Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
i staložen na dno; 2˚ reke, rečice i bujice odnose u more zdrobljenu zemlju, koja se taloži po dnu; 3˚ glečeri u polarnim oblastima klize niz obronke golih brda i survavaju se u more, pa ih struje i vetrovi nose i gone po hladnome moru na
U umerenim pojasevima je tako isto, sa tom razlikom što se polazi od po vršinske temperature od 160−170 S. U polarnim vodama površinska temperatura je prosečno oko 00, sa omanjim pozitivnim ili negativnim odstupanjem; pri dnu je opet 00.
velikim okeanskim dubinama ekvatorijalne zone ima živih stvorova sasvim sličnih onima što žive blizu morske površine u polarnim morima. Oni tu, u tim hladnim dubinama, nalaze uslove za život slične onima u višim slojevima polarnih voda.
Isto tako, u ovim poslednjim vodama duboko morsko dno je siromašno u krečnom materijalu; životinje što žive u tim polarnim dubinama nemaju ljušture ni oklopa, ili su vrlo retke one što ih imaju.
Srednja temperatura na dubini od 4000 metara je bliska temperaturi od + 2˚. U polarnim oblastima temperatura pri dnu mora može sići i nešto ispod − 1˚, ali to ne mnogo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ovog puta bile su kao slike sa druge planete i nimalo nisu bile slične onom Atlantiku koji nas je oduševljavao suncem, polarnim sutonom, fosforescentnom svetlošću i fantastičnim zracima polarne svetlosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ova može, u najboljem slučaju, tavoriti samo u polarnim krajevima planete. Tu traje polarni polugodišnji dan veoma dugo, na severnom Marsovu polu 382 zemaljska dana, a na