Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i reče: »Što je od istinoga započetka zdanje, ja sam to caru saziđivati navikao i takvu sam ti istinitu i vrlo krasnu polatu i sazidao « I na to mu pak reče car: »No, kad je tako, da već idemo tamo zajedno te da ja vidim to zdanje.
I tadar već on svome caru bratu na jave prosto iskaza što on prosi od njega, te mu reče: »Daj mi onu tvoju polatu što ti je gore na nebu. A za promenu njezinu, koliko ti je god volja, toliko uzmi od moga blaga, zlata i srebra.
Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku. A što mi ukazuješ za cara praznu polatu bez potrebe što k njojzi iznutra valja?
Crkva sam — da uleze arhijerej. Besednik Tako, evo, u tome sklonitoj ćudi devojci taki i božije slovo uđe u devojačku polatu. Tadar i nebesne sile s ljudma se skupa izmešaše, jer no nesviđen s telom vide se i ispunjen razasu se.