Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Posle večere nudi gospodar Sofra Polačeka duvanom. Ovaj primi kesu i zahvali mu se. Sad opet počne igranka. Poviču: „Kotiljon!
Ovo je moj sin. Uđe unutra; tu ga dočeka frajla Lujza i mlada gospođa Matilda, supruga mlađeg Polačeka. Frajla Lujza matere nije imala gospodar Polaček je udovac. Sad otac i sin preporuče se, pa odu.
— Nemajte brige, poslaćemo. Još se donekle razgovaraju. Šamika se izvini da mora ići. Gospođa Matilda ide zvati oba Polačeka, ovi dođu tako kao iz posla i srdačno oproste se, moleći ga i drugi put za posetu.
Oprosti se, sedne na kola i vrati se. Ocu posle pripoveda kako je kod Polačeka lepo primljen bio, i opet pozvan, kako im je žao što otac nije došao, i pozdravili su ga svi.
— Otac, hoćemo li sutra na bal? — Idi ti sam, šta ću ja onde? — To bi uvreda bila za staroga Polačeka; držaće da vi poziv prezirete. Kad ste bili ovde na balu, nema razloga i onamo da ne odete, i to sa mnom.
Šamiki je dugo čekati. Dogovori se sa ocem, da brzo upregnuti u njegove lepe saonice, pa idu u „vizitu” kod Polačeka. Frajla Lujza nije se zbog kasnarice zatezala, no čekala je da pre nje dođe na bal Šamika, pa makar posle kasnarica i
Sve se jedno te jedno igra. O odmoru, opet, sedi gospodar Sofra do Polačeka, i to u čelu, jer je Polačekov gost. Dozovu i bandu; tu Polaček pije u zdravlje gospodara Sofre, pa da udariti „tuš”, a
i bandu; tu Polaček pije u zdravlje gospodara Sofre, pa da udariti „tuš”, a gospodar Sofra opet u zdravlje gospodara Polačeka. Posle večere banda opet omladini svira. Polaček i gospodar Sofra još zajedno u kredencu sede.
Purgerija sad se tek raširi. Troši se nemilice. Čamča i Krečar moraju da sednu do Polačeka i do gospodara Sofre. Krečar sedne do gospodara Sofre. — A šta je tebi Krečaru? Tako mator pa da ideš u maske?
— Hajd’, Sofro, da pomognemo Čamči. Gospodar Sofra misli se. — Moli gospodara Polačeka. Ako on pođe, onda ću i ja. — Molim, gospodar Polaček, učinite mi tu ljubav.
Šamika pali šećer s rumom, pa košta. Baci kašiku na sto. — Zar je ovo taj faljeni „tej”? Zamoli mlađeg Polačeka da košta. Polaček košta, smeši se. — To nije taj „tej”. — Gospodar-Čamčo, koštajte. Ovo je „kamilntej”.
— To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat. — Dalo bi se sve to izgladiti.