Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
varošici, kroz koju krivuda, tiho žuboreći, malena rečica, nadvila se bela vlažna magla, te zaogrnula svojim lakim pokrivalom celu onu dolinu, kojom se, u dužinu, pružila glavna i jedina varoška ulica.
I čini mu se sad da je u okrilju guste hladovite gore, koja ga je natkrila i zaklonila svojim moćnim zelenim pokrivalom... Gle, šušti i bruji tu ta planina, nosi se šum njen jednačito i tiho, slažući se u divlju, neobičnu svojevoljnu
Mračna i vlažna noć navukla se na ovo mestance, zaogrnula svojim neprobojnim pokrivalom kuće i ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne