raspeću svome, Hiljade ljudi ždere žar i plam! U krv ogreznu, trupinom se pokri, I cirk, i forum, i polje, i grad, I snova vera iz krvi se diže, I snova svetli zablista se nad.
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
) SAROŠ (držeći se za glavu). Imaš pravo, imaš pravo. Da, istina je. Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu. TAŠANA (u prkos): Neću. Pred tobom neću da se krijem.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Već i sumrak poče da izjednačuje nebo i zemlju, a nikako da naiđe ni na drvo, ni na čoveka. Zamoren, pokri se dečak zvezdanim ogrtačem neba, sklupča na pesak i leže. Dugo je tako ležao.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje pod jasen mirno ću leći I san će tiho kô potok teći. Miriši, ropo, mirisom zdravim! Pokri' me, nebo, pokrovom plavim! 1908. U RANIM ČASOVIMA Primi, me goro, u tihu samoću.
I bi mi kô da me pokri S beharom široka grana: Nada mnom ti si bila Sva topla i nasmijana... Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj
Pune rubina poviše se grane, I kô da širok jedan veo sjajni Pokri visoke grebene i strane... U ranom dobu, kada s čežnja tajnih Treperi duša, s njome sam se srio Na izvorima gora
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dana, vjerenice, a kad mi se izvrši, djevojko, osmi danak, ti mi pusti konjica l̓jepom zelenom planinom, i njega mi ti pokri̓ čistom svilom do kopita, — ko pješice uzide neka se na konja vrže, i neka boga moli za dušu za Miloševu“.
svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene trave pokri zeta i konja dorata (ja kakva je, — jada dopanula!
K sebe ruke, obje ti otpale! Pokri oči, obje ti ispale! Rašta gledaš na junaka tuđa, na Miloša Obrenbegovića? No pogledaj, mila snaho moja!
Kad obuče dijete Grujicu, tad ga pokri zlatali-tulbentom, pa se u njga mlada zagledala, pa mi ode mlada govoriti: „Lijep ti si, mio pobratime!
na glavu kalpak i čelenke, jedan kalpak, sedam čelenaka; pa osedla konja debeloga, osedla ga sedlom srebrnijem, pa ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser
okom pogleduje, desnijem se brkom nasmijava; a kad vid’la Hajkuna đevojka, ona snimi svilena jagluka, njime pokri Rada po očima, a da druge ne viđe đevojke; pa je svome babi govorila: „Jadan babo, ne griješi duše, već nosite sužnja,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak se pokri jednom vrećom i kartom Bosne i Hercegovine, a druga vreća, prostrta pod njim, učini mu se kao najmekša slamarica na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ostani si, ostani!... Sedi si!... Ti si raboti, a ja će si sednem malko. Mane pokri glavu, — zbunio se, iskašljuje se i maša za tabakeru. — Pa, Mančo, kako si?... Kako pazar, ališ-veriš kako?
— Iskam, trebe mi srma-mustaći... Lele, — trže se mala — posmešila sam se! — zamuca zastiđeno devojče i pokri šakama pocrvenele obraze. — Trebe mi, ete—te, iskam srma-belenzuci...