Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja ti zabranjujem da me zoveš i samim mojim imenom — jer, bog i duša, i na njega ću omrznuti!... Gust dim pokulja u kuću... Kad to spazi Ivan, on dreknu kao da mu kožu deru... — Ti hoćeš da me zapališ?! — To sam već učinio!...
— Zatvorite vrata i pazite! — zapovedi Stanko... Zatvoriše. Nekoliko trenutaka potraja dok tek iz kuće pokulja gust, crn dim... On postajaše sve belji i belji, dok se ne pretvori u plamen, koji obuima i zidove. Hajduci se odmakoše.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa je pušku malu potrgnuo, Udrio me amo pod pazuo, Vrela krvca iz rane pokulja, Ja u sedlu malo se zaljulja, Šćah iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica.
“ To samo reče, pa s' onda zaljulja, Poljani pade, a krvca pokulja Iz rane smrtne što mu Vasa dade — Jer Vasa beše što ga tu prepade.
spopade, Pod pazuo ranu mi zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete; Vrela krvca iz rane pokulja, Ja na sedlu malko se zaljulja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A džomet poviče: — Ha, tu je voda! Opet počnu kopati i opkopavaju oko stijene. Kad podignu stijenu a voda pokulja na sve strane. Svjetina se obraduje, iskupi se i počnu i oni kopati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan drugoga.
— Pratio me komandant da ti kažem, da se tako služba releja ne vrši. Ali usled klaćenja na konju, ono vino pokulja mi i na nos i na usta, a probi me hladan znoj. — Nesrećniče!... Ti si pijan!
U stanici se opet zaustavi jedan voz dolazeći sa juga i narod pokulja iz vagona. Komandant objašnjava i moli da se sklone, a on će objaviti polazak.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz sledeće glave lepo i jasno videti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
da se usne sastanu s usnama i stopê u topli cjeliv, udari ga nešto studeno, kao gvožđe, i pomjeri mu zube; krv mu pokulja iz usta... Ovo potonje, zaista se i dogodilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Čim on dovrši svoj govor, otvoriše se široka vrata dvorane, a kroz njih pokulja dugačka povorka nosača koji unesoše i položiše na stolove i stolice nenadmašno dragocene darove egipatskog kralja:
No kad i on pade, prestade svaki dalji otpor. Neprijatelj pokulja sa svih strana u varoš, Papenhajmovi konjanici osuše se ulicama, a građani spasavahu živote kako su god znali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naš vojnik mu pritrča, odupre se nogom o leđa i jedva izvuče bajonet. Bugarin se tresao, iz usta mu pokulja krv, a prstima je grčevito rio zemlju. Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene.
Prešli smo most, i šofer zaustavi. Od silne toplote jedva je na hladnjaku odvrteo zavrtanj. Vrela voda pokulja. Posmatrajući ga kako sipa vodu u hladnjak motora, imali smo utisak kao da i nas neko rashlađuje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Otvorivši nasilno kapiju i obijajući sva vrata, koja je posluga na brzu ruku pozaključavala, pokulja ta rulja preko glavnih stepenica, rušeći, preturajući i lomeći sve što joj je došlo do ruke.
Kepler otvori mahinalno prozor. Svež vazduh pokulja u sobu, carski dvorac na Hradšinu svetlucao se u sunčevim zracima. Ali ga Kepler i ne primeti, nego je ponavljao bez
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe! — i tako nemilosrdno zvizne đaka po glavi da ovome pokulja mlaz svetlaca iz očiju. Tad se katiheta okreće drugome: — Reci mi ti, koje je drugo osnovno načelo Hristove nauke?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jara udari u lice. Vojnici se razmakoše i, po staroj navici, skloniše neke stvari, kao da one neće goreti. Gust dim pokulja kovitlajući iznad vatre, i zanesen vrtlogom, vitlao je u teškim kolutovima, dok ga u visini ne poduhvati vetar i
Otvorih bojažljivo vrata jedne barake. Za mnom pokulja hladan vazduh, a kad pritvorih vrata, poklopi me neka teška polutama. Vetar je navaljivao za mnom.
Veliki broj splavova i malih brodova prenosio je vojnike. Dosad je već hiljadama ukrcano. Iz jednog broda pokulja crn, gust dim, dok iz odžaka drugih brodova bije treptava jara. Sa ogromnih drednota i krstarica zjape topovske cevi...
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg. Posmatrali smo zanemeli.