Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Otkad ja na to pomišljam!... — reče Stanko i trže belokorac. Zeka viknu družinu i otvori kapiju na šancu. Poleteše kao sivi sokoli. Za čas ih nestade u redovima turskim. I dotle se lila krv, ali se sad proli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? Čim se samo maknem korak iz kujne, odmah se napravi vašar! I odmah zatim ču se strašan tresak, i poleteše crepovi od tresnutog lonca na sve strane po kujni.
A stari svat dade znak, i kola poleteše sokakom, i začas se nađoše izvan sela. Ludi konji i još luđi kočijaši, pa nastade jedno besno i ludo srpsko utrkivanje i
Mlada se pope u kola i sede uz devera. Stari svat naredi da se kreću. Zapucaše bičevi, i kola poleteše jedna za drugim i jedna pored drugih.
Stari svat naredi da se kreću. Zapucaše bičevi, i kola poleteše jedna za drugim i jedna pored drugih. Ludo i besno poleteše, tako da se sve živo sklanjalo sa sokaka, i kokoške i guske sve polete ukraj kad prođoše sila i svatovi na silnim
— Teraj bolje! — Haaa! — viknu Rada na konje, i puče iroški bič preko njih, i konji poleteše kao besni ravnim bačkim putem, a on zapeva onako za sebe, radi svoga zadovoljstva: Ti ćeš stati, pa ćeš uzdisati Pa
Radičević, Branko - PESME
“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada.
Ovi jadi, ta nevolja teška Raspalila sva srca viteška, Latiše se ti klanaca tesni, Poleteše kako vuci besni. Gle i sada, oh, pogledaj tuda, Prema njima Turci janjad luda; Kad god u grm janje se zanelo, Nikad
Motaju se Turci iz sedala: „Amo, kardaš, eto ljuti zala!“ Svi se Turci maom obazreše, Pa na onu stranu poleteše. „Složno, Turci, glete u menena, Niko nama ne ugrabi plena!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Na! Pa sad! — marš! — Viknu on i ošinu konje tako silno da kola poleteše odbaciv Dimitriju daleko od sebe. — Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kao da se nešto rešavaju, osmatraju. Najednom, probiše se kroz vrzinu i uz gromki usklik: „Ura, ura!“ poleteše ka neprijateljskim rovovima. — Prekini paljbu — viknu komandir. Sa uzdržanim dahom posmatrali smo njihove skokove.
kod onog bataljona u rezervi, zasvira truba, onda nastade neki žagor, pripucaše puške i vojnici, u paničnom strahu, poleteše obali. Neki se dočepaše mosta bežeći ka nama... Panika obuze i vojnike na našoj obali.
koje su bile spremne za prelaz, okretoše unazad i u besomučnom naletu, bez komande i reda, gazeći stoku i ljude, poleteše ka onom jedinom prelazu na mrtvoj reci Bitvi. A tu se sudariše sa novom kolonom.
masi nešto uzavre, vojnici kao sumanuti potrčaše nekud, a kad još i truba zasvira, kao na komandu okretoše nazad i poleteše na most. Bilo je vojnika oko dve hiljade. Stajao sam na obali...
kao da je pogađao našu nameru, i kad vojnici opališe prvi metak, odmah zatim, iznad glava njihovih svitnu šrapnel. Poleteše u zaklon. Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici.
Voda mi zastade u grlu i pojuri na nos. — Na karteč!!! — začu se komanda kao vapaj i vojnici poleteše topovima. Iz čeljusti topovskih je sukljao plamen, a cev se trzala unazad kao šip na parnoj mašini.
Prva prebaci... druga se ne vidi... treća posred rova... a četvrta na samu ivicu onoga proreza, odakle poleteše u visinu neki direci i zemlja. — Ura! — povikaše pešaci. — Tobdžija, udri sada, tako ti boga!
Dvojica dohvatiše leš bez glave i taman ga podigoše, kad se u blizini prolomi eksplozija i komadi zemlje poleteše iznad glava. — Ubijte me, braćo, ubijte!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bič fijuknu, konji se stresoše, iznenadiše se od udarca i, kao lastavice, kao besna krilata strašila, jurnuše i poleteše po ravnom i ubijenom putu, ne znajući ni za prepreku, ni za rastojanje, ni za vreme...
— Ujaa!... viknu Marko i obojica povukoše uže iz sve snage i poleteše u visinu skoro do samih greda. Zvono stade. Tako ponoviše još dva put.
Iz nečijih grudi ote se vrisak... — Ivo, jesi li ti? — Otkud ovde? — Šta je to s tobom? Poleteše mnoga pitanja bolesniku, a on se osmehnu tužno i mahnu rukom jednom gostu. Ovaj priđe i saže se ka bolesniku...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zac donese sve iz sudnice. Sreta se malo udubi u misli, a posle poleteše misli kao iz rukava, i za tili časak čestitka beše gotova, mada je (za depešu) dosta dugačka bila.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz cveća oko mene poleteše dva leptira. Čvrstim, lakim, detinjskim, kao krilatim trkom, ja pojurih za njima. Oni mi umakoše.
Svi videše šta će biti, jer ga dobro poznaju, pa poleteše da ga zadrže, da objasne, da stišaju zabludelog i pobesnelog Srećka. — Srećko! — viču svi. — Ama izigravaju!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i poleteše”.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Čerkezi se brzo pribraše u gomilu i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta
da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu strašna dernjava, da neki mnogi, mnogi ljudi poiskakaše iz šanca i poleteše nam na susret, da kod nas nasta metež, da neki Rus viknu: ne dajte, braćo, Kirilov je ranjen; da ja Kirilova ugledah
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru! — razleže se složan tresak iz stotinu pušaka. Bombe poleteše kao svetle iskrice i prolomiše se eksplozije. Jauk se razleže. Moji su se vojnici podigli i pucali iz stojećeg stava.
— Trubač, sviraj juriš! — viknu neko. „Treća četa za mnom... Ura! Ura!“ — Ura! Ura! Ura! — grmnu složno i četnici poleteše. Bugari istrčaše iz rova i nagoše da beže. Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene.
Mitraljezi otuda zaparaše. Prasak pušaka se složi u opšti krkljanac. Na nas poleteše bombe... kamenje. Jauk se razleže. Vojnici se pribiše. Padali su na gomilu kao snoplje.
Jedva su se nekako sakupili i kretosmo. Ali nismo odmakli daleko, auto najednom stade, vojnici poleteše glavačke iz automobila i rasprštaše se po poljani kud koji. Ostadoh sam, čudeći se šta im bi najednom!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dunav nestao. I onda, vetrina hiljadostruka. Poleteše ispred radnji metle, blehane tepsije, namoti užeta, kotarice. Iskočiše šegrti u lov za robom, i onoga časa svi i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ja sam tebi bolju sudbinu želeo. — Dušan se nasmeja, noge mu se omakoše, on se dohvati za Luku i, grčevito stegnuti, poleteše niz padinu. — Ako, sveca vam detinjeg! — veli kroz smeh potpukovnik Petar. — Tako vam i treba.
Za njima poleteše naši pešaci u plavim uniformama. Napad Bugara je potpuno slomljen. Osveta je potpuna. Požarska Kosa je spasena.
— upitah se, u nedoumici. Ali, kad videh kako ih oficiri brzo svrstaše i kako svi kao jedan u gustim masama poleteše ka našima, bi mi sve jasno. Pešačka paljba sa naše strane kao da pomahnita.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! — zagrme Zamfir na mezimicu svoju tako gromoglasno da iz komšiluka radoznale ženske poleteše na zid da čuju šta je, ali kad razabraše da je čorbadžija nešto ljut, razbegoše se sa strahom u odaje svoje.